Bez Srba nije moglo

Pozicija SDSS potpredsednika hrvatske vlade neće biti samo pro forme s obzirom na to da je Boris Milošević dobio puni mandat potpredsednika za ljudska prava i manjine - izjavio je predsednik SDSS Milorad Pupovac. Cilj im je da se kroz rad u institucijama Hrvatske ozbiljnije pozabave jačanjem tolerancije, zaštitom manjina, iskorenjivanjem govora mržnje...

Ovako su čelni ljudi SDSS u Hrvatskoj obrazložili davanje podrške kabinetu koji će sastaviti HDZ i Andrej Plenković. Iz srpske perspektive izgleda pomalo čudno da je srpska stranka spremna da postane koalicioni partner najjačoj političkoj stranci na desnom delu političkog spektra. Pre svega zbog istorijskog nasleđa koje bi moglo u velikoj meri da optereti njihov odnos. Ipak, istina je da ovaj HDZ nije onaj HDZ iz devedesetih, niti je Andrej Plenković bar malo nalik Franji Tuđmanu. Ipak, neka pitanja, bar što se tiču života Srba u Hrvatskoj, nisu se mnogo pomakla od famoznih devedesetih. Ma koliko bizarno zvučalo, kao dobar primer može nam poslužiti notorni pozdrav „Za dom spremni“, koji su koristile ustaše tokom Drugog svetskog rata, i koji je postao nezaobilazni dekor svih proslava koje se tiču onoga što se u Hrvatskoj naziva „Domovinski rat“. Srpska zajednica prema ovom problemu ima određene rezerve i nada se da će se on naposletku i rešiti na adekvatan način. Prema njima, poklič „Za dom spremni“, svastike, ustaški ili četnički simboli ne treba da imaju pravo javnosti.

"Savet je izradio dokument po kojem je upotreba pozdrava ’Za dom spremni’ dopuštena u specifičnim okolnostima i to specifičnim grupama, ali to se na kraju pretvorilo u to da se štampaju majice s pozdravom ZDS. Stav SDSS je poznat, za to nema mesta, to moramo regulisati zakonom“, rekao je Pupovac.

Takođe, ono što je javnosti poznato je da će SDSS pripasti mesto potpredsednika vlade zaduženog za društvena pitanja i ljudska prava i na toj poziciji naći će se doskorašnji predsednik Srpskog nacionalnog veća Boris Milošević. Agenda koja će se naći pred predstavnicima Srba u vladi Hrvatske ticaće se pre svega razvoja ljudskih i manjinskih prava, dalje decentralizacije i ostvarenja najšire autonomije manjinskih zajednica. Što se tiče same srpske zajednice u Hrvatskoj, prilikom davanja podrške Plenkovićevom kabinetu definisani su i neki uslovi koji se tiču daljeg jačanja Zajedničkog veća opština sa srpskim stanovništvom, koje je konstituisano još erdutskim sporazumom iz 1995. godine. Kako kažu politički predstavnici Srba u Hrvatskoj, očekuje se i ozbiljnija materijalna i sistemska podrška radnih tela koja treba da obezbede veću kulturnu i prosvetnu autonomiju, kao i zaštitu građanskih i manjinskih prava srpske etničke zajednice u Hrvatskoj.

U Hrvatskoj se već postavlja pitanje trajanja novog Plenkovićevog kabineta i moglo bi se reći da nisu svi baš oduševljeni time što je u novom kabinetu jedan od četiri potpredsednika iz redova Srba. Čini se da je težine ovakve političke odluke svestan i sam mandatar, pri čemu je pokazao odličan politički instinkt imenovavši na drugu potpredsedničku poziciju Tomu Medveda, ministra za braniteljska prava, čime je svakako umirio taj deo populacije koja je ozbiljan rezervoar kritike.