Cena pasoša

Cena pasoša


Najjeftinije državljanstvo u Evropi! Kroz program „Ulaganjem do državljanstva” u Evropi, Srbija vam nudi bezbroj razloga da joj se pridružite. Sa srpskim pasošem možete bez vize da, zajedno s vašom porodicom, putujete u više od 138 zemalja sveta. Ako ispunite sve finansijske obaveze, uz odgovarajući dju dilidžens, preostaje vam samo da uživate u životu u vašem novom domu!
Ovo je samo par uvodnih rečenica koje se mogu naći na sajtu jedne agencije koja se predstavlja kao „ekskluzivni agent za srpski program ‘Ulaganjem do državljanstva’ za Bliski istok i Zajednicu nezavisnih država”. Dalje se na sajtu ove agencije s poštanskom adresom u Dubaiju navodi da „u zamenu za državljanstvo, investitor može da se odluči i za donaciju Fondu za razvoj Republike Srbije”.

 
Kolike bi donacije bile potrebne, kako se navodi, tek treba da bude određeno, u zavisnosti od toga da li se investitor prijavljuje sam, s partnerom ili vodi sa sobom i decu. U svakom slučaju, nudi im se rešavanje prijave i izdavanje srpskog pasoša u roku od tri meseca.
Potom sledi i odeljak u kojem stoje informacije o taksama koje treba platiti – vlastima za obradu podataka, dju dilidžens pojedinačno za svakog prijavljenog starijeg od 16 godina i, naravno, provizija agencije.
Navodi se, doduše, da je reč o pilot-projektu, odnosno o projektu koji je još uvek na leru.
Institut takozvanog ekonomskog državljanstva nije nepoznat u svetu. Mogućnost njegovog sticanja postoji u čak 22 zemlje.
Najsvežiji je primer Crne Gore, čije su vlasti pokrenule program koji nudi sticanje državljanstva za do 2.000 stranih državljana. Oni bi u zamenu za to u sledeće tri godine morali da investiraju u tu državu.
Program je zvanično počeo 1. januara 2019. godine, a prve prijave za dobijanje crnogorskog državljanstva preko investicija u Podgorici očekuju se krajem godine. Program bi, prema procenama koje je nedavno izneo sekretar Sekretarijata za razvojne projekte Dejan Medojević, puni zamah trebalo da doživi tokom 2020. godine.

 
Mesta u programu, kako tvrdi, neće biti za osobe s prljavim novcem, kao ni za bezbednosno interesantna lica.
– Trudićemo se da oni koji steknu crnogorsko državljanstvo budu pravi investitori, koji će uložiti u razvoj države. Očekujem da će program u smislu dobijanja aplikacija početi krajem ove godine, a da će puni zamah doživeti u sledećoj godini – rekao je Medojević.
Ironično, jedna osoba za koju se može opravdano pretpostaviti da je unela prljav novac već ima crnogorsko državljanstvo. Reč je o Taksinu Šinavatri, nekadašnjem premijeru Tajlanda, koji je već osuđen za korupciju i zloupotrebu vlasti, a u domovini je tražen i zbog optužbi za terorizam.
Iskustvo, inače, govori da motivi za uzimanje drugog državljanstva kroz programe poput ovog uglavnom potiču iz želje investitora da dobiju pasoš zemlje koji im omogućava putovanje bez vize u što više država, ali i da države biraju prema tome gde se plaćaju manji porezi.
Još jedan razlog može da bude upravo onaj koji je na umu imao Šinavatra. A to je da se obezbedi u slučaju mogućih političkih ili ekonomskih promena u domovini koje bi uticale i na njegov biznis, a moguće je i na ličnu slobodu. Stoga su pogodne zemlje koje nemaju ugovore o izručenju s državom u kojoj je rođen.

 
Kada je reč o Srbiji, ona ispunjava mnoge od uslova koje bi potencijalni investitori priželjkivali. Porez koji plaćaju privredna društva osnovana radi sticanja dobiti iznosi 15 odsto, što je jedna od najnižih poreskih stopa u Evropi. Građani Srbije bez vize mogu da putuju u čak 138 zemalja, a najznačajnije svakako jeste što to pravilo važi i za zemlje Šengena, Rusiju i Kinu.
Pre svega toga, naravno, bilo bi neophodno pružiti odgovore na mnoga pitanja. Na primer, kolika bi trebalo da bude vrednost investicije ili donacije da bi se stranac kvalifikovao za dobijanje srpskog državljanstva? U kojem periodu bi ta državljanstva bila deljena? Da li bi pre dobijanja državljanstva kandidati morali jedno vreme da žive u Srbiji? Koliko bi novih radnih mesta njihova investicija trebalo da obezbedi?
Sa svim tim pitanjima slaže se i profesor emeritus na Univerzitetu FEFA Mihailo Crnobrnja, ali uz ocenu da bi i korist koju bi Srbija od takvog programa mogla da ima bila relativno mala.
– I kada bi je bilo, bila bi veoma mala. Ne verujem da je to neki kapitalni korak. To je sitna lova. Ko bi došao u Srbiju ukoliko bi naša vlada rekla da se državljanstvo dobija za, recimo, 500.000 evra? Mene živo interesuje kome u svetu srpsko državljanstvo vredi pola miliona evra – kaže profesor Crnobrnja za „Ekspres”.
Prema njegovom mišljenju, „proizvod koji bi Srbija mogla da ponudi nije atraktivan kao, recimo, kanadsko državljanstvo”. Spekulisanje sa ovom idejom, kako kaže, najverovatnije bi imalo za cilj da pokaže ono što se stalno dokazuje, a to je da je Srbija zainteresovana za strane investicije.
– To, naravno, nije sporno, samo je pitanje da li je mamac dovoljno veliki i dovoljno dobar. Odnosno da li će se upecati šarani ili girice – dodaje sagovornik „Ekspresa”.

 

Pročitajte još: