BITKA KOJA JE UŠLA U ISTORIJU: Kako je oslobođen Beograd

Pre tačno 75 godina, posle dugih 1.287 dana, oslobođen je Beograd od nacističke okupacije.

"Pucalo je na sve strane. Dva dana smo se borili oko Glavnjače. Studentski park je bio utvrđen. Kada smo tu Nemce likvidirali, došli smo do Filozofskog fakulteta, pa do Etnografskog muzeja. Na kraju, stigli smo na Kalemegdan i kod spomenika "Pobednik" izbili smo oko 10 sati 20. oktobra", seća se Zdenko Duplančić, penzionisani pukovnik Jugoslovenske narodne armije.

Operacija je trajala od 21. septembra do 22. oktobra 1944. godine. Okupator je sateran do linije odakle artiljerijom nije mogao da tuče jugoslovensku prestonicu.

Ključna akcija je započela 11. oktobra i trajala je do 20. oktobra kada je Beograd oslobođen udruženim snagama jedinice NOVJ, kojima je komandovao Peko Dapčević i Crvene armije, pod komandom Vladimira Ivanoviča Ždanova.

Pre čuvene ofanzive, Crvena armija je krajem avgusta okončala veliku operaciju u Moldaviji. Iako nije bilo dovoljno vremena da se osposobe putevi i obezbede dovoljni resursi za marš na Nemce, doneta je odluka za energično nastupanje. Motiv za ofanzivu sastojao se u tome da se maksimalno iskoristi ostvarena izolacija neprijateljske armije na jugu.

Štab Trećeg ukrajinskog fronta napravio je plan racionalnog korišćenja borbenih resursa Crvene armije i NOVJ. Vojska je dobila zadatak da frontalno potiskuje Nemce, a za to vreme je 4. gardijski mehanizovani korpus, maršem forsirao Veliku Moravu i tako mogao sa snagama NOVJ da u Šumadiji formira nadmoćnu oklopno-mehanizovanu pešadijsku borbenu grupu.

https://www.youtube.com/watch?v=eljiG2K0iyw

Nemačka Komanda Jugoistoka je, nakon neuspeha u sprečavanju snaga NOVJ, planirala je operacije potiskivanja, ali je Crvena armija naterala Nemce da svoju operativnu grupu prebaci u istočnu Srbiju. Istovremeno su snage poslate sa juga, iz Soluna su tokom septembra prebačene u Banat.

Komanda Jugoistoka je po direktnom Hitlerovom naređenju od 3. oktobra, trebalo da zajedno sa Armijskom grupom E i delovima Druge oklopne armije uspostavi front Skadar - Skoplje - Đerdapska linija. Ali, nisu uspeli u tome.

Nemački štab je odlučio da se koncentriše na odbranu Beogradu. Raspuštena je vlada Milana Nedića, a upravu je preuzeo nemački komandant Srbije.

Formirani alarmni puk Feste Belgrad ojačan je i preformiran u diviziju pod istim imenom, kasnije nazvana Štefan. Formirane su dve korpusne grupe: severna pod komandom generala Vilija Šnekenburgera, i južna, pod komandom Fridriha Vilhelma Milera. Komandu nad njima i nad "Tvrđavom Beograd" objedinjavao je general August Felber, vojnoupravni komandant Jugoistoka i komandant Armijske grupe Srbija.

Međutim, 13. oktobra savladani su nemački odbrambeni položaju u oblasti Avale. Najznačajniji događaj odigrao se na severoistočnom pravcu, u toku noći 13. na 14. oktobar u okolini Boleča. Tada je 15. gardijska mehanizovana brigada iz pokreta izvršila napad u bok i pozadinu motorizovanog puka divizije "Brandenburg", koji se probijao prema Beogradu. Nakon osmočasovne ogorčene borbe nemački otpor je slomljen. Time je presečena glavna veza između grupacije "Šnekenburg" na teritoriji Beograda i grupacije "Štetner" koja se koncentrisala u oblasti Smedereva sa namerom da prodre prema Beogradu. Ova pobeda opredelila je dalji tok dejstava.

Beogradska operacija ulazi u završnu fazu 14. oktobra i oslobodilačke snage zauzimaju obode grada. Prva proleterska divizija ojačana sovjetskim tenkovima osvojila je banjički vis i nastavila napredovanje u pravcu Autokomande i Slavije.

Tokom 14. i 15. oktobra veći deo grada bio je oslobođen. Neprijatelj se držao samo u njegovom severozapadnom delu.

Suočen sa gubicima i izvesnošću neuspeha, general Štetner odlučio je da napusti svu mehanizaciju i 17. oktobra usmeri grupaciju tako da prodre u Beograd sa juga.

U sukobu sa ovim snagama grupa generala Štetnera razbijena je i velikim delom uništena, a on je poginuo 18. oktobra na Avali. Preostale snage su se u narednim danima napadane i uništavane.

U toku borbi za oslobođenje Beograda poginulo je 2.953 pripadnika NOVJ i 976 pripadnika Crvene armije, dok je daleko više poginulo tokom čitave operacije. Nakon gubitka Beograda, Nemci su uspostavili Sremski front, kako bi sprečili oslobođenje zapada Jugoslavije.