DEBATA: Gde je sreća – u marksizmu ili u kapitalizmu?

„Sreća: Kapitalizam protiv Marksizma“. Mnogi Kanađani spremni su da plate od 166 do 420 dolara, samo da bi čuli šta o ovoj temi imaju da kažu njihov zemljak, klinički psiholog i profesor na Univerzitetu u Torontu Džordan Piterson i slovenački filozof Slavoj Žižek.
Toliko, naime, košta ulaznica za istoimenu debatu koja će biti održana u petak 19. aprila u „Soni centru“ u Torontu.

Ovo je, svakako, pitanje koje sve više interesuje javnost. I mada bi ovakva diskusija vrlo lako mogla da sklizne u banalnost i sitno politikanstvo, Piterson i Žižek su, ipak mislioci koji ne zagovaraju nijednu od ponuđenih opcija. A ako ostanu verni sebi i stavovima koji su im i doneli popularnost i veliki broj sledbenika, ova debata će im biti odlična prilika da u okviru nje dođu do srži sistema koji oni prihvataju, odnosno do temelja kapitalizma ili do osnovnih razloga
koji idu u prilog marksizmu.

Tito vs danas

U svakom slučaju, kada se stišaju strasti, svima bi posle toga trebalo da bude jasnije na šta se misli kada se govori o političkoj levici (marksizmu), odnosno o političkoj desnici (kapitalizmu).

Marksizmom se, naime, ne iscrpljuje čitav potencijal levice, ali svakako predstavlja njen intelektualno najrazvijenji deo. Isto tako, desnica ne mora da bude striktno vezana za kapitalizam. Za neke marksiste ona je samo prethodnica fašizma. Ono što je zanimljivo jeste da se debate ovog tipa sve više javljaju u zemljama koje nikada nisu „okusile“ ni deo onoga što se u nekim drugim zemljama, pa i u Srbiji, zvalo komunizmom, marksizmom ili socijalizmom.

U Srbiji se, međutim, debate ovog tipa uglavnom svedu na pitanje kada se bolje živelo – „u doba Tita ili danas“. Pritom se, neretko, vreme posle Drugog svetskog rata, a naročito od sredine ’60-ih, kada se Jugoslavija otvorila prema zapadu, nekritički idealizuje.

O tome periodu se govori kao o periodu blagostanja, prosperiteta i vrtoglavog uspeha i razvoja. Istina jeste da se u Jugoslaviji živelo bolje nego u ostalim državama istočnog bloka, ali ne zbog toga što je Titov komunizam bio bolji od onog kojeg je upražnjavao recimo Brežnjev, nego zato što ga je u Jugoslaviji bilo manje. Barem onakvog kakvog je
1917. u Rusiju uveo Lenjin.

Zemlja zaposlenih

U Jugoslaviji je bilo dopušteno, doduše ograničeno, privatno vlasništvo nad zemljom. Postojala je i nekakva mala privreda, a velike državne/društvene firme sarađivale su sa zapadnim kompanijama koje su čak i direktno investirale u neke projekte. I tu je negde objašnjenje zbog čega se u SFRJ živeli bolje od, recimo, Čeha koji su pre Drugog svetskog rata imali jednu od najbogatijih evropskih država, sa razvijenom industrijom.

Zaboravlja se, međutim, na kojim je osnovama taj razvoj Jugoslavije još nastao. Pritom se ne misli samo na kredite koji su uzimani. Činjenica je, na primer, da je Jugoslavija sve do kraja ’80-ih bila, praktično, zemlja u kojoj nije bilo nezaposlenih. To je u idealnom slučaju dobro, ali je, nažalost, teško ostvarivo.

Takav sistem se, naime, pretvorio u svoju suprotnost, u kojem je stvoren sloj ljudi koji su bili „zaposleni“, ali je njihov doprinos društvu bio nikakav. Jer su, recimo, radili na izmišljenim radnim mestima, stvorenim samo da bi se reklo da nema nezaposlenih.

I upravo u tome je i jedan od razloga zbog čega danas u Srbiji ne žive tako dobro kao, recimo, Česi, čije je društvo, nakon što su se oslobodili komunizma, ponovo superiorno u odnosu na ovdašnje.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]

[wc_posts author="" author_name="" p="" post__in="" order="DESC" orderby="date" post_status="publish" post_type="post" posts_per_page="4" taxonomy="" field="slug" terms="" title="yes" meta_all="yes" meta_author="no" meta_date="no" date_format="M j, Y" meta_comments="no" thumbnail="yes" content="no" paging="no" size="wccarousel" filtering="yes" columns="4" gutter_space="20" heading_type="h4" layout="grid" template="box" excerpt_length="15"]