Bitka za Beli dvor još traje

Kraljevski Beli dvor na Dedinju, izvan sumnje, poseduje onu mistiku koja i dalje zrači boljševizmom Treće internacionale, pošasti koja je Srbiju zarobila pre stotinak godina. I ako bismo hteli da studiramo tu srpsku Pandorinu kutiju, iz nje bi najpre iskočila "Ljubičica plava" u maršalskoj uniformi. On, Josip Broz, sa Belim dvorom nema ništa osim što je njegov najglasovitiji otimač i žitelj.

Kraljevski Beli dvor, sa svojom mističnom istorijom, gleda na Beograd sa najviše tačke Dedinjskog platoa, vratio nam se opet u žižu javnosti zaslugom nerešnih imovinskih odnosa između naslednika kraljevske krune Karađorđevića i Republike Srbije. Najnoviji događaji kažu:Agencija za restituciju spremna je da obešteti porodicu Karađorđevića sa pola miliona evra dvorskog kompleksa, naravno i zemljišta od 135 hektara u korist države Srbije.
Naslednici kraljevske krune ne pristaju na to. Princ Aleksandar Karađorđević na ovu ponudu Agencije za restituciju kaže da poseduje dokumenta koja nesumnjivo dokazuju da je porodica Karađorđević zakonski vlasnik zemljišta i nekretnina i da će to pred validnom sudskom instancom i dokazati. Država Srbija je ovaj kompleks na Dedinju proglasila za kulturno-istorijski spomenik i on kao takav mora da ostane.

Predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović u poslednjem istupanju u javnosti kaže da, ako državi treba nečija privatna imovina, onda treba da je i otkupi, a nikako da se zaklanja iza istorijskih, kulturnih i nacionalnih potreba. On tumači da suština spora nije u vezi sa tim da li država ima prava i interesa da o ovome raspravlja i odlučuje.
Dr Kosta Čavoški, bivši profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Krunskog saveta, kaže da je čitav spor banalno neverovatan i tragičan. Imovina kralja Aleksandra I, po naslednom pravu prvog stepena, pripada njegovim unucima, kao što po tom istom naslednom pravu imovina očeva pripada njegovim sinovima, ili unucima ako sinovi nisu živi.
"Pre nešto više od 15 godina bilo je predloga da se donese poseban zakon o izuzimanju vraćanja oduzete imovine porodici Karađorđević, ali da im se adekvatna vrednost te imovine novčano nadoknadi. Država to nije prihvatila i sad imamo na delu to bezakonje - kaže profesor Čavoški i pita "ako je država odlučila da kompleks Belog dvora na Dedinju proglasi za kulturno-istorijski somenik, nije jasno zbog čega se niko od najviših nosilaca vlasti u državi ne obrati javnosti i ne obrazloži tu ideju. Ovako komuniciramo sa zbunjenim činvnicima koji ne barataju elementarnim pravnim pojmovima.", kaže profesor Čavoški.

Profesor Čedomir Antić, poznati srpski istoričar i član Krunskog saveta, kaže da je ponuda Agencije za restituciju, koja nudi Karađorđevićima 500.000 evra za njihovo vlasništvo u Belom dvoru, veoma ružna i nedorasla priča o našoj tranziciji i našem suočavanje sa totalitarnim nasleđem.
"Naša država bi da ne primenjuje zakon na sve građane jednako. Dakle, u ovoj zemlji ima nekih ustanova i ljudi koji su dobili punu vrednost onoga što su potraživali. Po pravilu ti ljudi su potrebni vlastima i to je prosto tako. Zanimljivo je da u Srbiji nije bilo nijedne vlade koja je većinski bila za denacionalizaciju i restituciju. Uprkos činjenici da sada nešto manje od jedan odsto građana potražuje nešto. Građani su spremni od svoje sirotinje da plate nešto što nisu ni uzeli, a vlastodršci ni da čuju. Ovde je problem što Karađorđeviće ne tretiraju kao građane Srbije. Dakle, iz tog zakona je izdvojen dvorski kompleks na Dedinju, a ja moram da kažem, to je uverenje i jednog dela javnosti, "da bi Karađorđevići od toga napravili teren za golf ili da to iznajmljuju da to bude pečenjara". Sve to je apsolutno besmisleno, zato što u ovakvim uslovima dvor propada, nema ko u njega da uloži i ne zna se šta je čije. Zadužbine na Oplencu i u Topoli su nauk. Tamo gde se zna čije je šta, to funkcioniše i obnavlja se, a ono što je ostalo državi to propada.", kaže Antić.

Podsećamo profesora Antića da je pamtećoj javnosti poznato da je kralj Petar (Narodni kralj) svojim novcem, ne apanažom koja mu je pripadala od budžeta, kupovao zemlju na Dedinju kad tamo nije bilo ničega, hroničari su zapisali da su seljaci iz okoline Kumodraža govorili: "Onaj naš kralj je izludeo, samo šipči kroz kukuruze i kupuje zemlju".
"Sve to je poznato, pa država Srbija nema nikakvo opravdanje što su Karađorđevići jedina vladarska porodica u Evropi kojoj nije vraćeno ništa - kaže Antić i dodaje :"Meni je svojevremeno jedan savetnik, stranac koji je radio u diplomatiji u Beogradu, rekao:"Hrvati, Bošnjaci, Slovenci, Albanci, izmislili bi svoje Karađorđeviće kad bi mogli".

Taj dvor je bio zabranjeni grad - završava dr Antić. - Ja kad sam bio student, slušao sam predavanje o arhitekturi Belog dvora od žene koja nikad nije bila na Belom dvoru. Ona to po slikama objašnjava. Sad vodim studente tamo, bili su, ali hoće ponovo da idu, to nije nedostižno. Tako da to nije loše, tamo ode oko 80.000 ljudi godišnje...U krajnjoj instanci pred međunarodnim sudom Karađorđevići će dobiti spor o vlasništvu, kao što je to dobila grčka kraljevska porodica.
Dragomir Acović podseća da je i dalje prisutno ono boljševičko tumačenja. Karađorđevići su bili proglašeni za izdajnike, njihovu imovinu je konfiskovala partijska država, a njen glavni korisnik bio je Tito. Pošto je i posle Tita ostao Tito, taj odnos se nije promenio ni pošto je pala država te partije, kada su se izmenili ideološki i drugi argumenti, pa ni tada kad je sudskim odlukama izvršena rehabilitacija.

Matija Bećković, pesnik, akademik i član Krunskog saveta

Broz je najveći Srbin, on je Stevan Nemanja Srbije

"Kad su Karađorđevići tražili onu vilu na brdu kod Kranja, Slovenci su odgovorili: "Vama ni Srbija nije vratila ništa, što bismo vam mi vraćali. Znači monarhiju nisu ukinuli Srbi nego je ona ukinuta Srbiji, a Srbi je nisu obnovili. A Srbija je prošireno Karađorđevo imanje i njihova kuća se zvala Beli dvor. U tu kuću se uselio austrougarski kaplar Josip Broz. Iz tuđe kuće je vladao i pred tuđom kućom se sahranio, a i posle smrti ostao na glavnom brdu glavnog grada srpskog naroda i njegov grob ima, ne znam koliko hektara, ali verovatno dovoljno prostora da se sad tu sahrane svi oni koje je pobio i koje je ostavio bez groba. Nije im uzeo samo živote nego i grobove. E sad, da li će jedino Karađorđevići, koji su svi zajedno kraće vladali nego Josip Broz, biti jedini koji nemaju nikakvog imanja u zemlji koju su oslobodili. I da se zadužbina kralja Petra u Topoli zvala "Dušan Petrović Šane" i da do danas nije vraćena onom čija je. Sud u Topoli dodeli a sud u Kragujevcu poništi tu presudu. To uopšte nije priča o njima nego o nama. Oni koji su bili za kralja i otadžbinu to su izdajnici, a oni koji su se protiv toga borili su patriote i to još uvek traje.
"Ja sam čuo da je Dedinje izuzeto iz ovog Zakona o restituciji da bi oni koji su ušli u tuđe kuće (još 1944) tu i ostali. Država Srbija ima ambicija da se ne vrati sebi i istini. A narod koji ne govori istinu nije slobodan. Znači, ako je obavezno laganje i ako je to jedini kralj koji se nije vratio svojoj kući iz Londona, svi evropski kraljevi su otišli tamo, ali on se nije vratio jer je u njegovu kuću u međuvremenu ušao vojnik koji se sa njegovim ocem borio na Ceru, na Kolubari... i što nije uspeo da pobije na Ceru, pobio je kasnije na drugim planinama i rekama. A možda nije nezanimljivo reći da su u Srbiji Banjica, Jajinci i Sajmište, Kragujevac, Kraljevo, a nisu Jajce, ni Bihać, ni Neretva, ni Sutjeska.
"Pa niko nas ne ohrabruje da otkrijemo, da saznamo, istražimo, nego misle oni gore da je veliko i najvisočije ono što je uradio taj prolaznik koji se tu našao, koji je, kako se kaže, imao 34 pseudonima ili imena, a za koga još uvek nisu sigurni ko je to. Ali je važno da nije naš. I on je veći Srbin od Karađorđa. On je Stevan Nemanja Republike Srbije. Za njega nije postojao taj oblik vladavine. On nikad nije bio ni poručnik, ni kapetan, ni major, on se odmah zamaršalio, a za maršala se sam proglasio.

 

Agencija za restituciju
Sve po zakonu
Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i to članom 18 koji reguliše izuzetke od vraćanja u naturalnom obliku predviđeno je da se dvorski kompleks na Dedinju ne može vratiti u naturalnom obliku, kao i da se njegov status uređuje posebnim zakonom.
Agencija za restituciju je još 2016. odbila zahtev porodice Karađorđević da im se vrati dvorski kompleks na Dedinju, budući da je samim zakonom predviđeno da se status tog kompleksa uredi posebnim zakonom. Ovu odluku Agencije je poništio Upravni sud, tako da će dvorski kompleks na Dedinju biti predmet obeštećenja.
U skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, maksimalan iznos obeštećenja po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika po svim osnovima ne može preći iznos od 500.000 evra, bez obzira na to na koliko je imovina procenjena. Agencija još uvek nema procenu dvorskog kompleksa na Dedinju, tako da niko ne tvrdi da je njegova vrednost 500.000 evra.
Nasledna prava Karađorđevića, kao i svih građana, uređena su Zakonom o nasleđivanju, a oni (Karađorđevići) ni na koji način nisu stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge podnosioce zahteva.
Nije nam poznato koliku apanažu iz budžeta Republike Srbije dobijaju Karađorđevići, a ne znamo da li bi oni bili izdržavano lice u slučaju da im se vrati imovina. U gotovo svim bivšim republikama SFRJ koje su uređivale restituciju, a to su sve osim Bosne i Hercegovine, odbijen je zahtev Karađorđevića za vraćanje imovine. Sa druge strane, i u državama koje nisu menjale državno uređenje, odnosno u državama koje su i danas kraljevine, dvorski komplesi su uglavnom u državnoj svojini, dok kraljevske porodice imaju pravo korišćenja.
Svaka država je uređivala restituciju u skladu sa svojim mogućnostima. Protokol broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim slobodama i pravima ne nameće državama ugovornicama bilo kakve opšte obaveze u vezi sa restitucijom imovine, niti je nametnuto bilo kakvo ograničenje na slobodu država ugovornica da određuju obim restitucije imovine. Dakle, Karađorđevići nisu stavljeni u neravnopravan položaj, bilo zakonom bilo postupanjem Agencije, već se na njih kao i na sve druge podnosioce zahteva primenjuje zakon.