"Nije dijalog nestao preko noći, pa se ne može ni vratiti preko noći"

Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, nije bio jedini kojeg je iznenadila ostavka premijera Miloša Vučevića, pa samim tim i pad cele vlade. Na to nije ukazivala ni konferencija za medije državnog vrha, održana veče pre, gde jeste spominjana nekakva rekonstrukcija, ali ostavka nije bila tema.

"Ostavka je prosto direktno uzrokovana napadom na studente koji se desio između ponedeljka i utorka i nije bilo iznenađenje kada smo saznali razmere od tog incidenta. U jednoj dužoj vremenskoj slici pojavljuje se ime Miloša Vučevića u kontekstu objektivne političke odgovornosti, o čemu je i on sam govorio, jer je za vreme njegovog premijerskog mandata došlo i do pada nadstrešnice. Indirektno je on trpeo pritisak i zbog činjenice da je u dužem vremenskom periodu pre toga bio i gradonačelnik Novog Sada. Sam taj događaj verovatno izolovan ne bi doveo do pada vlade. Ali u kontekstu drugih elemenata i vremenskog sleda, onoga što se dešavalo za vreme mandata gospodina Miloša Vučevića, taj događaj bio je prosto prekretnica, bio je okidač", ocenjuje u razgovoru za "Ekspres" Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.

Ali je i sam Vučić veče pre toga najavio praktično rekonstrukciju vlade jer je rekao da mnogi nisu bili na visini zadatka. Došli smo od praktično sigurne rekonstrukcije do iznenadnog pada vlade.

"Jesmo, zato što je incident koji se desio posle te konferencije u velikoj meri oštetio poziciju vladajuće stranke i generalno vlasti. Taj napad je faktički poništio sve ono što je državni vrh nekoliko sati pre toga dobio ovom konferencijom. Reč je o veoma velikoj šteti koja je učinjena i u tom momentu se verovatno moralo preći na neki radikalniji korak. Najradikalniji korak u ovom momentu bile su dve ostavke, da ne zaboravimo ostavku gradonačelnika Novog Sada."

"Odluku o ostavci sam doneo sam"

Miloš Vučević

Miloš Vučević

Vesti 30.01.2025. 20:48

"Odluku o ostavci sam doneo sam"

To je ono što je bilo. Šta će da bude? Vučić kaže ‒ prelazna vlada ne dolazi u obzir. Realno gledano, i ko bi u tu vladu mogao i trebalo da uđe. Za desetak dana znaćemo da li idemo na izbore ili će biti nova vlada izglasana u sadašnjem sazivu parlamenta. Šta je realnije?

"Čini mi se da je realnije u ovom momentu da se ide na formiranje novog kabineta, umesto da se ide na prevremene izbore iz nekoliko razloga. Svakako je najvažniji taj da izbori u ovakvom okruženju ne bi doveli do deeskalacije i do smanjivanja tenzija. Vrlo verovatno bi ih i opozicija bojkotovala, što bi dovelo u pitanje legitimitet buduće vlade. Izbore ne treba isključiti, ali mi se čini da bi izbori mogli da se dese tek u nekoj mirnijoj atmosferi. A to znači onog momenta kada protesti budu u stagnaciji ili u nekoj završnoj fazi. A ako govorimo o tome šta su neka dugoročna rešenja, u ovom momentu vrlo je teško prognozirati šta je rešenje za izlazak iz ove situacije, ako to nisu izbori, ako to nije prelazna vlada, ako to nije revolucija... Vrlo je teško prognozirati šta će zapravo biti rešenje za izlazak iz ove krize. Moja je procena da će obe strane kolokvijalno govoreći, vlast i studenti, odnosno demonstranti, u narednih mesec dana da budu u nekoj igri strpljenja, u igri nerava, u borbi za zauzimanje što boljih pozicija, kako bi jedna od dve strane dobila prevagu na terenu, i da onda ta strana koja dobije prevagu bude i glavna strana koja će predložiti rešenje za izlazak iz krize."

Šta bi označilo da je jedna strana odnela neku prevagu?

"Za vlast bi prevaga bila da protesti uđu u fazu stagnacije ili osipanja. U tom slučaju bi se vladi, odnosno vlasti, otvorio širi manevarski prostor za rešenja koja bi izvela Srbiju iz krize. To bi mogli da budu i izbori, i vlada gde bi sedeli neki drugi ljudi. To bi možda mogli da budu i neki drugi potezi koji bi doveli do daljeg smirivanja situacije. Prosto, pojavljuje se mnogo veći manevarski prostor za vlast. Što se tiče druge strane, odnosno demonstranata, za njih bi prevagu značilo da dođe ili do paralize nekih institucija koje do sada nisu bile uključene u proteste, ili širenje masovnosti do te mere da se faktički onemogući normalan život, širenje na neke grupe koje bi mogle da ugroze neke vitalne funkcije, da se proširi na neke važne infrastrukturne sisteme, ili da se proširi na deo zdravstva ili da se prosto dobije masovnost koja bi bila toliko velika da je vlast ne bi mogla ignorisati i da vlast ne bi mogla faktički normalno da upravlja."

Zapravo govorite praktično o onome što su neki najavljivali za prethodni petak, a to je generalni štrajk ili tako nešto.

"Tako je. Govorim o nekoj vrsti paralize institucija, paralize funkcionisanja države koja bi uticala naravno da onda i vlast bude dodatno fokusirana prema nekim zahtevima. To su te dve prevage. I čini mi se da ćemo mi u narednom periodu da svedočimo zapravo toj vrsti igre nerava i igre strpljenja na terenu. Mislim da je to neki period mesec-mesec i po dana zbog činjenice da bi se, kako bi se nastavni proces na fakultetima mogao da završi u ovoj godini, da godina ne bi bila dovedena u pitanje, vrlo verovatno neke stvari morale da raščiste do sredine marta."

To nije baš mali period. Koliko to remeti sve druge stvari? Može li zapravo ceo sistem da funkcioniše tih mesec, mesec i po dana u tom nekom, nazovimo ga, limbu?

"Zavisi od toga šta će biti na terenu. Ako su to skupovi ili akcije koje su bile vrlo ozbiljne i vrlo masovne, poput generalnog štrajka, ili Auto-komande, društvo i država mogu to izdržati mesec, mesec i po dana, možda ne svaki dan. Na takav način neće doći do paralize institucija, neće se ugroziti do kraja normalno funkcionisanje. Ali ukoliko bi dolazilo do dodatne radikalizacije, mi ne možemo da znamo u kom pravcu bi išla. Čuli smo određene najave da se razmišlja o nekom nastavku nekih sličnih ideja poput blokade Auto-komande. Onda bi to moglo, ako bi bila velika masovnost, i da ugrozi rad pojedinih institucija. To je ono što ćemo da vidimo šta će se dešavati na terenu. I to je ta prevaga o kojoj sve vreme govorimo. Ako bi odziv na takve događaje bio toliko masovan, ako bi se tim događajima priključivale neke grupe koje to do sada nisu činile, to bi bio verovatno znak za vlast da dodatno adresiraju zahteve i očekivanja koja dolaze od studenata, i obrnuto. Vlasti je u narednih mesec, mesec i po dana, da bi bili u igri da odnesu prevagu, neophodno da protestna okupljanja protiču mirno. Dakle, vlasti su neophodni događaji poput Auto-komande ili generalnog štrajka, događaji koji protiču mirno. Za vlast je katastrofalna situacija u kojoj se dešavaju incidenti. I zato mi se čini da bi vlast najviše sebi pomogla, a samim tim i ljudima na ulici, ako bi svi rizični skupovi, ili idealno svi skupovi, bili obezbeđeni od strane policije kako bi se incidenti sveli na najmanju moguću meru."

Čak i ako su ti skupovi, kako je predsednik potencirao u nekoliko navrata, nezakoniti, neprijavljeni?

"Jeste, oni su neprijavljeni, ali je vrlo verovatna i činjenica da sa druge strane može da bude odgovor da se krene u proceduru prijavljivanja, da bi neki od tih skupova mogli da budu prijavljeni. Tu se zapravo opet vrti ta igra nerava. Jedna strana neće da prijavljuje skupove jer se plaši da će biti odbijeni, a druga strana neće da ih obezbeđuje ako nisu prijavljeni. Ja mislim da su u ovom momentu stvari otišle predaleko u pogledu ozbiljnosti situacije na ulici, da se dešavaju incidenti i da bi zapravo, bez obzira na to što oni nisu prijavljeni, bilo dobro da oni budu obezbeđeni. Jer smo videli da kada je skup obezbeđen i kada je čak veliki, na velikom prostoru kao što je na Auto-komandi, da sve može da protekne bez ijednog incidenta."

Kome više ide u prilog protok vremena?

"Protok vremena bez incidenata ide u prilog vlasti. Protok vremena sa incidentima, posebno sa napadima koji mogu da budu dovedeni u vezu sa strankom, vrlo su loše rešenje za vlast. I zato mi zapravo veoma teško možemo da prognoziramo. Jer nama su vesti od juče najčešće bajate. Tako da zapravo vlast da bi stekla prevagu mora da učini sve da protesna okupljanja budu mirna, to je scenario koji za vlast najviše odgovara."

Da li je i pad vlade neki način da se dobije na vremenu kako bi se situacija smirila i konsolidovala?

"Jeste na određeni način i mi zapravo vidimo da Narodna skupština neće zasedati kako stvari sada stoje ove nedelje, što neće moći ni da konstatuje ostavku premijera Vučevića. To jeste na tragu ocene da vlast verovatno neće žuriti, dobiće više vremena za odluku u kojem pravcu da idu. Ali na neki način će moći i da ovom temom, padom vlade, eventualnim formiranjem nove vlade, novog mandatara itd. moći sebi sem kupovine vremena da obezbedi da postoji neka tema u javnosti kojom se ljudi bave, a da nisu protesti. Ono što je za vlast izazov na drugoj strani jeste što je jasno da je vlada pala zbog studentskih protesta. Dakle, vlast mora paralelno sa tim procesom izlaska iz krize da nađe način kako da komunicira sa javnošću kako javnost ne bi razumela da se vlast nalazi u defanzivi ili kako vlast nije donosila strateške odluke, nego su to bili iznuđeni potezi. To je nešto o čemu vlast mora da vodi računa u dugoročnom periodu jer po definiciji, po nauci, po teoriji i po praksi, pad vlade je nešto što je uvek veliki udarac, ako ne i najveći udarac za vladajuću većinu, ne samo u Srbiji, nego bilo gde u svetu."

Kako Vam izgleda pozicija opozicije u situaciji pada vlade? Da li su oni zatečeni i mogućnošću da se ide na izbore?

"Opozicija faktički nije u prvom redu ključnih aktera u ovom procesu. Ključni akteri u ovom procesu su vlast, državni organi i studenti, odnosno ljudi koji protestuju. Opozicija je na neki način dovedena, možda to nije čak ni pravedna pozicija, ali tu se nalazi, dovedena je u situaciju da zapravo moraju da gledaju poteze studenata i poteze vlasti. Oni imaju mali prostor za političko delovanje. Mali u smislu da rejtinzi nisu dovoljno veliki da bi se suprotstavili vladajućoj koaliciji, a na drugoj strani moraju da vode računa koje poteze preduzimaju kako ne bi bili optuženi da ugrožavaju na bilo koji način studentske proteste i da ne bi doveli u pitanje svoju biračku bazu. Opoziciji jedini prostor za delovanje ostaje u pojedinim institucijama, u lokalnim skupštinama ili Narodnoj skupštini. I ostaje im na neki način da prate ono što definišu svojim agendama studenti. Jedina politička ideja sa kojom oni mogu da idu ovog momenta jeste ideja o prelaznoj vladi i ona se sporadično pominje. Ali je i to ideja iza koje još barem javno nisu stali studenti, pod broj jedan, i pod broj dva ‒ ta ideja o prelaznoj vladi nije konzistentna, nije dogovorena. Ideja o prelaznoj vladi od strane opozicije tumači se drugačije. ’Kreni-promeni’ kaže da bi to trebalo da bude ekspertska vlada, odnosno vlada iza koje će stati studenti. Neke druge stranke predlagale su vladu koja bi ličila na onu vladu u Severnoj Makedoniji kada je došlo do pada premijera Gruevskog. Tako da i oko te prelazne vlade nije opozicija sinhronizovana. Ovi protesti sada su društveni protesti. Oni su više otvorili neke principe na kojima bi trebalo društvo da počiva ili su se više otvorile neke teme koje se tiču sistema, dakle u ovom slučaju najvećim delom vlasti. Ali na neki način ovi studentski protesti su kritični i prema opozicionom delovanju u ovakvom sistemu. I takvi protesti nisu doživeli političku artikulaciju. Samim tim, čim nema političke artikulacije, to znači da opozicija mora na neki način da bude u drugom planu."

Kad-tad verovatno moraće da dođe do nekog dijaloga. Na kraju krajeva, vlast poziva na dijalog studente. Koliko smo daleko od bilo kakvog dijaloga?

"Trenutno smo daleko. Mi ne možemo da prognoziramo na duže staze jer se čak i u toku istog dana desi puno različitih događaja. Objektivno govoreći, u jednom periodu koji možemo da vidimo ispred nas, dijalog je daleko i neće se desiti ni na kom nivou. Čini mi se da su male šanse da se taj dijalog desi i u Skupštini između vlasti i opozicije, a još manje da se desi između studentskih predstavnika i vlasti. Da se vratim na ono što sam rekao na početku, tek kada neka strana dobije prevagu na terenu, mi ćemo se možda malo približiti dijalogu. I pod broj dva, nije dijalog nestao preko noći, pa se ne može ni vratiti preko noći. Čak i ako dođe do deeskalacije ili potpunog ispunjavanja zahteva i povlačenja studenata, ne može se preko noći vratiti dijalog jer je kriza poverenja velika. Tako da bih ja zapravo pre rekao da će se sa smirivanjem situacije stvoriti preduslovi da se vrati dijalog, a ne da će se sam dijalog i desiti."

Ovo već traje tri meseca, praktično od pada nadstrešnice. Ali u poslednjih nedelju dana stvari kao da su se ubrzale, svašta se izdogađalo, protesti u Beogradu i velikom broju gradova, pa skup u Jagodini i oživljavanje ideje o formiranju pokreta za državu, pa blokada Autokomande, pa ostavka vlade. Na šta sve to Vama liči?

"Liči mi na to da se vreme kondenzovalo, da se vreme zgusnulo i da svi akteri razumeju da se nalazimo u periodu u kojem se odlučuje ishod ili budućnost ovih protesta. Prosto, sada se nalazimo u periodu u kojem se ne može definisati koja će od dve strane da dobije prevagu. Svi sada razumeju da možda neće postojati druga prilika u nekoj skorašnjoj budućnosti. Drugi razlog jeste taj što, faktički, da se nije desio onaj prvi napad na studentkinju Sonju Ponjavić, verovatno bismo danas o ovim protestima razgovarali drugačije. I vrlo je verovatno da bi danas protesti, da se nije desio taj incident, bili u nekoj vrsti stagnacije. Samim tim ne bi bilo potrebe ni za skupom u Jagodini, ni za generalnim štrajkom, ni za nečim sličnim. Činjenica da imamo tako zgusnutu političku agendu i političku dinamiku, društvenu dinamiku, jeste zapravo posledica eskalacija incidenata koja se desila na jednoj strani i, pod dva, očekivane percepcije da se nalazimo u periodu u kojem se odlučuje u kojem pravcu će stvari da krenu. Rekao sam, tokom februara najkasnije do početka marta, trebalo bi da znamo obrise ishoda ovih protesta. Da li će stvari više da odu u pravcu širenja protesta ili će se ti protesti polako smirivati. Otuda svi akteri danas ulažu manje-više sve ključne resurse u adresiranje ovih protesta."
Na kraju krajeva, napad na studente FDU-a inicirao je velike proteste, a napad na studente u Novom Sadu doveo je do pada vlade.
"Faktički da. Pitanje je da li bi se protesti uopšte desili da nije bilo napada na studente FDU-a. Vrlo je verovatno da protesti ne bi uopšte bili ni veliki ni ozbiljni. Onda je incident kada je čovek pregazio Sonju Ponjavić obnovio protesni duh oko praznika, a treći napad na studente u Novom Sadu je faktički oborio vladu. U suštini potpuno je drugačiji ambijent u situaciji kada nema incidenata i kada ih ima. Dok god ima incidenata, čini mi se da nismo blizu izlaska iz ove krize niti da smo blizu smanjenju mobilizacije studenata i oko protesta."

Šta mislite da je cilj revitalizacije ideje o pokretu za državu?

"Cilj je reformisana Srpska napredna stranka. Odnosno cilj je promena imidža, kako bi se adresirao taj najveći progon koji ima Srpska napredna stranka posle 12 godina na vlasti. A to je kako da se stranka reformiše, a da pobudi malo više tih državničkih elemenata i otvorenosti za drugačije mišljenje, drugačije stavove i za drugačiju politiku. Prosto, dugi boravak na vlasti sa velikom moći, sa gotovo apsolutnom moći, uticao je da se stvori imidž stranke kao organizacije koja vodi računa samo o jednom segmentu društva. Mislim da je ideja da se takav imidž promeni. Da neki novi ljudi, sa možda nekim drugačijim politikama, sa drugačijim imenom, sa drugačijim postulatima, promene taj imidž. Ta ideja nije nova. Čini mi se da je i neophodna za Srpsku naprednu stranku, posebno danas, ali je vrlo izazovno formirati takav pokret u situaciji kada nemate stabilno okruženje. Prosto, formiranje takvog pokreta znači jedan miran period. U ovom momentu Srpska napredna stranka nema miran period da se time bavi, to je pod broj jedan. I broj dva, taj pokret mora da ponudi nešto novo u odnosu na Srpsku naprednu stranku ili vladajuću koaliciju. A to novo bi zapravo trebalo da znači da ponudi puno novih ljudi sa nekim novim idejama. Ja nisam siguran da se mi danas nalazimo u periodu u kojem je bilo koja stranka, pa i vladajuća, tu mislim i na opozicione stranke, atraktivna za privlačenje novih ljudi. Nisam siguran da taj proces može danas da se tako lako obavi jer mi se čini da u realnosti ljudi koji bi možda bili spremni da preuzmu odgovornost to danas ne žele da učine dok se ne stvori neki mirniji period."