U fokusu

Datumi od nacionalnog značaja: Šta ćemo još slaviti od 2026. godine

Od 2026. godine u kalendaru državnih obeležavanja naći će se i novi datumi. Vlada Srbije usvojila je predlog prema kojem će kao datumi od nacionalnog značaja biti obeležavani Dan sećanja na Srbe stradale u zločinačkoj akciji "Bljesak“ i bici na Paštriku, "kao i drugim istorijskim događajima koji su duboko utisnuti u kolektivno sećanje srpskog naroda“.

"Obeležavanjem ovih datuma ne održavamo samo sećanje na žrtve i heroje koji su dali živote za slobodu, već šaljemo jasnu poruku da ne pristajemo na zaborav“, izjavila je ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, čije je ministarstvo i podnelo predlog o obeležavanju novih datuma od nacionalnog značaja. Ona je, kako je saopštilo ministarstvo, dodala je i da će se raditi na "jačanju svesti o istorijskim istinama“.

Pored vojne zločinačke akcije "Bljesak“ i bitke na Paštriku, odlukom vlade, će se, u 2026. godini, obeležavati i godišnjica smrti kneza Aleksandra Karađorđevića, kralja Petra II Karađorđevića, kralja Aleksandra I Obrenovića, godišnjica sećanja na Surduličke mučenike, dan sećanja na vladavinu kneginje Milice, godišnjica operacije "Vazdušni most“, godišnjice Maričke bitke, bitke na Pločniku, bitke na Moravi – Leskovački protivnapad, bitke za Dobrudžu i bitke kod Kosturina na Dojranu.

Pokušali smo da od Ministarstva dobijemo više informacija o tome kako su određeni novi datumi koji će biti obeležavani "uz najviše državne i vojne počasti“. Do zaključenja ovog broja "Ekspresa“ nismo dobili odgovore na pitanja koji su bili kriterijumi pri određivanu predloga dana od nacionalnog značaja, ko je radio na kreiranju predloga datuma za obeležavanje, i da li je bilo nekih datuma koji su predloženi, ali ipak nisu prihvaćeni.

Nismo dobili ni razjašnjenje izjave ministarke Đurđević Stamenkovski da će se raditi na jačanju svesti o istorijskim istinama, odnosno na koji način će to biti urađeno, da li je to posao za državu ili za istoričare.

I pored toga, utisak je da u navedenim datumima ima nekih koji ni po čemu ne zaslužuju da budu obeležavani kao datumi od nacionalnog značaja. Na neke od njih u intervjuu "Ekspresu“ ukazuje i akademik, prof. dr Ljubodrag Dimić.

Srpska istorija, kao i mnoge druge, obiluje datumima koji su manje ili više uticali na razvoj države i nacije. Neki od njih se obeležavaju, dok su drugi možda pomalo i nepravedno zapostavljeni, a za šta je zaslužno, pre svega, "tumačenje istorije“ u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama garniture koja je u datom trenutku bila na vlasti.

Stoga donosimo kratak pregled nekih od značajnijih datuma u srpskoj istoriji, pre svega 20. veka, u čemu nam je pomogao upravo gospodin Dimić. Neki od tih datuma koje bi bilo neophodno obeležavati zaista su prelomni, dok se o drugima može razmišljati kao o nekom vidu praznika.

U rang prelomnih događaja, prema oceni profesora Dimića, spada na primer donošenje prvog Ustava Kraljevine SHS 28. juna 1921. godine koji je na snazi bio do uvođenja Šestojanuarske diktature, do 1929. godine, koja je naredni prelomni trenutak. Tada se ukida Ustav, raspušta skupština, zabranjuje rad političkih partija i sindikata, a izvršna vlast prenosi na kralja. Potom, Kraljevina SHS 3. oktobra menja ime i postaje Kraljevina Jugoslavija.

Prelomni trenuci su i ubistvo Kralja Aleksandra u Marseju 9. oktobra 1934. godine, napad nacističke Nemačke na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, datum formiranja AVNOJ-a, kao i sistema ustaških koncentracionih logora, Drugo zasedanje AVNOJ-a, pa proglašenje Ustava 1974, ali i usvajanje amandmana na Ustav Srbije 1989. godine...

Datuma koji zaslužuju da se razmišlja o njihovom podizanju na nivo praznika je manje. Kao prvi nameće se 1. decembar, dan proglašenja Kraljevine SHS, a odmah za njim i 27. mart, dan kada je vojnim udarom oborena Cvetkovićeva vlada. Ovaj čin pratile su antifašističke demonstracije na ulicama Beograda, i drugih srpskih gradova, antinemački nastrojene srpske javnosti, dok je hrvatski i slovenački deo javnosti ostao miran.

Na kraju, među praznicima bi možda mogli da se nađu i 21. novembar, kao datum kada je 1995. godine u američkoj vazdušnoj bazi „Rajt Paterson“ u Dejtonu, potpisan sporazum kojim je okončan rat u Bosni, kao i 21. maj jer je tog datuma 2006. godine u Crnoj Gori održan referendum o nezavisnosti u Crnoj Gori. Nakon što je 55,5 odsto građana glasalo za nezavisnost, prestala je da postoji Državna zajednica Srbija i Crna Gora, a Srbija je obnovila svoju državnost.

Povodom Dana državnosti odlikovanja za 87 zaslužnih pojedinaca (FOTO)