Dejton 2

I dalje postoji nekoliko manjih razmirica između zemalja naslednica bivše Jugoslavije koje treba rešiti. Čak i države članice EU, Hrvatska i Slovenija, imaju svoje "jadransko pitanje". Stoga, bila bi to odlična prilika da se zatvore sva ova otvorena pitanja i okončaju sve revizionističke fantazije. Zašto? Jer se geopolitička situacija na Balkanu brzo menja, i to ne u korist evropskog Balkana - izjavio je svojevremeno Volfgang Petrič, austrijski diplomata i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu i specijalni izaslanik za Kosovo.

Izjavu je dao početkom aprila ove godine imajući pre svega u vidu u tom trenutku predstojeći referendum u Makedoniji i kako je rekao "moguće blisko rešenje problema između Beograda i Prištine", kao dva osnovna goruća problema na jugozapadnom Balkanu. Iako je prethodno ideju o Dejtonu 2 izneo američki kongresmen iz Ohaja Majkl Tarner, tek kada ju je Petrič ponovio naišla je na burnu reakciju, ne samo u regionu već i malo šire. Od dežurnih branilaca Dejtona pre svega u BiH pa do visokih političkih krugova u Berlinu koji se oštro protive prekrajanju granica na Balkanu argumentujući to tvrdnjama da bi se svakom revizijom Dejtonskog sporazuma u slučaju BiH ili razmenom teritorija u slučaju Kosova otvorila nova Pandorina kutija na Balkanu, sa krvavim epilogom.

Povezane vesti - Provetravanje pred izbore

No, danas se čini da ova ideja ipak nije toliko daleka od realnosti. Kako "Ekspres" saznaje, u diplomatskim krugovima se sve češće spominje mogućnost nove međunarodne konferencije koja bi zatvorila otvorena pitanja na Balkanu, kao i ona koja su zatvorena nakon ratnih sukoba, ali je tada ponuđeno i prihvaćeno ili nametnuto rešenje vremenom prevaziđeno (tu pre svega mislimo na Bosnu i Hercegovinu). Kao mogući termin održavanja ove konferencije u organizaciji najvećih svetskih sila spominje se početak sledeće godine.

Kao što rekosmo, nameće se nekoliko pitanja koja bi bila predmet ove konferencije. Prvo i osnovno je pitanje Kosova. Drugo je pitanje sudbine Bosne i Hercegovine, ali kao moguće, iz drugog plana spominje se i pitanja tzv. velike Albanije, odnosno ujedinjenja Albanije i Kosova. Iako već decenijama postoji kao bojazan, ponovo je aktuelizovano kroz niz akata i sporazuma Tirane i Prištine od zajedničke carine pa do izjave Hašima Tačija da je potrebno organizovati referendum o ujedinjenju. Iako se ova ideja čini malo verovatnom, ne sme se zasad potpuno isključiti, mada bi u slučaju realizacije bilo teško isto ili slično pravo zasnovano na istom principu odricati npr. srpskom narodu u pogledu odnosa Srbije i Republike Srpske ili hrvatskom u slučaju odnosa Hrvatske i Herceg-Bosne.

Što se tiče interesa međunarodne zajednice, interes za uređenje prostora Balkana na duže vreme je očigledan. Vidi se to i kroz izjavu pomenutog Volfganga Petriča koji je izjavio da je u ceo proces potrebno uključiti Rusiju, ali je objašnjavajući hitnost novog geopolitičkog aranžmana, objasnio da ukoliko se ne požuri sa međunarodnom konferencijom, perspektiva regiona više neće biti toliko proevropska. Jasno je na kakvu je perspektivu Petrič mislio u drugom slučaju i jasno je da su velike sile spremne na određene ustupke da se takav razvoj događaja izbegne.