Bila jednom jedna služba

Meni se to dogodilo više puta, a verujem i vama: zove me prijatelj u široj javnosti apsolutno nepoznat, priča o aktuelnim političkim zbivanjima i kaže „ne mogu ti to reći telefonom, na merama sam, sve ću ti objasniti kad se vidimo!“.

Ovi navodi samo delimično otkrivaju deo složene slagalice na temu – zbog čega se bezbednosne službe među Srbima poimaju kao nešto moćno i nepojmljivo značajno u našoj svakodnevici. Tajna policija i sveukupno sve bezbednosne strukture zapravo su podignute na visoku lestvicu gotovo božanske važnosti.

Cela priča na ovu temu, već dugo, uvijena je u veliku misteriju iza koje ostaju strah, nepoverenje i jasna poruka: oni su sveopšta i nedokučiva moć u koju ne treba sumnjati.

Šta stoji iza ovih sveprisutnih shvatanja, tema je ovog broja "Ekspresa".

"Nažalost, sve pomenuto blizu je istine. Verujem da je sve o čemu govorite zaostavština straha, nasleđena iz vremena Brozove političke policije, nosila je odmah po- sle Drugog svetskog rata logo OZNA, a posle UDBA“, kaže za "Ekspres" Žarko Trebješanin, najpoznatiji srpski psiholog.

*
*

"Ljudi iz vrha bezbednosnih službi bili su istinska moć. Jedno vreme važila je deviza: ’Možeš da budeš Bizmark u svom poslu, ali ako te ne protežiraju iz vrha bezbednosnog aparata, nikad nećeš napraviti ozbiljnu karijeru’", priča za „Ekspres“ Ljuba Mihajlović, poznatiji kao Ljuba Šiptar, osnivač i dugogodišnji direktor Komercijalne banke, čovek koji je dugo bio u bliskim i prijateljskim odnosima sa Stanetom Dolancom, ministrom unutrašnjih poslova SFRJ, i Srdanom Andrejevićem, više
godišnjim šefom Državne bez bednosti SFRJ.

*
*

Zanimljivo je da u slučaju Ranković i Krcun koji su osnovali tu službu, Ranković je bio šef policije na saveznom nivou, Krcun je bio šef Ozne. Ja sam bio na sahrani Rankovića. To je prvi put da se na jednoj sahrani okupilo 100.000 ljudi. To meni nikada neće biti jasno, a taj čovek za Srbiju bukvalno nije uradio ništa? 

Podsećam gospodina Trebješanina na irealnu sliku događaja kojem sam prisustvovao. Na Rankovićevu sahranu u Beogra- du došlo je više od sto hiljada ljudi, a Ranković je stvorio aparat koji je ubio toliko ljudi. To su kontradiktorne relacije?

"Da, tu je stvoren taj mit. I to u suštini i nije toliko bilo odavanje neke počasti Rankoviću, on je shvaćen kao neka vrsta disidenta, protivnika Josipa Broza, mislim da taj oreol koji je imao da je to u stvari bila manifestacija mirnog protesta koji je mogao da se izvede bez nekih većih posledica", kaže Trebješanin.

*
*

Aleksandar Radić, vojni analitičar, najpre postavlja pitanje zbog čega se mi i u ovim pitanjima razlikujemo od ostalih i odgovara: "Najpre pitanje uzdizanja i važnosti bezbednosnih struktura, naročito stranih, hrane naši političari koji tim tvrdnjama opravdavaju svoje političke neuspehe.

Na drugom mestu je uzrok što nismo formirali čvrste socijalne elite, što ostavlja prostor, u vojsci recimo, da svaki pojedinac ima ’utemeljeno’ mišljenje o strategiji ratovanja.

Više pročitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koji je od petka 30.4.2021. na svim kioscima...