Vesti
28.10.2019. 12:56
Marko R. Petrović

DVORSKO SLIKANJE: Zašto Karađorđevići ne vraćaju slike Narodnom muzeju?

h_02807361.jpg
Izvor: EPA / BRUNO BEBERT

Čije su slike koje se nalaze u dvorskom kompleksu na Dedinju? U Narodnom muzeju tvrde da je bar jedan deo njihovo vlasništvo. Iz porodice Karađorđević to ne negiraju otvoreno, ali traže od Muzeja da dokaže vlasništvo.

Istovremeno kolaju glasine kako se na crnom tržištu umetnina nude određene slike za koje se pretpostavlja da dolaze iz Beograda. Te glasine, međutim, niko ne želi da komentariše, niti da potvrdi ili demantuje, ne samo iz zvaničnih institucija, već ni među galeristima koji su nekada bliže tim "pacovskim umetničkim kanalima".

Dodatni začin celoj priči daje i podatak, koji nam je dostavljen iz Narodnog muzeja, da je stručnjacima ove institucije prošle godine onemogućeno da provere u kakvom su stanju umetnine iz njihovog inventara, a koje se trenutno nalaze u okviru dvorskog kompleksa na Dedinju.

U dvorskom kompleksu trebalo bi da se nalazi ukupno pet dela koje se vode u inventaru Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja. Čitav problem izbio je nakon što su iz Muzeja zatražili da im se za potrebe realizacije stalne postavke vrati slika „Trgovac divljači", čiji je autor flamanski umetnik iz XVII veka Adrijan van Utreht. Karađorđevići su to odbili.

"Na upućenu molbu Muzej je dobio negativan odgovor gospodina Aleksandra Karađorđevića. Gospodin Aleksandar Karađorđević je potpisao odgovor koji je dostavljen Narodnom muzeju u Beogradu. U odgovoru se insinuira da se u muzejskim zbirkama čuvaju kulturna dobra koja članovi porodice Karađorđević smatraju privatnom svojinom, te da u tom smislu od Muzeja očekuju da im dostavi dokaze o vlasništvu nad delom "Trgovac divljači", napominjući da će navedeno kulturno dobro Muzeju vratiti tek nakon što od Ministarstva kulture i informisanja "dobiju dozvolu za prenošenje"", navodi se u pismenom odgovoru Narodnog muzeja na pitanja koja smo im poslali.

 EPA PHOTO EPA/KOCA SULEJMANOVIC/TC-ms EPA PHOTO EPA/KOCA SULEJMANOVIC/TC-ms

O svemu su, dodaju u Muzeju, izvestili resorno ministarstvo koje je, nakon što je komisiji zaduženoj za redovni godišnji pregled kulturnih dobara koja se nalaze u dvorskom kompleksu Dedinje, uskraćena mogućnost kontrole mikroklimatskih uslova i stanja u kojem se dela nalaze, u oktobru 2018. formiralo Radnu grupu za utvrđivanje spiskova i istorijata predmeta koji su od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, a koji se nalaze u okviru dvorskog kompleksa na Dedinju u Beogradu.

"Verovali smo da će posredstvom Ministarstva kulture i informisanja situacija biti rešena i da će privremeno ustupljena kulturna dobra biti vraćena Narodnom muzeju u Beogradu. U proteklih godinu i po dana Ministarstvo kulture i informisanja je obrazovalo dve Radne grupe za utvrđivanje spiskova i istorijata pokretnih predmeta koji su od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, a koji se nalaze u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju u Beogradu", navode u Narodnom muzeju.

Povezane vesti - SLUČAJ JOVICA STANIŠIĆ: Momak na lošem na glasu

U rad prvoformirane Radne grupe bili su uključeni prof. dr Jelena Todorović, koja je dugi niz godina vodila projekat katalogizacije Državne umetničke kolekcije koja se nalazi u dvorskom kompleksu Dedinje, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, i predstavnici Narodnog muzeja u Beogradu.

Ova radna grupa se sastala samo jednom, posle čega je formirana nova radna grupa u kojoj, međutim, nisu učestvovali ni gospođa Jelena Todorović ni predstavnici Narodnog muzeja.

Karađorđevići

"Na osnovu informacije "istraživača istorije Fonda kraljevskog dvora", koje je Ministarstvo kulture i informisanja imenovalo za članove Radne grupe, a koji su posetili Narodni muzej u cilju postizanja dogovora o pregledu arhivske i dokumentarne građe kojom raspolaže Narodni muzej, informisani smo da je radni zadatak članova Radne grupe uvid u dokumentaciju o kulturnim dobrima iz zbirki Narodnog muzeja koja bi mogla biti vlasništvo članova dinastije Karađorđević, a koja su pozajmljena Muzeju ili su na neki drugi način dospela u muzejske zbirke, što naziv radne grupe ne implicira budući da se iz naziva jasno može zaključiti da je zadatak istraživanje istorijata kulturnih dobara koja se nalaze u okviru dvorskog kompleksa na Dedinju. Imajući u vidu da gospodin Aleksandar Karađorđević navodi da će dela Muzeju vratiti kada "dobiju dokaz o vlasništvu nad delom, a od Ministarstva kulture dozvolu za prenošenje", očekujemo da bi adekvatna reakcija i odluka Ministarstva kulture i informisanja bila neophodna za prevazilaženje neprimerene situacije u kojoj jedna strana odbija da vrati kulturna dobra ustanovi čijim zbirkama kulturna dobra pripadaju i koja su privremeno pozajmljena za potrebe izlaganja", navodi se u odgovorima Narodnog muzeja.

Povezane vesti - KO JE OTEO JOVANKINE DIJAMANTE

Iz Muzeja, međutim, ne navode ko su članovi te nove radne grupe koja je formirana. A prema pisanju medija, među njima su i ljudi koji su, pre svega nestručni za povereni im posao - "nesvršeni student ekonomije i medicinski tehničar", a koji su istovremeno bliski i gospođi Alison Endrjuz, ćerki princeze Katarine iz prvog braka. Upravo je Alison Endrjuz, navodno, lično zabranila da tražena slika bude predata Muzeju. Gospođa Endrjuz, inače, u Beogradu vodi firmu koja, pored ostalog, mnoge ugostiteljske objekte, kraljevski dvor, ali i ambasade snabdeva kafom, organskim čajevima i opremom za pripremu kafe, a sve to sa, kako se navodi i na sajtu njene firme, "preporukom Njegovog kraljevskog visočanstva prestolonaslednika Aleksandra II".

Karađorđevići su, naravno, reagovali na sve navode koji su se pojavili u medijima koji, kako navode, narušavaju ugled Katarinine ćerke Alison Endrjuz, ali i porodice Karađorđević. U tim reagovanjima oni u prvi plan ističu humanitarni rad kojim se bave njihove fondacije - Fond "Njeno kraljevsko visočanstvo princeza katarina" i Fond kraljevskog dvora - ali nijednom rečju ne spominju sporne slike, niti demantuju da nisu dozvolili stručnjacima Narodnog muzeja da ispitaju u kakvom su stanju vredna umetnička dela.
Princeza je, naime, tvrdila da su takve objave neosnovani i zlonamerni napadi na njenu ćerku i nju, kao i da "postoji nekolicina koja želi da omalovaži njen ugled i vredan rad štampanjem laži o ljudima čiji je jedini cilj da pomognu dobrobiti naše zemlje".

EPA PHOTO EPA / SASA STANKOVIC EPA PHOTO EPA / SASA STANKOVIC

Katarina Karađorđević u svom reagovanju ističe da je posvetila život pomaganju ne zato što je morala, već zato što je želela, bez obzira na žrtve koje je podnela.

"Znam da je moj humanitarni rad spasavao živote i poboljšavao uslove zdravstvene zaštite u našoj zemlji. Nadam se da je on dotakao živote, podigao svest o svemu dobrom što se stvara kada ljudi pomažu jedni drugima i usadio važnost saosećanja onima koji vide moj rad", rekla je Katarina Karađorđević.

Više pročitajte u štampanom izadnju Ekspresa...

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
17°C
28.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve