Vesti
31.01.2022. 08:10
Đoko Kesić

Intervju

Dobrivoje Radovanović: Kriminalna hobotnica iz našeg sokaka

Kriminal
Izvor: Shutterstock

"Sve balkanske zemlje su i dalje u zagrljaju kriminalnih organizacija koje su njihove tajne policije zbog sankcija i građanskog rata oformile ’90-ih godina, a danas nemaju snage, a čini se ni dobre volje, da se izvuku iz tog zagrljaja"

Kako se otrgnuti iz zagrljaja organizovanog kriminala koji su države bivše SFRJ svesno, mnogi tvrde i iznuđeno, napravile ’90-ih godina prošlog veka sa početkom građanskog rata?

Navedena tvrdnja postala je sinonim za Balkan, organizovani kriminal postao je opasniji od kanceroznog tkiva.

U tom kolopletu su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Albanija i Bugarska, koje sve teže to breme drže na leđima.

Pitanje je – dokle će?

Odgovore na mnoga pitanja u vezi sa organizovanim kriminalom potražili smo na referentnoj adresi: od dr Dobrivoja Bibe Radovanovića, penzionisanog univerzitetskog profesora sociologije i kriminologije.

Profesor Radovanović na početku podseća da po mišljenju nekih ljudi koji su autoriteti u poznavanju organizovanog kriminala u svetu, ljudi koji se bave naukom o kriminalu, a posebno o organizovanom kriminalu, u većini slučajeva organizovani kriminal u pojedinim zemljama u početku organizuje državna bezbednost tih zemlja.

"Da je to tačno, mi smo dokaz, mislim najpre na Srbiju. Kad je početkom ’90-ih prošlog veka zemlja pala pod sankcije, Državna bezbednost Srbije pozvala je vrlo uticajne ljude u podzemlju, u zemlji, ali i one iz inostranstva ’da dođu u Srbiju i da pomognu zemlji u očajnoj situaciji u kojoj se nalazi’. Te informacije su proverene kod vrlo uglednih pripadnika podzemlja sa kojima sam bio godinama u kontaktu i sa kojima sam imao lično prijateljstvo. Mislim konkretno na Boška Radonjića koji je bio vrlo ugledan u podzemlju Srbije, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama. Sve do svoje smrti", priča profesor Radovanović.

Zbog čega su pozvani ljudi iz podzemlja, za koje državne poslove?

"Namera države bila je da uz pomoć tih ljudi organizuje kršenje sankcija za koje ona nije mogla da uradi sopstvenu organizaciju zato što bi snosila još neke kazne iz međunarodne zajednice. Ideja sa tim ljudima koji su imali već organizacije u Evropi i van nje pokazala se kao privremeno dobra za uvoz nekih sirovina koje su nam bile neophodne, konkretno za uvoz nafte i naftinih derivata. Ali ubrzo se pokazalo da ti ljudi imaju mnogo veće ambicije nego što su pomoć državi u kršenju sankcija. Navodno, ti ljudi su napravili sopstvene firme, sopstvene kriminalne organizacije koje su situaciju u Srbiji koristile ne samo za sticanje sopstvenog bogatstva, nego i za uticaj na političke prilike u Srbiji. Malo-pomalo oni su preuzimali deo vlasti i došli su do toga da su imali poprilično jak uticaj na izvršnu vlast u Srbiji, što se manifestovalo između ostalog i u formiranju sopstvenih političkih stranaka koje su ušle u parlament."

Ljudi u državnim službama su to, verujemo, prepoznali. Zbog čega država to nije sasekla u počecima?

"Svi ljudi koji su se bavili proučavanjem kriminala shvatali su o čemu je reč. Ukazivali su našoj državi na posledice koje mogu nastati, na stvari koje na prvi pogled izgledaju banalno, ili benigno, a u suštini su vrlo opasne za samu državu. Nažalost, vlast u početku nije shvatala taj problem kako smo mi očekivali, a kasnije je postepeno bila involvirana u organizovani kriminal do stepena da je napravila paralelne kriminalne organizacije ili se u mnogim slučajevima oslanjala na postojeće kriminalce za sticanje bogatstva. Ali ne samo bogatstva, nego i za upravljanje političkim prilikama u Srbiji. Hoću da kažem da je vlast u Srbiji, pa i u okolnim zemljama, nije samo Srbija u pitanju, nego i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, koristila kriminalne organizacije za razne političke uticaje, između ostalog za suzbijanje opozicije, za rasturanje demonstracija i za pridobijanje glasača u onim krajevima u kojima je po procenama opozicija imala većinu. Malo-pomalo došlo je do toga da su kriminalne organizacije u Srbiji, i to ne samo narko kriminalne organizacije, polako preuzimale politički uticaj i Srbija je dospela do toga da više nije mogla da donese nikakvu značajnu odluku bez uticaja tih organizacija."

Kriminal
Izvor: Shutterstock

Sve to napravilo je višestruko katastrofalne posledice?

"Da, nažalost. Većina njih je takođe bila zadojena šovinizmom ili netrpeljivošću prema drugim narodima, našim susedima, što je i idejno i ideološki odgovaralo vlastima. To je trajalo sve do nekih 2000-ih godina kada je došlo do promene vlasti, ali ne i do smanjivanja uticaja organizovanog kriminala. U tim slučajevima organizovani kriminal se koristio takođe za demonstracije, za rasturanje nekih skupova, za paljenje ambasada i za razne druge uloge. Ali najveći poraz koji je naša država doživela jeste ubistvo premijera Đinđića od strane organizovanog kriminala. I šta god se kasnije pričalo o tome, ja sam prilično ubeđen i uveren u to da ga je ubio organizovani kriminal."

U saradnji sa ljudima iz važnih državnih institucija...

"Zbog toga sam u novembru 2002. godine imao sastanak sa premijerom. On mi je tražio da moj institut napravi model za rasturanje organizovanog kriminala u Srbiji. Ja sam napravio taj model pismeno i predao ga predsedniku vlade. On je rekao da ćemo se čuti. Kasnije sam primetio da premijer u javnim nastupima koristi elemente mog predloga, pominjao je projekat, naravno bez mog imena. Nažalost, ponovo se nismo videli, u međuvremenu je ubijen. Moje mišljenje je da je ubijen od strane uticaja organizovanog kriminala i uticaja organizovanog kriminala na politiku. Tako da je organizovani kriminal u Srbiji počeo da vlada ozbiljno državom. Došli smo u situaciju da ništa praktično nismo mogli da organizujemo bez organizovanog kriminala. Došli smo u situaciju da su svi oblici vlasti funkcionisali pomoću korupcije. I došli smo u situaciju da je formirano mnoštvo organizacija, počev od navijačkih grupa, do profesionalnih organizacija koje se bave kriminalom. Nažalost, vrsta kriminala koja je postala dominantna u Srbiji je narko-kriminal, najćudljiviji vid kriminala, najštetniji vid kriminala u svetu."

Bili smo došli do ogoljenog nasilja, do mafijaških ubistava na ulicama u po bela dana?

"Došli smo do ogromne količine nasilja koje se završavalo ubistvima, obračunima između pojedinih grupa, kriminalnih organizacija, zbog sudara između pojedinih organizacija u Srbiji sa drugim organizacijama u drugim zemljama i u okruženju. Tako da je naša situacija u kojoj je organizovani kriminal na Balkanu, ili na Zapadnom Balkanu koga ja pratim, postao centar zbivanja u politici, u ekonomiji i u bezbednosti svih zemalja koje postoje na tom području. Sve do današnjih dana kada se takođe dešavaju ta ubistva."

Pominjete sve države Balkana, od Srbije do Albanije. Koliko se i koja država suprotstavila i očistila od tog organizovanog kriminala koji je u početku služio državama, a koje su posle postale zatočenici njihovih želja i moći? Koje su se države odbranile? Nas najviše zanimaju Srbija i Crna Gora, ali tu su i Hrvatska i Bosna i Hercegovina...?

"Ne poznajem ništa detaljnije ili konkretnije prilike u Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji, odnosno Kosovu ili Albaniji, a ni u Hrvatskoj osim onoga što se pojavljuje u medijima ili onoga što pišu pojedini novinari. Nešto detaljnije znam samo o narko-kriminalu i to narko-kriminalu u Srbiji i u Crnoj Gori i delimično u Albaniji, odnosno u Hrvatskoj. Uveren sam da postoje jake narko-organizacije i u Severnoj Makedoniji i u Bugarskoj koje su usmerene ka heroinu, koji stiže iz Avganistana. Ali sam više koncentrisan iz mnogih razloga na uvoz kokaina i rasturanje kokaina u Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, zato što je morskim putem postalo veoma masovno doturanje te droge u sve evropske zemlje. Nisam primetio da ikakve sistemske poteze bilo koja država u regionu čini da bi se očistila od toga, osim političkih izjava koje su više-manje dnevne i više-manje rutinske. One, međutim, ne doprinose bitno u suzbijanju tog kriminala. Bojim se da su vlasti u svim tim državama na neki način direktno ili indirektno koristile sredstva iz tog kriminala i da sada ne mogu tako lako da se otarase toga."

Sudeći po raspoloživim informacijama, u Crnu Goru stiže najviše kokaina. Čini se da u rasturanju velikih količina kokaina prema Zapadnoj Evropi postoji refleksija i na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Bugarsku, Hrvatsku...?

"Nisam sasvim upoznat sa situacijom koja se tiče kopče između narko organizovanog kriminala i politike u balkanskim zemljama, ali da ta kopča postoji, to je sigurno.“

Ne bi mogli da rade da nema te kopče?

"Da nema te kopče, mnogo bi lakše bilo za borbu protiv organizovanog kriminala i mnogo manje droge na teritoriji tih država. Da nema te kopče, mnogo bismo manje osećali i teror koji taj kriminal emituje nekada zbog grešaka, odnosno zbog prevara u tom poslu, a nekada zbog politike, po nalogu političara. Hoću da kažem da je narko-kriminal došao do tog stepena da sarađuje sa vlastima, da ih vlast toleriše, ne goni godinama sem kada dođe do nekih velikih ekscesa i međusobnog neslaganja vlasti i tog organizovanog kriminala. Ali, mislim da je mnogo važnija činjenica da su ljudi sa ovog područja koji su upleteni u nabavku i transport droge u neku ruku baš daroviti. Gledajte, put od južnoameričkih država do potrošača kokaina u Evropi je dug i komplikovan. Najteži deo posla u tom sprovođenju kokaina jeste transport iz Južne Amerike do Evrope. Ali ljudi koji se sa ovog područja najčešće pojavljuju kao organizatori tog transporta poreklom su iz Crne Gore, Albanije, Hrvatske, pa i iz Srbije, zato što postoje posebne sposobnosti koje ljudi sa ovog područja pokazuju u izbegavanju zamki u toku transporta. Posebno da maskiraju taj transport. Hoću da kažem da su ljudi sa ovog područja izuzetno dobro potkovani u transportu droge i zato se kod nas droga pojavljuje počev od Španije do Jadrana vrlo često sa ljudima sa ovog područja koji su zaduženi za prevoz. Zbog toga je droga u našim zemljama toliko prisutna.“

Koje količine droge koja stiže u pomenute zemlje ostaju za konzumente u tim zemljama?

"Heroina ostaje jedva 20 odsto. Sve drugo uspeva da se plasira na teritoriji Evropske unije. Slično je i sa ostalim drogama. Takođe, moram da kažem da po procenama ljudi koji se bave samo organizovanim kriminalom, a ja nisam jedan od njih, u najvećem broju slučajeva, čak 40 odsto kriminala otkriva se prilikom transporta, a 60 odsto uspeva da prođe i dođe do kupaca. Sve u svemu, opet napominjem, čini mi se da su ljudi sa ovog prostora specijalisti za transport droge, da imaju posebne sposobnosti izbegavanja zamki, posebne sposobnosti smišljanja načina kako da se to uradi i da se zbog toga celo balkansko područje trese od količine droge koja prolazi.“

Oni su tako naznačeni u svetskim organizacijama koje se bave borbom protiv narko-kriminala, poput DEA. Međutim, droga je uveliko i kod nas u školskim klupama?

"Imam istraživački podatak, a to je disertacija moje ćerke, o zloupotrebi droge među srednjoškolcima. Imamo, dakle, istraživački podatak da su oko 14 odsto srednjoškolaca sitni dileri droge. I oni sami, ne samo da koriste, a koriste oko 20 odsto, ali 14 odsto je uključeno u dilovanje droge u svojim školama ili među svojim drugovima. Oni su onaj krajnji lanac u raspodeli droge, ali su veoma važna karika. Što znači da droga masovno ulazi i dolazi do svojih neposrednih potrošača u veoma visokom procentu.“

U Crnoj Gori postoje dva mafijaška klana, kavački i škaljarski. Škaljarski klan je dugo bio u milosti države. Danas su se stvari nešto izmenile. U čemu je problem?

"Problem je što su ta dva klana dugo radila zajedno i uspešno, slažući se među sobom. Ali, kao što uvek biva kod trgovine drogom, ili kao što uvek biva u organizacijama tog tipa kriminala, kurcšlusi dolaze zbog sitnica. Na prvi pogled sitnica, ali u stvari nisu to sitnice. A kurcšlusi dolaze zbog prevara u poslu, zbog dugova koji nisu na vreme vraćeni, zbog otimanja droge ili zbog prevara. Nepoštovanje pravila koja organizovani kriminal sam po sebi postavlja desilo se i u odnosima crnogorskih kriminalnih klanova koji su se bavili uvozom kokaina. I došlo je do sudara između te dve organizacije koji je, nažalost, poprimio velike razmere i poprimio karakter krvne osvete, odnosno mentaliteta koji postoji u Crnoj Gori, kada se ne poštuju odnosi koji su dogovoreni. Zbog toga imamo rat između ta dva klana. Iako u suštini oba potiču iz jednog malog mesta, i samo su deo jednog malog mesta. Ali, utisak je da je vlast stala više na stranu jednog klana, zbog toga što se veruje da je vlast više koristila usluge jednog klana nego ovog drugog klana. I to je uvelo još i političku komponentu u odnosu ta dva klana. I ako hoćete – ta politička komponenta je sada ključna u njihovoj međusobnoj borbi.“

Posle svega, utisak je da je Crna Gora od svih zemalja Zapadnog Balkana, zajedno sa Albanijom, postala talac te kriminalne politike zametnute ’90-ih godina i da se ne može ili ne želi iskobeljati iz toga?

"Mislim da grešite ili da imate neki blaži stav prema ostalim zemljama. Nijedna država koja se upetlja sa narko-kriminalom ne može lako da se izvuče iz njega. I vi danas imate veoma velike pretnje sa kojima se suočavaju vlasti od strane narko-klanova. Iz prostog razloga što je priroda tih klanova takva da kada počnete da radite zajedno ne možete da odustanete u onom trenutku kada vi to hoćete. Ne možete zato što su ogromna sredstva u pitanju, zato što je ugled tih ljudi koji se bave organizacijom uvoza kokaina u pitanju. I koliko god da se radi o kriminalnim organizacijama, organizovani kriminal ima svoje vrednosti, svoje norme, svoj moral koji se mora poštovati. Kad ne poštujete to, onda dolazi do sudara između klanova. Dolazi do sudara između klanova pojedinih država, a pošto su vlasti u tim državama poprilično uključene u trgovinu drogom, dolazi i do pogoršanja odnosa između pojedinih država zbog toga. Dakle, ništa više organizovani narko-kriminal u Crnoj Gori nije upetljan sa politikom drugih zemalja nego što je to u Albaniji. Samo je pitanje koliko te države poštuje te odnose. I kad pokuša da im stane za vrat onda ti odnosi eksplodiraju i završavaju se nasiljem.“

U svim zemljama sveta, govorimo o razvijenim i demokratski utemeljenim državnim zajednicama, postoji organizovani kriminal. Droga stiže do SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke... Procenat konzumenata je tamo vrlo visok, što podrazumeva da se narkotici ne bi mogli distribuirati u te države bez izvesne pomoći vlasti?

"Ono što je novina, dakle teorijska novina u kriminalu kada su u pitanju narko-organizacije na ovom balkanskom području, jeste da je organizovani kriminal napravio kopču sa političkim partijama. Dakle, u većini slučajeva u svetu tradicionalno organizovani kriminal pravi kopču sa uticajnim pojedincima u društvu, u državi. Recimo u izvršnoj vlasti, u vladi ili u policiji, da im omogući da ih ne diraju. Ili da im obezbede krivičnopravnu zaštitu ili da im učine neke usluge i olakšaju posao uvoza i rasturanju narkotika. Zatim, prave im kopču sa sudskom vlašću, tako što podmite pojedine sudije da rade za njih i da im gledaju kroz prste ili da izriču relativno blage kazne u odnosu na težinu tih dela. I to je tako u svim zemljama sveta kada je organizovani kriminal u pitanju, izuzev Južne Amerike i Balkana.

U ova dva područja organizovani kriminal je našao prolaz u političke partije i ušao u političku bit država, finansirajući te političke organizacije, čineći ljudsku strukturu masovnom u tim političkim partijama. Došlo je, dakle, do poklapanja između ljudi koji pripadaju i strankama i organizovanom kriminalu, pomažući novcem i uticajem da deo tih partija dođe na vlast. Vi ste u Srbiji imali primer sa pojedinim političkim partijama koje su ušle u parlament. I dan-danas imate u parlamentu primere pojedinih ljudi koji pripadaju strankama koje su nastale na bazi organizovanog kriminala. I dan-danas imate jak uticaj narko-kriminala na pojedine vrlo uticajne ljude pa čak i u vladajućoj partiji i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj i u Srbiji, Albaniji i na Kosmetu posebno. Zato je borba protiv tog kriminala u ovim zemljama veoma teška, jer je u pitanju ne samo borba protiv određenog kriminala, nego borba protiv određene politike. Ne možete jasno razgraničiti šta je politika, šta je organizovani narko-kriminal u pojedinim delovima tih zemalja. Zbog toga su prilično masovna ubistva sa političkim prizvukom u ovim zemljama. Samo se setite koliko je bilo tih političkih ubistava ’90-ih godina i u Srbiji i u Crnoj Gori pa ćete videti da iza najvećeg dela tih ubistava stoji u stvari narko-kriminal ili visoki oblik korupcije.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Organizovani kriminal: Srbija prva na listi Globalnog indeksa za 2020.
Kriminal, pištolj

Obuhvata sve članice UN

02.10.2021. 18:05

Organizovani kriminal: Srbija prva na listi Globalnog indeksa za 2020.

Međunarodna nevladina organizacija Globalna Inicijativa, objavila je izveštaj Globalni indeks za 2020. godinu, nastao nakon dvogodišnje studije o organizovanom kriminalu u sve 193 članice UN.
Zvicerov hitac

Planirani atentat

pištolj
30.01.2022. 06:15

Zvicerov hitac

Close
Vremenska prognoza
mist
9°C
24.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve