Bar je model švajcarski

Bar je model švajcarski

(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS)


Penzije u Srbiji bi od 2020. godine najverovatnije trebalo da budu obračunavane po modelu koji će penzionerima omogućiti da predvide rast penzija, a budžetu da predvidi rast troškova za ova davanja

Ako već ne mogu da budu kao u Švajcarskoj, penzije u Srbiji će se ubuduće, tačnije od 2020. godine, najverovatnije obračunavati po švajcarskom modelu. Odluka o tome još nije doneta, mada pojedini zvaničnici već najavljuju ovakvo rešenje.

Od njega bi, kako kažu sagovornici “Ekspresa”, koristi trebalo da imaju i penzioneri, ali i država. Zajednička korist i za jedne i za druge je predvidivost. To za “Ekspres” objašnjava Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta Narodne banke Srbije.
“Ta formula može da bude odgovarajuća za naš sistem, jer daje i predvidivost rasta troškova budžeta i predvidivost rasta penzija za penzionere”, kaže Vučković.

A šta je suština ovog modela? Ona je u tome da bi se penzije određivale tako što bi se usklađivale sa rastom zarada i sa rastom inflacije. Tačnije, usklađivanje bi bilo po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom prosečnih zarada.
“Penzioneri bi na taj način realno trebalo da budu zaštićeni od obezvređivanja penzija, kao i da realno budu na boljitku, jer bi njihova kupovna moć realno trebalo da se pomalo povećava iz godine u godinu. Budžetu bi taj model odgovarao jer više ne bi mogle proizvoljno da se povećavaju penzije iznad ekonomskih mogućnosti. Formulom se postavljaju neki limiti”, objašnjava Vučković.

A upravo to se dešavalo prethodnih godina kada nije postojala nikakva formula, već su Vlada i Skupština, koja je donosila zakone, procenjivali ima li para za povećanje ili ih nema. Sa ovom formulom, kako dodaje Vučković, izdaci iz budžeta biće povećani, ali na način koji može da izdrži.

Po švajcarskom modelu, penzije za oko 1,7 miliona penzionera, koliko ih je u Srbiji, u sledećoj godini trebalo bi da budu povećane pet odsto. A to bi značilo da će prosečna penzija od 27.000 dinara biti veća za 1.350 dinara.
O novom modelu za obračun penzija prethodnih dana usaglašavali su se i MMF i Vlada Srbije. Istovetan model uživao je podršku u društvu sve do 2006. godine, kada je, na insistiranje Svetske banke, ukinut. Iako je ova formula, koja je uvedena u srpski sistem 2003. godine, bila ekonomski održiva, Vlada ju je ukinula zbog zahteva Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF.

Pošto su penzioneri bili nezadovoljni, došlo je do vanrednih povećanja penzija 2008. godine, a koja ekonomski nisu bila održiva, što je uticalo na finansijsku stabilnost. Mere štednje uvedene su 2010. godine i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije, Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine.

Novu formulu za indeksaciju penzija, koja će biti primenjena od naredne godine, prvi put pre oko pola godine najavili su ministar finansija Siniša Mali i šef Kancelarije MMF u Beogradu Sebastijan Sosa.
U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena. Formule su nešto izdašnije i delimično uključuju i rast zarada u Finskoj (20 odsto), Češkoj (33 odsto), te Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj, gde rast zarada učestvuje sa 50 odsto prilikom usklađivanja penzija.

Fiskalni savet nedavno je izneo pet mogućih modela za usklađivanje penzija u Srbiji. Jedan predlog je bio predlog penzionerskih udruženja po kojem se penzije usklađuju sa inflacijom i rastom BDP preko dva procenta.
“Moguće je ponovo propisati model koji podrazumeva usklađivanje penzija po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom BDP. Treća opcija je švajcarski model odnosno usklađivanje po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom prosečnih zarada, a četvrta po principu 40 odsto sa inflacijom i 60 odsto sa rastom prosečnih zarada. Konačno, jedna od formula mogla bi da bude i usklađivanje kretanja penzija sa inflacijom i rastom ukupne mase zarada u odnosu 30:70”, naveli su tada u Fiskalnom savetu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar