Bez alternativa

Bez alternativa


Poklonu se u zube ne gleda, kaže narodna poslovica. Lepo vaspitanje uči nas i da na svakom poklonu treba biti zahvalan, jer je pretpostavka da je on uručen sa najboljom namerom. Zahvalnost, naravno treba da bude još veća ako je taj poklon, osim što je, recimo, lep, istovrmeno i koristan.

A upravo bismo tako mogli da opišemo pomoć koju Srbija poslednjih dvadesetk godina dobija iz Evropske unije, što u vidu grantova (bespovratnih sredstava), što kroz povoljne kredite Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj ili Razvojne banke Saveta Evrope.

A ta sredstva su sada već premašila četiri milijarde evra, kada je reč o bespovratnoj pomoći, s obzirom na to da prosečno Srbija iz EU godišnje na ovaj način dobija od 200 do 220 miliona evra.

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs

Na tu sumu treba dodati i oko pet i po milijardi jeftinih kredita.

Mada nije reč o donacijama ili sličnim vidovima pomoći, svakako se ne sme zaboraviti ni to da na komapnije iz zemalja Evropske unije otpada skoro 70 odsto stranih direktnih investicija u Srbiju, što je u period od 2010. do 2018. godine iznosilo oko 13 milijardi evra.

Kada se sve to sabere, ne treba ni da čudi što je u sredu tokom video konferencijskog samita EU – Zapadni Balkan predsednik Srbije zahvalio na pomoći pristigloj iz EU tokom pandemije koronavirusa, ali i zatražio uklanjanje trgovinskih barijera i zaštitnih mera i kvota za ceo Zapadni Balkan, s naglaskom na izvoz čelika u EU.

Vučić je ponovo ukazao i na evropsku perspektivu Srbije, a govoreći o nezadovoljstvu Srbije zbog nedostatka solidarnosti na početku pandemije, istakao je da su „dela važnija od reči“, i da je „Srbija svoju pripadnost Evropskoj uniji pokazala i slanjem pomoći zemljama EU i zemljama regiona“.

No, vratimo se na evropsku pomoć Srbiji. U ovom trenutku je, možda, najznačajnije reći da je zdavstvo jedan od najvećih primalaca donacija i sredstava iz kredita. U prethodnih 20 godina obnovljeno je, poboljšano i izgrađeno mnoštvo bolnica, domova zdravlja, laboratorija i instituta za javno zdravlje, kako u velikim gradovima, tako i u malim sredinama širom Srbije. U tom cilju EU je donirala 200 miliona evra, uz još 250 miliona evra koji su došli u obliku kredita.

U ovom trenutku kada se ceo svet, pa i sama Unija, nalazi u jednoj od najvećih kriza sa kojima se susrela, EU je obezbedila 93 miliona evra Srbiji, od kojih je 15 namenjeno direktno za podršku zdravstvu, a 78 miliona za socio-ekonomski oporavak države od pandemije.

Nije zgoreg pomenuti da je, recimo i izgradnju i opremanje Nacionalne referentne laboratorija za kontrolu mleka sa 75 odsto sredstava fonansirala Evropska unija. A upravo ta laboratorija danas služi i za testranje na COVID-19. Na to podseća i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji član tima za pregovore sa EU.

“Ta laboratorija koju smo naptravili kako bi, štre svega mali proizvođaći, mogli da testiraju kvalitet svog mleka, a da ne morajud a zavise od onih koji to mleko otkupljuju, danas ima kapacitet od 1.000 testova na COVID-19 dnevno. To nije njena primarna namena, ali u ovim vremenima je veoma bitna. Ali nigde u medijima niej rečeno da je to napravljeno zahvaljujući pomoći Evropske unije, dok se „na sva zvona“ udara kada pomoć stigne sa neke druge strane”, kaže Međak za „Ekspres“.

 FOTO TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC / an

FOTO TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC / an

Osim za zdrastvo, najveća sredstva iz evropskih fondova stizala su za sektore energetike i zaštitu životne sredine, kao i za infarstrukturu, privredu, izgradnju institucija, obuku administracije…

Tehnički, to izgleda tako što Srbija kandiduje projekte iz navednih oblasti za koje je moguće obezbediti sredstva iz pretpristupnih fondova EU, i onda zajedno sa predstavnicima EU dogovara šta će biti finansirano.

“Okvir je dat. Sve o čemu se pregovara u pristupnim pregovirm jeste pogodno za pomoć iz pretpristupnih fodova. A ta pretpristupna pomoć služi za pripremu države za ulazak u članstvo Evropske unije. Svake godine se dogovara šta će biti finansirano iduće godine. Sa godijnama vam se širi dijapazon stvari koje možete da finansirate”, objašnjava Međak.

Tako je, na primer, Srbija sa dobijanjem statusa kandidata za člana EU stekla priliku da koristi pare iz pretpristupnih fondova i za poljoprovredu. I 2014. godine odobreno joj je 175 miliona evra za nabavku opreme, navodnjavanje, pomoć poljoprivrednicima za modernizaciju…

Na žalost, od svega toga je, prema informacijama kojima Međak raspolaže, do sada potrošeno svega šest do 10 miliona evra.

“Od IPA fondova Srbija uglavnom uvek potroši sve. Poljoprivreda je, nažalost, izuzetak. Problem je u procedurama, jer naša poljoprivredna poltika radi na drugačijim principima od EU. Mi nažalost tek šest godina od kada su ta sredstva odobrena, počinjemo da ih trošimo. Na sreću, to je izuzetak – dodaje Međak. Osim za konkretnu materijalnu pomoć, sredstva iz EU fondova mogu da se koriste, recimo, i za plaćanje inostranih eksperata za oblastima u kojima ih u Srbiji nema. Zatim za jačanje administracije, kroz posebne višegodišnje programe gde insttucije iz Srbije i EU direktno sarađuju na podizanju kapaciteta ovdašnjih institucija na evropski nivo.

“To je veoma ozbiiljan poduhvat za jednu instituciju, bez obzita da li je reč o ministarstv ili nekakvoj agenciji, da je podignete na viši nivo, kroz prenos praktičnog znanja, obuke”, dodaje Međak.

U tome je, možda, upravo i suština evrpske pomoći koja stiže u Srbiju da nas, kako kaže naš sagovrnik „nauče da pecamo umesto da nam daju ribu“.

social-network-post-1920x10803-2-710x399

“To je ozbiljna razlika između pomoći koji iz EU dobiješ preko IPA, i kredita koji se dobijau na drugim stranama. Tvoji ljudi moraju da znaju kako izgleda programiranje i implementacija evropskih projekata. Jer jednog dana kada uđeš u EU, da bi trošio pare iz njihovih fondova, ti moraš da znaš kako se to radi. Ako nemaš ljude koji znaju kako se pare troše, možeš da gledaš u budžet EU i ne možeš da mu priđeš. Ako nemaš procedure i nemaš ljude, nemaš ni pristup evropskim parama”, kaže Međak.

Na plastičnom primeru to izgleda ovako. Kad uđeš u EU, oni ti odvoje, recimo, milijardu evra za infratsrukturu. Ako nemaš ljude koji to mogu da isprojektuju i da isprate, tih milijardu evra videti nećeš.

“A kad uzmeš kredit od Kineza za izgradnju autoputa, gde oni rade sve, nema nikakvih zahteva, nema javnih nabavki, nema procedura, dođu njihove firme to isprojektuju, a ti dobniješ put. Ali nisi dobio znanje. I kad jednog dana uđeš u EU, nećeš imati ljude koji će to umeti da ti urade, jer su ti sve uradili Kinezi. Jeste dobro da dobiješ put, ali nisi dobio znanje. A to znanje će ti trebati kad uđeš u EU da bi mogao još veće pare da dobiješ i to bespovratno iz budžeta EU”, kaže Međak.

A koliko je to značajno može da se vidi i na primeru Koridora 10 koji se trenutno ceo radi sredstvima iz kredita Evropske investicione banke od oko 3,5 milijarde evra. Sa druge strane, Bugari, Mađari i Hrvati za takvu vrstu projekata pare dobijaju bespovratno iz fondova EU.

“Oni, dakle, ne moraju da se zadužuju, a mi moramo. A kad uđeš u EU, da bi te pare povukao i iskoristio preko struktirnih fondova, moraš da imaš obučene ljude koji znaju šta rade. Zato su pripremni period i pretpristupni fondovi bitni, jer te uče kako da koristiš glavne fodove kad uđeš u EU. Bitno je da imaš procedure za kontrolu trošenja para na istom niovu kao EU, da ne bi dolazilo do sumnje da li si namesnki potrošio sredstva. Ako hoćeš da uzmeš pare od njih, moraš da koristiš njihov standar, a ne kineski, ruski ili američki. Ne kažem da su ti standardi loši, ali su jednostavno drugačiji od evropskih”, kaže Međak.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar