Vesti
25.10.2021. 07:30
Marko R. Petrović

Intervju

Beljulj Bećaj: Kurtijev stav prema dijalogu je nerealan

Aljbin Kurti
Izvor: EPA / VALDRIN XHEMAJ

"Mi smo ispustili ono što je elementarno u državi. Svi građani se ne osećaju ili ne doživljavaju kosovsku državu kao svoju. Dakle, to je naš promašaj. Nije to Srbija uradila. To smo mi uradili. I mi treba da preispitamo sebe zbog čega smo doveli manjine u situaciju da ne veruju vlastima na Kosovu. Naprotiv, čak i ja, predstavnik većine, u pojedinim situacijama ne verujem vlastitoj državi kada ona čini neke glupe poteze u odnosu prema drugima"

Sa profesorom Fakulteta političkih nauka iz Prištine i političkim analitičarem sa Kosova razgovarali smo svega nekoliko dana nakon što su održani lokalni izbori u 38 kosovskometohijskih opština. A na njima, za razliku od februarskih parlamentarnih izbora na kojima je osvojilo gotovo 50 odsto glasova, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nije uspelo da u prvom krugu pobedi ni u jednoj lokalnoj samoupravi.

Šta je uzrok tome, kako je na sve to uticala i akcija kosovske specijalne policije na severu Kosova svega nekoliko dana pre glasanja, ali i kakva je budućnost srpsko-albanskih odnosa, samo su neka od pitanja za gospodina Bećaja.

Na početku razgovora za "Ekspres" Bećaj, ipak, ističe da njemu "kao državljaninu Kosova", pre svega imponuje to što su sami izbori protekli bez velikih ekscesa.

"Naprotiv, bilo je sve u redu. Drugo, da li sam očekivao ovakve rezultate ili ne? Lično nisam očekivao da će Vetevendosje (Samoopredeljenje, prim. nov.) održati tempo velikih promena. Javno sam rekao da će oni imati silaznu putanju i po tome se razlikujem od većine građana. Dakle, Vetevendosje je prošao ispod svojih očekivanja i obećanja, ali je ipak održao korak u odnosu na opoziciju. Ali ostaje velika stvar koja treba da se analizira, a to je razlika od oko 200.000 glasova manje na lokalnim izborima u odnosu na nacionalne izbore u februaru. Tada su imali oko 400.000 glasova, a danas je taj broj na razini od oko 200.000. Na drugoj strani mislim da treba biti ohrabren činjenicom da su neke stranke unutrašnjim reformama, koje nigde nisu bile potpune, ipak uspele da uhvate korak sa Vetevendosjeom. I danas imamo više ili manje izbalansiranu poziciju PDK, LDK i Vetevendosje što se tiče izbornog tela na lokalom nivou“, kaže Beljulj Bećaj za "Ekspres".

Šta je glavni uzrok te silazne putanje Kurtijeve stranke?

"Ima dosta razloga. Ali mislim da je ključna prvo činjenica da je Aljbin Kurti pogrešno ili tumačio ili shvatio poruku nacionalnih izbora. Naime, nacionalni izbori, taj plebiscitarni odnos, odnosno pobeda Vetevendosjea, više su proizvod masovnog nezadovoljstva dotadašnjim ključnim strankama koje su bile na vlasti, naravno uključujući i samog Aljbina Kurtija. Ali nisu Aljbin Kurti i Vetevendosje razlog zbog kojeg smo imali veliku promenu. Lično sam podržavao veliku promenu zbog toga što smo se zasitili prethodne vlasti, ali ne zbog toga što smo imali neko veliko poverenje u obećanje koje su dali Vetevendosje i Aljbin Kurti. Mislim da je on pogrešno shvatio situaciju i mislio da je ta plebiscitarna pobeda zapravo njegov proizvod i proizvod Vetevendosjea. U tom kontekstu mislim da je tu pogrešnu procenu prokockao samim tim što je došao u situaciju da prepolovi svoje biračko telo. Drugo, mislim da je Kurti, samim tim što je ostvario plebiscitarnu pobedu, stvorio imidž da treba da bude nadmen u odnosu na opoziciju. U određenim situacijama bio je prepotentan i arogantan, što će mu se verovatno nekad osvetiti. Treće, mislim da su kadrovi koji su bili kandidati za predsednika opština više lojalni njemu, a ne programu ili ličnostima koje imaju autonomiju u delovanju. Mislim da je lojalnost prema lideru jedna velika prepreka i verovatno će se to više odraziti i u budućnosti ukoliko se ne preispita taj odnos. Četvrto, odnos prema nekim međunarodnim aktivnostima, posebno u dijalogu sa Srbijom, bio je po mom sudu dosta nejasan, konfuzan i nerealan. I u ovom kontekstu mislim da se sve ovo vraća kao bumerang. I peto, jeste sama činjenica kako je Aljbin Kurti identifikovao glavne procese na Kosovu. Recimo, veliki promašaj bio je oko pandemije koju je on svrstao na treće mesto, a mi smo u avgustu i septembru imali dramatičnu situaciju. On je to zapostavljao tako da se i to odrazilo na lokalne izbore."

kosovo
Izvor: Shutterstock

Spomenuli ste prepotenciju i arogantan stav Kurtija prema opoziciji, a potom i dijalog sa Srbijom. Da li i tu pokazuje prepotentnost i aroganciju koja negde, najblaže rečeno, ne doprinosi dijalogu i normalizaciji odnosa?

"Mislim da je on ignorisao nešto što se ne sme ignorisati. On je ignorisao činjenicu da je Kosovo država koja je stvorena uz međunarodnu koordinaciju. Dakle, nije država koja je stvorena sama od sebe i zbog samih Kosovara. I u ovom kontekstu mislim da je i ovaj odnos prema međunarodnom faktoru bio neadekvatan, nerealan. Dakle, ne možemo govoriti o potpunoj suverenosti u situaciji kada znamo kako je došlo do stvaranja kosovske države. I tu ulazi i pitanje dijaloga. Dakle, ukoliko je sam Bajden, predsednik SAD, uputio pismo svojevremeno i rekao otprilike da će Kosovo imati međusobno priznanje sa Srbijom, ali će istovremeno imati i jedan bolan kompromis, on je to ignorisao. I verovatno je insistirao samo na međusobnom priznanju, ignorišući činjenicu da je moralo doći do kompromisa. Bilo kako bilo, mislim da je njegov stav prema dijalogu nerealan i pretpostavljam da će morati stvari radikalno da menja ukoliko želi da bude to što namerava da bude – lider koji će dovesti do velikih promena zbog čega je dobio tako masovnu podršku na izborima."

Mislite da nije naučio lekciju od prethodnog puta, kada je isto tako bio nepopustljiv u vezi sa taksama, pa je vrlo brzo okončao prvi premijerski mandat?

"Vidite, tu imamo jednu kontradiktornu situaciju. Reciprocitet je osnov međudržavnog odnosa razmene i ravnopravnosti. U tom kontekstu svi u državi Srbiji treba da shvate da je kosovska država stvorena i da je to jedna neosporna realnost. Mi podržavamo našu suverenost, što je sasvim normalno, jer ako ja ne podržavam svoju vlastitu suverenost, zašto bi država Srbija ili bilo koja druga država podržavala nas. Međutim, tu treba da budemo konzistentni i korektni. Upravo je naš suveren, parlament Kosova, doneo, usvojio i ratifikovao odluku o sporazumu o implementaciji opština sa srpskom većinom. Dakle, ukoliko želimo biti konzistentni, ukoliko želimo da budemo suverena država i da afirmišemo suverenost, pa upravo taj parlament je afirmisao međunarodni sporazum koji se zove – implementacija zajednica srpskih opština. U tom kontekstu mislim da je Aljbin Kurti zatajio. Dakle, on bi da ima reciprocitet, za šta se i ja zalažem i bilo koji normalan čovek. Ali ja mislim da je upravo parlament Kosova, naš suveren, usvojio sporazum o zajednici opština sa srpskom većinom. A on ne želi to da implementira. Dakle, nije konzistentan. Ono što mu odgovara prihvata, a ono što mu ne odgovara ne prihvata. Mislim da i to treba da se preispita."

Kosovo
Izvor: Shutterstock

Predstavnici Srpske liste i Beograda najavljuju da će Srbi napustiti kosovske institucije ukoliko se u novembru ne pokrene pitanje formiranja Zajednice srpskih opština.

"Previše ne marim za Srpsku listu i šta oni nameravaju. To je njihov problem. Ja mislim da oni čak i ne odražavaju interese, autentične interese srpskog življa na Kosovu. Oni su instrument Aleksandra Vučića, odnosno srpske vlasti koja je prisutna na Kosovu. Implementacija Zajednica opština sa srpskom većinom treba da bude naša obaveza, mi treba da shvatimo da je to naš interes, da pružamo normalne okolnosti i za one koji misle da nemaju adekvatnu klimu za svoj razvoj i afirmaciju na Kosovu, bilo da su u pitanju u ovom slučaju Srbi, Turci, Romi, Aškalije itd. Ne treba to da uradimo zbog eventualnog pritiska zbog Srpske liste. Oni su, po mom mišljenju, trojanski konj u ovoj situaciji. Ona nije u odbrani Srba na Kosovu. Ona je u odbrani srpske politike na Kosovu, što, po mom sudu, nije jedno te isto. Ali jeste obaveza nas, dakle državljana Kosova, da učinimo sve kako bismo stvorili normalnu klimu, da se artikuliše na način kako to dolikuje demokratskoj državi, svim nacionalnim zajednicama u smislu komoditeta, ravnopravnosti i afirmacije njihovog identiteta, njihovih vrednosti i prava u okviru međunarodne zajednice."

Da li mislite da je to realno i vidite li Vi snagu, političku snagu na Kosovu koja bi mogla i bila spremna to da uradi?

"To je, po meni, krucijalno pitanje. Ja ne vidim ni spremnost države Srbije, a nažalost ne vidim ni spremnost bilo koje političke stranke na Kosovu. Ja govorim o tome što bi stvarno trebalo da se uradi realno. Nažalost, vidite šta smo uradili. Mi smo u procesu dijaloga deset godina. I šta smo ostvarili pre par nedelja? Umesto da, recimo, razgovaramo posle deset godina o normalizaciji odnosa, o zajedničkim projektima između Srbije i Kosova, o razmeni klubova, zajedničkih igara, kulturnih manifestacija, političkih konferencija, razmene nevladinih organizacija... mi smo bili na pomolu sukoba. Bio je to jedan desetogodišnji pokušaj koji je zapravo završio krahom. Deset godina tobožnje normalizacije odnosa koja je umalo završila sukobom. Dakle, sve je to bilo neiskreno. Svi koji su bili učesnici bili su neiskreni. Ukoliko želim da budem korektan u odgovoru na vaše pitanje, mislim da treba jedno radikalno preispitivanje kako Beograda tako i Kosova po pitanju šta mi to hoćemo, da li stvarno mi to hoćemo, da li je to iskreno i da li je to naš zajednički interes."

Kada govorite recimo iz vizure Prištine, šta bi to preispitivanje trebalo da donese?

"Srpska lista je, po meni, proizvod pogrešne politike prema Kosovu. Ja to ne krivim. Beograd je kumovao njenom stvaranju. Ali ne bi došlo do jedne takve situacije da ona bude instrument Beograda i Aleksandra Vučića kad bi kojim slučajem naši političari, dakle, od rata pa naovamo, smatrali neophodnim uslovom da se stvaraju pretpostavke da se nacionalne zajednice osećaju komotno i da kosovsku državu dožive kao svoju državu. Nažalost, nacionalne zajednice, dakle i Srbi, tretirane su kao tranzitne kategorije koje su tu privremeno, a u međuvremenu Kosovo će ojačati samostalnost, funkcionalnost itd. Dakle, praktično smo imali pogrešan pristup po pitanju elementarnih prava nacionalnih zajednica. Ukoliko želimo doći do normalnog racionalnog rešenja, a politika je upravo to, mi na Kosovu moramo da preispitamo šta želimo, kao i Beograd šta želi na Kosovu, po pitanju realizacije i stvaranja normalnih pretpostavki da se autentičan živalj na autentičan način iskaže u pravcu realizacije vlastitih interesa i prava kako sigurnosnih, bezbednosnih tako i zdravstvenih, kulturnih, sportskih itd."

Mogu li to da urade snage koje se naslanjaju, da ne kažem da „vuku tradiciju“ od onih snaga koje su potekle od OVK?

"Ja govorim o činjenici koja je realna, ali istovremeno ukazujem, dakle, na ono što je normalno. Ne mogu odustati od normalnih zahteva. Sasvim je normalno da se jedan državljanin Kosova oseća u svojoj državi na ravnopravan način bez obzira da li je Srbin, Turčin, Aškalija, Rom ili Albanac. Mi smo ispustili ono što je elementarno u državi. Svi građani se ne osećaju ili ne doživljavaju kosovsku državu kao svoju. Dakle, to je naš promašaj. Nije to Srbija uradila. To smo mi uradili. I mi treba da preispitamo sebe zbog čega smo doveli manjine u situaciju da ne veruju vlastima na Kosovu. Naprotiv, čak i ja, predstavnik većine, u pojedinim situacijama ne verujem vlastitoj državi kada ona čini neke glupe poteze u odnosu prema drugima. Ja ne odustajem od namere da budem normalan. Ne odustajem od namere da drugi budu normalni. Jer jedino tako možemo imati spokoj, razum, imati mir, stabilnost, demokratske procese, međusobnu saradnju i koegzistenciju. Da zaokružim, realno sada nije moguće, jer su pretpostavke, ne samo zbog OVK, jer Aljbin Kurti nije direktno čedo OVK, ali na neki način ima taj populistički naboj koji je identičan sa nabojem koji ima Aleksandar Vučić. Vidite, uprkos brojnim razlikama između Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, mislim da imaju jednu zajedničku crtu koja se ogleda u nastojanju da se populistički nametnu u stvaranju takozvane etničke sredine, odnosno države."

Kurti na dva fronta

Ne voli da sluša diktate

Edi Rama i Aljbin Kurti

Ne voli da sluša diktate

13.08.2021. 16:25

Kurti na dva fronta

Spomenuli ste da Kosovo nije samo izborilo svoju nezavisnost, već uz pomoć međunarodne zajednice. Da li je tu i međunarodna zajednica zakazala da nije izvršila pritisak ili nije izvršila dovoljan pritisak na Prištinu?

"Treba da gledamo sebe u ogledalo. Ja sam zainteresovan prvo da preispitam sebe ako nešto pogrešno radim sa mojim komšijama ili sa mojim prijateljima, bilo da su u pitanju Srbi, Turci, Aškalije, Romi itd. Dakle, ne možemo mi sada okriviti druge zbog toga što smo mi u ovakvoj situaciji. Mi smo u ovakvoj situaciji zbog toga što su i drugi videli da nismo spremni da mi stvorimo normalne pretpostavke. Zašto bi Evropljani bili više zainteresovani za naše odnose, ako mi sami ništa ne učinimo da poboljšamo naše odnose. Prvo treba mi da napravimo taj normalni korak, ukoliko želimo da budemo zajedno, bez obzira koja je stranka, koja ideologija, koji pojedinac na vlasti. Takva atmosfera omogućava normalan razvoj svih nas i jedino tako možemo da otvaramo vrata i tražimo pomoć od drugih. Kad drugi vide da mi sami to ne radimo, zašto bi oni to radili zbog nas. Da budemo realni, Evropa je okrenuta sebi, ima svoje probleme, to ne znači da njih treba da opravdamo, ali u svakom slučaju ne treba da očekujemo od njih ono što treba da uradimo sami za sebe."

A da li treba iskoristiti eventualnu pomoć koju možda Evropa ili Amerika nude u tom procesu?

„Pomoć je uvek bila prisutna. Ekonomska pomoć je bila prisutna, mi smo je zloupotrebili. Naše vlasti su zloupotrebile zbog vlasti, a ne zbog građana. Te pare nisu došle do građana. Pare su tu negde oko onih koji se vrte oko vlasti i same vlasti. Tu je jedan deo odgovornosti onih koji bi trebalo da investiraju na racionalan način, da se ta sredstva stvarno upute na prave adrese. Do sada su oni mašili pravu adresu. Verovatno su dali svoje obrazloženje tamo svojim gazdama birokratama u Evropi. Ali bilo kako bilo, nisam previše optimista da će drugi da nam reše probleme ako mi sami nismo spremni da to uradimo zbog nas samih.“

Kako Vam deluje spekulacija da ako nisu spremni da pomognu u rešavanju problema, spremni su da dodatno zakomplikuju situaciju? Spominje se uloga Britanaca, Amerikanaca...

„Ne, ne. Pitanje je malo škakljivo. Ne mislim da treba da pojednostavimo situaciju. Ukoliko, recimo, pretpostavimo činjenicu da će se intervenisati na Kosovu. Ja mislim da će se intervenisati na Kosovu, iz razloga što je kosovska država međunarodno koordinisano stvorenje, međunarodno koordinisan proizvod. Nije proizvod samo OVK. I ukoliko je kosovska država proizvod NATO-a, verovatno će NATO učiniti sve da sačuva svoje strateške interese na Kosovu. I ukoliko se, recimo, ugroze strateški interesi na Kosovu, a oni bi mogli da se ugroze zbog toga što je Srbija čas na levoj, čas je na desnoj strani, čas na Istoku, čas na Zapadu, ja ne bih rekao da NATO ne treba da sačuva svoj strateški interes koji je interes same države Kosovo. Ukoliko Srbija misli da će zbog toga što će biti prisnija sa Istokom prisajediniti Republiku Srpsku i severni deo Kosova, mislim da je to avantura koja ne bi bila korisna i na dobrobit Srbije. Naprotiv, bila bi to kopija Slobodana Miloševića. Uostalom, i sam Aleksandar Vučić je rekao da je Milošević bio veliki vođa, ali nije dao rezultate. Na neki način je rekao da će on biti vođa koji će dati velike rezultate samim tim što će u miru prisajediniti Republiku Srpsku i eventualno severni deo Kosova.“

Gospodin Timoti Les, britanski analitičar, ponovio je nedavno da je razmena teritorija rešenje.

„Ne. Ja mislim da oni koji su za to zapravo žele da se preko teritorija nadoknadi ono što nisu uspeli u okviru samog sistema i procesa koji se odvija u okviru teritorija. Dakle, teritorija sama po sebi ništa ne znači. Ona znači za one koji su podbacili u političkom činjenju na teritoriji gde žive, bilo da se radi o Albancima u Srbiji ili da se radi o Srbima ili drugima na Kosovu. Dakle, kada je reč o razmeni teritorije, ne možemo žrtvovati, recimo 50.000–70.000 Srba južno od Ibra zbog toga što Aleksandar Vučić traži nešto da prisajedini tamo na severu Kosova. Zašto da se žrtvuje 70.000 Srba južno od Ibra zbog toga što će on, recimo, prisajediniti severni deo Kosova. Da li je to rešenje? Mislim da je to velika greška i mislim da takva stvar ne treba da se podrži, bilo da je reč i o Republici Srpskoj. Mislim da je to totalna zabluda i to nije političko rešenje.“

Da se vratimo na akciju ROSU neposredno pred izbore. Da li je slučajnost da je slična akcija bila organizovana i prošle godine u novembru, takođe pred izbore u Mitrovici?

„Ne mogu reći da je to slučajnost. Ali ako je i bila slučajnost, mislim da je to nepotrebna avantura u situaciji neposredno pred izbore. Dakle, ova igra, ovi ekscesi na neki način daju do znanja da se nešto sprema. Ali ne mislim da je rešenje ono u koje treba da se uključi vojska na grub način. Ja mislim da se pokazalo koliko posledica to stvara kako u Srbiji tako i na Kosovu. Mi još govorimo o tome kako imamo 1600 ili ne znamo koliko lica za koja ne znamo gde se nalaze. Mislim da treba da se dozovemo pameti i da ne treba da se postavi pitanje kojim sredstvima treba da dođemo do rešenja. Ne. Ja mislim da jedini instrument koji treba da se podrži, ali da bude racionalan i efektivan, jeste dijalog. Ništa drugo, ukoliko tražimo političko rešenje. Druga je stvar što ima dosta političara koji bi da ratuju.“

Šta je onda bio cilj tih akcija ako su izbori bili povezani sa tim? To se gospodinu Kurtiju nije isplatilo.

„Kurti je prvi čovek vlade i treba ga shvatiti. On je bez iskustva u kontekstu vlastodržanja i vlastočinjenja. Verovatno i nedostatak iskustva može biti razlog zbog čega je to uradio. Napokon, ako gledamo i rezultat izbora, ne možemo reći da je taj potez doveo Kurtija do veće podrške birača koji su izašli na izbore. Dakle, možemo reći da je to neuspešan test. Ali ja ne mislim da se treba igrati vatrom. To je suština i poruka moja. Ako posle 20 godina od rata i 10 ili 11 godina dijaloga razmišljamo da li ćemo politički ili vojskom da rešavamo probleme, mislim da smo anahroni, da se nismo opametili i da nismo izvukli pouke iz prošlih sukoba.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kalinić: Kosovo je deo Srbije
Nikola Kalinić

"Izjava loše protumačena"

13.10.2021. 12:11

Kalinić: Kosovo je deo Srbije

Žao mi je što je moja izjava oko Kosova i Metohije pogrešno preneta, shvaćena i protumačena. Zbog svega toga se loše osećam i to me kao mladog čoveka boli, izjavio je košarkaš Crvene zvezde Nikola Kalinić.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
26°C
25.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve