Vesti
15.01.2022. 14:10
Mihailo Paunović i Marko R. Petrović

Ustavne promene

Borba za pravosuđe

zastava, srbija
Izvor: Shutterstock

Gotovo da nije bilo ozbiljnijeg pravnika koji nije odmah nakon što je Srbija novembra 2006. godine dobila „Mitrovdanski ustav“ ocenio kako je tekst najvišeg pravnog akta u državi odmah potrebno menjati. Neki su to povezivali sa famoznom preambulom i pominjanjem Kosova i Metohije u njoj. Drugi su se pak držali nekih konkretnijih tema, od kojih je jedna i pravosuđe.

Konačno, petnaest godina kasnije, građani su ponovo u prilici da se na referendumu izjašnjavaju o Ustavu, tačnije o njegovim izmenama, u onim delovima koji se tiču pravosudnog sistema, prevashodno načina izbora sudija i tužilaca.

To je, ujedno, bilo i mesto koje je trpelo najveće kritike, kako domaće stručne javnosti tako i one evropske. Jer pomak u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji moguć je samo ukoliko se i na ovom polju stvari urede po evropskim standardima.

Ovako značajno pitanje, naravno, ima i one koji podržavaju predložene promene, ali i one koji ih kritikuju. Pritom često su kritičari oni koji smatraju da su aktuelna rešenja loša, ali strahuju od toga da bi predviđene promene utrle put nekim još gorim rešenjima.

Drugi pak veruju da predloženi modeli nisu savršeni, ali da su svakako bolji od trenutno važećih, te zato predstavljaju korak napred, zbog čega ne treba propustiti priliku da budu usvojeni.

„Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“, glasiće jednostavno pitanje na referendumskom listiću. Građani će, naravno, 16. januara da zaokruže jednu od dve ponuđene opcije – "da“ ili "ne“.

Osnovno pitanje je, naime, znaju li građani o čemu će se izjašnjavati. Nakon ustavnih promena, sudije i predsednike sudova ubuduće će birati isključivo Visoki savet sudstva, kao i do sada, s tim što se menja sastav i način izbora članova Saveta.

Visoki savet sudstva i dalje će imati 11 članova. Šest članova biraće sudije iz redova sudija. Četiri člana biće iz reda istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština, a na predlog nadležnog odbora, posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika. Jedanaesti član je predsednik Vrhovnog suda po položaju.

Predviđena je i promena sastava i načina izbora članova Državnog veća tužilaca, koje će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaštva.

Ovaj organ biće nadležan za izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca. Visoki savet tužilaštva imaće 11 članova, i to: pet članova koje biraju glavni javni tužioci, četiri člana koje bira Narodna skupština, dok će vrhovni javni tužilac, kako će se zvati dosadašnji republički javni tužilac, kao i ministar nadležan za pravosuđe biti članovi VST-a po položaju.

Pravnik Milan Antonijević kaže za "Ekspres“ da treba biti objektivan i priznati da je ovaj tekst do kog se došlo nakon više od tri godine rada napredniji od onoga koji je ministarstvo dostavilo 2018. godine, kako u delu koji se odnosi na položaj sudija tako i u delu koji se odnosi na položaj tužilaca.

"Važno je da uzmemo ovaj prvi pozitivan korak i da krenemo dalje sa povećanom pažnjom. Da se izborimo za to da svako od sudija ima potpuno pravo na slobodno sudijsko uverenje i sve one reči koje stoje u našem Ustavu, a koje će biti pojačane ukoliko amandmani budu usvojeni 16. januara“, kaže Antonijević za „Ekspres“.

On se osvrnuo i na detalje koje predloženi amandmani podrazumevaju i do kakvih bi sve promena došlo ukoliko bi oni bili izglasani na referendumu.

"Probni period rada sudija na tri godine je nešto što je smetalo nezavisnosti. Kada kao mlad sudija uđete u sistem, više gledate da vas reizaberu političke stranke koje imaju veliki uticaj na Visoki savet sudstva. U ovom trenutku tamo sede ministarka i predsednik Odbora za pravosuđe i odlučuju o kandidatima za sudije i za tužioce. To će ovim amandmanima biti izmenjeno. Imate izlazak izvršne vlasti iz Visokog saveta sudstva. Ministra nema. Nema nikoga iz Narodne skupštine. To je ta depolitizacija koja postoji i koja može osnažiti sudije. Ne samo da dobiju veća prava, već i da samim tim preuzmu veću odgovornost za stanje u pravosuđu. Sada je lako sudijama da lakonski odgovore da postoje politički pritisci i da samim tim ne preuzmu ni delić odgovornosti za celu granu vlasti koja mora biti izjednačena i sa izvršnom i sa zakonodavnom. A složićemo se da od 1990. do danas ni u jednom trenutku pravosuđe nije bilo na jednakoj nozi sa izvršnom vlašću. To je nešto što sada može da se izmeni“, smatra sagovornik "Ekspresa“.

Antonijević se dotakao i kritika na predloženi proces izbora unutar sudova i tužilaštva.

"To smo videli i ranije. Organizacija koju sam ranije vodio JUKOM pratila je dva ciklusa izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Pokazalo se da kada sudije same biraju među sobom one koji će biti u tim telima taj proces može da iznedri najbolje među njima“, kaže Antonijević.

Politika, odnosno parlament će, međutim, ipak biti prisutan kroz izbor četiri istaknuta pravnika koji će biti u Visokom savetu sudstva. Antonijević ističe da u telu koje ima 11 članova ti istaknuti pravnici moraju da budu birani na osnovu svojih kvaliteta, a ne po tome da li pripadaju nekim strankama.

"Ovde nema naših i njihovih, ovde ima ljudi sa integritetom“, naglašava naš sagovornik.

Na pitanje koliko će moći da se kontroliše njihov izbor, odnosno da članovi Saveta zaista budu pravnici sa integritetom, Antonijević odgovara da će njihov izbor funkcionisati kao i svaki drugi izbor.

"Ukoliko nemate ljude koji se kandiduju, a da imaju integritet, onda to telo prepuštate nekom drugom. To je do sada bilo sa brojnim nezavisnim telima i institucijama. Nekako se ljudi koji poseduju integritet demotivišu da se prijavljuju. Mislim da je na svima nama da motivišemo kandidate da se za ove pozicije prijavljuju kako za Visoki savez sudstva tako i za Visoki savet tužilaštva. Da tih osam ljudi zaista predstavlja tu promenu koja nam je potrebna. A da u ovom drugom delu, među tužiocima i sudijama, takođe pratimo, kao javnost, kako se oni kandiduju, kako se biraju. Da li su to ljudi koji su zaista dostojni, da tu nema nekih političkih mrlja na njihovim biografijama. Mislim da postoji velika spremnost kod sudija i tužilaca za tako nešto. To pokazuje i podrška njihovih nezavisnih udruženja koja se decenijama bore za bolji položaj pravosuđa. Ja njima nemam razloga da ne verujem“, kaže Antonijević.

Od kada je doneta odluka da će se referendum održati 16. januara u javnosti je stvorena atmosfera kao da će građani tog dana odlučivati da li će reći "da“, odnosno "ne“ Aleksandru Vučiću. Antonijević ističe da je reč o potpuno pogrešno politizovanoj predstavi o tome šta znači referendum.

"To nije izbor između Vučića i opozicije. Već je ovo zaista izbor između nezavisnog pravosuđa, odnosno toga da li će mu građani udahnuti malo energije ili ne. Mnogo stvari mora da se demistifikuje. Čuo sam od pojedinih opozicionih stranaka neke potpune dezinformacije građana da se ovde radi o Kosovu, ’Rio Tintu’. To je zaista zlonamerno. Jer ovde u ovim amandmanima nema apsolutno nikakve reči o tako nečemu. Ne znam zbog čega se građani zavaravaju. Ukoliko građani 16. januara daju poverenje ovim amandmanima, koji su prošli Venecijansku komisiju, stručnu komisiju, onda je to znak da postoji spremnost da se dalje bore za nezavisno pravosuđe. Verujem da će tada i političke stranke koje su nekako previše politizovale ovo pitanje shvatiti da je interes svih nas, ali pre svega građana Srbije, da se izborimo i za te dalje korake. Ovo je prvi mali korak, ali borba tek počinje. Ne treba biti idealista. Svaka vlast želi da kontroliše pravosuđe. Ona ne želi da se podvrgne nikakvim testovima, kontrolama... Već teži ka tome da ima neograničenu vlast. Ukoliko to dopusti društvo, onda nju ili njega ne treba kriviti što su iskoristili priliku u kojoj je javnost nezainteresovana ili dezinformisana“, zaključuje Antonijević.

Jedna od onih koji su u poslednje vreme vrlo aktivni u iznošenju kritika na račun predloženih ustavnih amandmana i referenduma jeste Sofija Mandić, pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Ona je sredinom decembra prošle godine u autorskom tekstu za „Peščanik“ istakla da smatra da na referendum 16. januara treba izaći i glasati protiv predloženih ustavnih promena i tom prilikom iznela razloge zbog kojih smatra da bi takva odluka bila ispravna.

"Osnovni razlog za takvu odluku je, naravno, sadržaj Akta o promeni Ustava koji neće omogućiti nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, što je bio osnovni razlog pokretanja promena Ustava iz 2006. godine. Naročiti problemi ostaju u položaju tužilaštva koje ostaje hijerarhijski ustrojeno, sa najvišim tužiocem koga (i dalje) bira Narodna skupština i tužilačkim većem u čijem sastavu ostaju predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti, dok se broj članova iz reda tužilaca umanjuje“, napisala je Mandićeva.

Ona je takođe kao argument, u ovom tekstu, upotrebila i rečenice koje su koristili akteri političkih stranaka koji su biračima predlagali da ne izađu na referendum.

Jedan od tih argumenata jeste i da je „pravi referendum 3. aprila“.

Mandićeva ističe da je ova rečenica netačna, čak i ukoliko bismo je shvatili kao metaforu.

"Naime, 3. aprila građani će se izjašnjavati o privremenom upravljanju različitim državnim organima, dok se 16. januara opredeljuju za ustavna rešenja koja će višestruko nadživeti mandat organa koje biramo na izborima. Dakle, ako birač donese odluku da izađe na izbore u aprilu, a propusti da se izjasni na referendumu, on tu svoju odluku, ni simbolički niti na bilo koji drugi način, naknadno neće moći da popravi ili izmeni.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Priština odbila poziv da Srbi glasaju na referendumu
kosovo

Kvinta

14.01.2022. 13:50

Priština odbila poziv da Srbi glasaju na referendumu

Politički savetnik premijera privremenih institucija samnouprave u Prištini Aljbina Kurtija Jeton Zulfaj odbio je poziv nemačkog ambašadora na Kosovu i Metohiji Jorna Rodea da se Srbima u Pokrajini dozvoli da glasaju na rpedstojećem referendumu za promenu Ustava Srbije.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
01.07.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve