Svet
27.02.2023. 13:32
Vesti
27.02.2023. 15:05
Marko R. Petrović
Dragan Milovanović Kene
Da li su jaki zemljotresi mogući i kod nas, pitali smo geologa
Više od 45.000 ljudi u Turskoj i Siriji osetilo je svu snagu razornog zemljotresa koji je početkom februara pogodio delove ove dve maloazijske, odnosno bliskoistočne države. Zemljotresi su, naravno, na ovom području relativno česta pojava. Seizmolozi ih beleže gotovo svakodnevno.
Reč je, naravno, o nekim malim potresima, rekli bismo podrhtavanjima tla, koja običan čovek ne može ni da registruje. I mada je, kako svi geolozi i seizmolozi tvrde, nemoguće predvideti kada i gde će se sledeći zemljotres dogoditi, niti kolika će njegova snaga da bude, isto tako postoje područja u kojima se potresi zaista retko dešavaju, a kada se to ipak desi, to predstavlja svojevrsno iznenađenje.
Ovo što se dogodilo u Turskoj, nažalost, nije iznenađenje. Jer zemljotres koji je pogodio ovu zemlju pre nekoliko godina, već je odneo oko 17.000 žrtava.
Istovremeno, serija lakših potresa pogodila je i Balkan. Tresla se zemlja u Rumuniji, Hrvatskoj, a sve se to osetilo i u Srbiji.
Logično se nameće pitanje o povezanosti tih potresa. Geolog, penzionisani profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Milovanović, objašnjava za "Ekspres“ da su svi ovi zemljotresi sticajem okolnosti povezani za jednu veliku tektonsku zonu koju u geologiji nazivamo alpsko-himalajski pojas.
"Deo koji je u Siriji i Turskoj pripada istočnom delu koji je mnogo intenzivniji i gde se očekuju mnogo jači zemljotresi u odnosu na prostor koji je zapadno. Ali generalno to je sve za geologiju jedna velika složena tektonska zona koja se prostire po dužini hiljade kilometara, a po širini na nekim mestima i par stotina kilometara“, kaže Dragan Milovanović za "Ekspres“.
Vesti
17.02.2023. 12:53
Da li znate koliko se zemljotresa godišnje registruje u Srbiji?
Da li se može očekivati još zemljotresa tamo? I prošle nedelje bio je jedan prilično jak zemljotres u Turskoj. Da li neko može da kaže koliko će to da traje i kada će zemljište da se smiri?
"Nažalost, mi ne možemo predvideti kada će se zemljotres dogoditi, ali kada se zemljotres dogodi mi dobijamo vrlo važne informacije o prostoru gde se dogodila ta akumulacija energije koja je uzrokovana podvlačenjem jedne ploče pod drugu koja je znatno teža. To podvlačenje se generalno posmatra kao podvlačenje afričke ploče pod evroazijsku ploču. Drugim rečima, to je ogroman prostor među kojima ima i manjih ploča koje su same počele, upravo zbog te tektonske aktivnosti, da se pomeraju. I to pomeranje, naravno, uzrokuje neravnotežu, koja zbog akumulacije energije uzrokuje delom zemljotrese, a u nekim slučajevima čak i vulkansku aktivnost.
Da se vratimo na Tursku. Turska je, dakle, pre dve nedelje imala jedan vrlo snažan potres, narednog dana isto tako snažan, pa je i pre nedelju dana bio zemljotres... Takva tektonska aktivnost nije uobičajena. Ona je relativno retka. Zašto? Oslobađanje energije zavisi od ugla pod kojim dolazi do podvlačenja, zavisi od dubine na kojoj se događa. Jednom kada je oslobođena, posle toga imamo smirivanje tla koje traje nedelju dana, dve itd. Ovo što se sada događa jedna je neuobičajena i vrlo aktivna seizmička pojava. Jedna mogućnost je da je to smirivanje tla, a druga je da je reč o vrlo složenoj strukturi, odnosno vrlo intenzivnom naprezanju, imajući u vidu da je reč podvlačenju pod niskim uglom i vrlo plitkom zemljotresu. Stene koje se nalaze u području tog dela Turske i Sirije su tektonski polomljene. Jedna od mogućnosti je da su se upravo zbog toga tokom smirivanja tla javili zemljotresi koji bi, inače, trebalo da budu znatno slabiji. Ali oni to nisu.“
Svet
26.02.2023. 10:15
Snažan zemljotres potresao Papua Novu Gvineju
Šta može da bude uzrok te neobične seizmičke aktivnosti?
"Jedan od uzroka je upravo to da se radi o značajnom pomeranju i značajnoj akumulaciji energije na manjim dubinama i na nešto širem prostoru. To je jedna mogućnost. A druga je upravo ono što smo pomenuli, značajna intenzivna podvlačenja dela teže afričke ploče pri čemu je akumulirana velika energija koja se sada parcijalno oslobađa na relativno malim dubinama, što se naravno manifestuje intenzivnim zemljotresima.“
Podvlačenja afričke ploče pod evroazijsku ploču je proces koji traje dugo. Da li je moguće da je došlo do nekog pomeranja koje je veće od uobičajenog?
"Jeste. To je logično. Ali mi, nažalost, nemamo mogućnost da merimo na tako velikim dubinama. Ne postoji aparatura niti postoji proces koji možemo registrovati, izuzev kada se zemljotres dogodi. E sada, pošto se taj deo afričke ploče, naročito prema Siriji, već podelio na arabijsku ploču, na anadolijsku ploču, a kako se ide prema Himalajima i na druge mikroploče, mi ne znamo koje su dubine te strukture. Ali je sigurno da su to predisponirane zone duž kojih se oslobađa zemljotres, naročito ako je na manjim dubinama.“
Svet
18.02.2023. 11:45
Nađeni živi, nakon što su proveli 13 dana ispod ruševina!
Što znači da bi i oni istočno od Turske i Sirije mogli da očekuju neki zemljotres u bližoj budućnosti?
"Jeste. To je taj prostor koji je veoma aktivan. On se sada dogodio vrlo blizu, i čini mi se zato što je išao preko Kipra pa preko Grčke pa došao do nas i Rumunije, pa da ne kažem i do Zagreba, mi to u toj istoj geotektonskoj jedinici vezujemo za jedna značajna razlamanja, podvlačenja, pre svega u tom istočnom delu. Relaksaciono, u fazi nekog smirivanja, dogodilo se upravo ovo što se dogodilo u Rumuniji, oko Zagreba itd. Drugo, ne treba isključiti mogućnost da su to nezavisni procesi. Jer mi smo imali zemljotrese i u Kraljevu i u Rumuniji i u Banjaluci i u Zagrebu, pre tri godine. Mi smo to vezivali za nezavisan proces. Sada se on takođe dogodio, dogodio se i ovaj u Turskoj, pa nas to navodi na zaključak da su oni međusobno vezani. Mogu biti, ali i ne moraju.“
Nedavno je jedna Vaša koleginica seizmolog izjavila da bismo narednih godinu ili nešto malo više dana mogli da očekujemo zemljotres na području Kraljeva jer se, kako je rekla, na osnovu iskustva može reći da se na nekih petnaestak godina javljaju potresi na tom području.
"Znate šta, ja koleginicu poznajem, vrlo je odgovorna i vrlo je u tom smislu pažljiva. Plašim se da to nije izvučeno iz konteksta. Možemo i Vi i ja reći – sutra može biti zemljotres, može biti za godinu. Sa kojom sigurnošću mi to možemo pretpostaviti? Jeste, u Kraljevu je bio tada i tada, u Skoplju je bio tada i tada, u Banjaluci je bio tada i tada. To su sve intervali 10, 15, 20 godina, negde naravno i malo veći. I realno je očekivati, s obzirom na to da je ovaj prostor tektonski aktivan, ali znatno manje u odnosu na Tursku i Siriju. Ali kada, mislim da je to veoma teško i nezahvalno prognozirati. U redu, možemo i Vi i ja reći, evo u narednih pet godina će biti. Kažem, znam koleginicu koja je vrlo odgovorna, vrlo obazriva, vrstan poznavalac struke, i mislim da se to možda malo izvuklo iz konteksta. A možda i nije, naravno ja ne znam. Ali mislim da je ona generalno zaključila da je realno pretpostaviti u narednih pet–deset godina. Realno jeste, ali pitanje je koliko je sigurno? Nema sigurnosti jer mi to ne znamo. Da znamo, mi bismo odmah to rekli.“
Život
09.02.2023. 10:51
Koliko čovek može da izdrži ako se nađe ispod ruševina?
A naročito se ne može reći kojeg intenziteta može da bude potres?
"Naravno. Imali smo zemljotres u Kraljevu, pa je zakačilo posle Mionicu, pa išlo na Kopaonik, pa obišlo Beograd... Sad nije obišlo Beograd, ako je to u Rumuniji, onda je to druga priča. Vrlo je geološki složen prostor, pa je na osnovu toga veoma teško izvesti zaključke o kojima smo pričali.“
Zemljotres u Turskoj bio je nekih sedam-osam stepeni. Koliki je najjači potres koji je zabeležen na ovim prostorima?
"Na ovim prostorima je najviše, koliko znam, između šest i sedam stepeni. Uglavnom je to bilo između pet i šest. Ali nikad iznad sedam. Za sada. I ne očekuje se, jer smo mi ipak u prostoru koji je ranije u geološkom vremenu koji se meri milionima godina bio znatno aktivniji. On se sada smirio u tom smislu.“
Kada kažete da je najjači bio oko sedam, da li je to bio onaj u Skoplju ili u Banjaluci?
"Tako je, u Skoplju i u Banjaluci. To je sve iznad šest, ali to su, eto, da kažemo, bili izuzeci. To je nešto što se vodi kroz našu statistiku koja nam je omogućila da napravimo i hipotezu da je ovo prostor u kome se ne predviđaju izuzetno jaki zemljotresi kao što je bio u Turskoj.“
Svet
07.02.2023. 17:00
Zemljotres u Turskoj najsnažniji od 1939. godine
Zemljotresi i u Skoplju i u Banjaluci pričinili su dosta štete i žrtava. Koliko je posle toga preduzeto da se spreče tako katastrofalne posledice ukoliko i dođe do tako snažnih zemljotresa?
"Zemljotres je prirodna pojava, i ona postoji, i ona kada stane, staće i život kakav poznajemo na našoj planeti. Naravno, ta prirodna pojava se može pratiti, ne može se predvideti. Ali mi ćemo izaći mnogo više kao pobednici ako se držimo pravila koja su definisana i zakonom, a naravno i našim ponašanjem.
Činjenica je, a evo sada je i u Turskoj dokaz da su građevine tamo rađene skromnim kvalitetom da to nije pratilo prostor na kome se nalaze. U Beogradu i u većini gradova u Srbiji, po mom dubokom uverenju, mislim da se gradi mnogo odgovornije. Mislim da i izvođači, a i nadzor prate zakonsku regulativu. Oni imaju takozvanu seizmičku rejonizaciju gde za prostor Beograda, Kraljeva ili istočne Srbije imate pravila ili već u istočnoj Srbiji imate veće ili manje potencijalno prostore koji će biti možda izloženi zemljotresima i samim tim vi se prilagođavate upravo tim kriterijumima da gradite sa više armature, manje armature, sa podrumom ili temeljom koji će biti manji, veći i koji će imati mogućnost da amortizuje ili ne. To je izuzetno važno i od toga, verovali ili ne, zavisi koliko će žrtava biti. Jer svaka solidna građevina, naravno, štiti nas i od zemljotresa.
U izuzetnim situacijama, sećate se u Japanu je otišao auto-put, otišle zgrade, pa veliki broj ljudi nastradao... Iako su Japanci odgovorni, iako su predvideli građevine da izdrže znatno veće potrese zemljotresa, ipak su neke zgrade polomljene. Drugim rečima, bile su baš na vrhu tog talasa koji je omogućio i da se sruše. Znači, u tom trenutku je naprezanje bilo mnogo veće nego što je ta sama zgrada davala stabilnost.“
Zemljotrese, dakle, ne možemo da predvidimo, ne možemo da kontrolišemo, ali trebalo bi da učinimo sve što je moguće da posledice budu što je moguće manje.
"Tako je. Kao i mediji sa informacijama. Evo MUP je izdao jedno vrlo lepo kratko uputstvo kako se ponašati u slučaju zemljotresa. Video sam i mali klip od negde oko minut, minut i po, koji je isto tako vrlo korektno video-zapisom rekao na šta treba da se pazi. I to bi trebalo što češće objavljivati. Po mom mišljenju, svaka velika zgrada trebalo bi u svom ulazu da ima tako jedno odštampano uputstvo da narod kada prođe da se podseti ili da nauči kako se ponašati u zgradi, u prostoru u kome se živi, kada se zemljotres dogodi.“
Svaki put kada se dese ovako velike tragedije javljaju se i teoretičari zavere sa tvrdnjama da je tragediju neko izazvao. Kako uopšte objasniti ljudima da je u pitanju priroda, prirodna pojava?
"Ne bih to komentarisao. Zaista postajemo robovi informacija. Zato je tu velika vaša odgovornost. Naravno, Vi, duboko sam ubeđen da je i imate. To je sve, po mom mišljenju, limitirano strahom čoveka od života, od sredine u kojoj se nalazi, od neprilagođavanja situaciji... Šta je sa vakcinom? Sećate se i koliko imate sada i pametnih ljudi, pismenih ljudi itd. koji na neki način opovrgavaju sami sebe. Ja poštujem njih. Ali ako oni postupaju tako, onda moraju da se znaju dalja pravila igre. Jel’ nećeš da se vakcinišeš? Onda molim te, ako se razboliš, plati. Nije to ništa strašno, u tom smislu. To je, naravno, moje razmišljanje. Poštujem ljude koji imaju i takav stav jer je to njegovo mišljenje. On je posumnjao u nešto. Činjenica je da mi imamo toliko veliki broj informacija. Kako izabrati onu pravu?“
Ali je svakako bitno pratiti informacije i biti u toku sa svime, sa prirodnim pojavama, naučnim dostignućima...
"Treba biti u toku, da stalno tražite mišljenja stručnjaka. Da se na neki način isto tako stavi do znanja svima da geologija nije u ovom trenutku u mogućnosti da predvidi potrese. Ona bi to volela, ona to želi. Verujem da je 95 procenata geologa, seizmologa i svih onih koji su vezani poslom za pojave zemljotresa sada zaista na nogama, sada očekuju, menjaju ideje, razmenjuju informacije i siguran sam da će to doprineti nekom boljem saznanju. Ali ja sam duboko ubeđen da će još duže vremena trebati da bismo mi na bilo koji način pre svega mogli da merimo te napade, da merimo ta naprezanja, da merimo tu energiju koja je akumulirana. Sada ne možete ni prići tome, niti imate instrument, ni šta da merite. Em što je na dubini od 15-20-30-40 kilometara, kako da dođete dole?
Nauka ide napred, ali još uvek u ovim pojavama ima ograničenja. To važi i za medicinu, pa i za neke druge priče. Tu je gde je. I raspolažemo sa onim sa čim raspolažemo. Zato od toga ne treba praviti proročanstvo. Činjenica je da malo znamo, nedovoljno znamo, ali to što znamo treba da na što korektniji i što jasniji način objasnimo ljudima koji nisu iz te branše.“
Koliko je opasno baviti se tim prognoziranjem – sad će zemljotres, biće ovoliki, onoliki...
"Činjenica je da vam i ja mogu reći da se u tom prostoru koji je u Turskoj očekuje to i to. Na ovom našem prostoru očekuje se to i to. Jer su se potresi događali. Sva naša saznanja su na osnovu postojećih zemljotresa – zapisa dubine, epicentra, sredine u kojoj se dogodio, koliko se puta dogodio, gde se dogodio itd. Mi možemo u tom smislu reći generalno i to smo već rekli, pa eto u narednih desetak godina, jer se uvek događalo u narednih desetak godina, oni se mogu dogoditi. Da li je to desetak godina, jedna, dve, tri ili baš deset godina, mi to ne znamo. Ovo što se sada trenutno događa vrlo je aktivno, nešto što je neuobičajeno. Neuobičajeno u smislu što do sada nismo sretali takav intenzitet. Ali on je moguć.
I ostaje naravno, ono prvo pitanje, da li je to smirivanje ili je jedna intenzivna regionalna pojava gde se podvlači mnogo veća masa koja uzrokuje upravo ove zemljotrese. Ja duboko verujem da je ipak reč o smirivanju tla, koje je malo neobično, koje mnogo dugo traje. Druga stvar je da i mi možemo to smirivanje ponovo da očekujemo na našem prostoru sa manjim zemljotresima. Jer mi smo te manje zemljotrese u Rumuniji, pa naravno i kod nas i u Zagrebu, u stvari vezali za tu istu priču.“
Komentari
