Eksperiment koji je ubio najviše ljudi

Eksperiment koji je ubio najviše ljudi


Ljudi su secirani bez anestezije da bi naučnici dobili što uverljivije rezultate. Mnogi sumnjaju da je na ovaj način usmrćeno čak 600.000 ljudi

 

Najstrašnija odmazda protiv neistomišljenika sigurno je formiranje “Jedinice 731”.Organizovana kao tajna jedinica japanske carske vojske imala je najmonstrouzniji zadatak: najokrutnija istraživanja biološkog oružja sprovodili su na živim ljudima. Zvanično ime jedinice bilo je Kempeitai političko odeljenje i laboratorija za ispitivanje sprečavanja epidemija i prva je uspostavljena kao politička i ideološka sekcija vojne policije.

Zamorčići u njihovim laboratorijama bili su zarobljenici tokom Drugog kinesko-japanskog rata (1937.-1945.) i Drugog svetskog rata. Kroz njihove laboratorije prošlo jenekoliko stotina hiljada civila , vojnika kineske korejske , mongolske i ruske nacionalnosti i većina nije preživela jezive ekspririmente. U specijalnom projektu pod kodnim imenom Maruma eksprerimentisano je nad ljudima koji su dobili nazive debli jer su mesta u kome su ih mučili lokalnim vlastima predstavljene kao pilane. Ljudi su secirani bez anestezije da bi naučnici dobili što uverljivije rezultate. Mnogi sumnjaju da je na ovaj način usmrćeno čak 600.000 ljudi.Sve se događalo u kompleksu od oko šest kilometara u kineskom okrugu Pingfangu, to jest Harbinu tada najvećem gradu države Mančukuo.Hirurzi su desetinama hiljada ljudi amputirali udove bez anestezije trudeći se da oni ipak te strašne muke prežive. Razlog je naravno bio još strašniji od same operacije. Želeli su da prouče proces gubljenja krvi , a često ljudima prišivali odsečene organe na neke druge delove tela da bi posmatrali ponašanje organizma. Užasnih tortura nisu bile pošteđene ni trudnice i tek rođena deca. Iako je u kompleksu “Jedinice 731” rođeno mnogo dece nijedno nije uspelo da preživi jeziva ispitivanja kojima su bili izloženi već u prvim danima i mesecima života.

 

Otrovali i pomoć za siromašne

U okviru eksperimenata zatvorenicima su ubrizgavane vakcine koje su ustvari bile serumi sifilisa i gonoreje , a zaraženi su morali da imaju odnose sa ostalim zatvorenicima. Svi koji nisu pristajali bili su odmah streljani, a povremno bi eksperimentima bili podvrgnuti i ljudi koji nisu bili zatvoreni u ovom kompleksu.Na siromaštvom posebno ugrožena kineska područja Japanci bi bacali pakete sa zaraženom hranom i odećom, a deca su dobijala zaražene slatkiše. Stotine hiljada civila tako je umrlo od antraksa, kolere i kuge.Na taj način je ubijeno 580.000 ljudi.Osim mučenja zatvorenika pripadnice “Jedinice 731″radili su i na usavršavanju bioloških bombi kojima su izvore i zemlju u Kini zatrovali antraksom,kugom, kolerom, dizenterijom,tifusom i drugim smrtonosnim bolestima.Sve što su iz ovih eksperimenata naučili o biološkom oružju Japanci su planirali da primene u napadu na kalifornijski grad San Dijego, a stanovnike je samo sreća spasila užasnih posledica. Napad je planiran za 22. septembra 1945. godine, ali Japan se predao pet nedelja pre napada. Svi koji su učestvovali u radu “Jedinice 731” morali su da obećaju da će, sve što su videli i radili, poneti sa sobom u grob, a kada su se povlačili iz Kine Japanci su pokušali da unište ceo kompleks koji se sastojao od 150 zgrada, ali nisu uspeli jer su ih toliko kvalitetno i čvrsto sagradili.
Zbog užasnih zločina i zverskih ubistava Ujedinjene nacije su akcije “Jedinice 731” proglasile za ratne zločine Većini ljudi koji su bili angažovani za rad u ovoj jedinici nikada nije suđeno, a japanska vlada se nikad nije izvinila za svoje zločine niti je porodicama žrtava omogućeno da ih identifikuju i sahrane. O strahotama koje su se tamo događale svet je saznao zahvaljujući Amerikancima i Sovjetima. Japanska javnost je istinu obelodanila tek osamdesetih godina prošlog veka. Već prve vesti pokrenule su bujicu informacija, a u jeku organizovanog poricanja članova japanske vlade , obelodanjena su i prvi konkretni dokazi o zverstvima.Najpoznatiji tekst “Japan se suočava sa jezivim ratnim zločinima” napisao je Nikolas Kristof u Njujork tajmsu 1995. godine. U tekstu su do detalja opisanii najšokantniji i najokrutniji detalji mučenja sa kojima se suočio civilizovani svet. Mnogi su tvrdili da su jezivošću daleko prevazišli eksperimente dr Mengela koji su sprovođeni u nacističkim zatvorima.

 

Sramotna nagodba velikih sila

Međutim, upravo su Amerikanci i Sovjeti pomogli naučnicima koji su organizovali i predvodili užasna istraživanja.Pred lice pravde izvedeno je svega 12 ljudi iz jedinice koje su Sovjeti osudili na , između dve i 25 godina teškog rada u Sibiru. Dokumetaciju koju zaplanili Sovjeti su , nakon rata , u Sverdlovsku izgradili fabriku za proizvodnju biološkog naoružanja.Veći deo dokumenata ipak je završio u rukama Amerikanaca, oni su štiteći rezultate monstruoznih istraživanja zaštitili i naučnike. Dali su im imunitet u zamenu za informacije i znanja koja su stekli u “Jedinici 731”.Mnogi dugo nisu želelei da poveruju da su SAD zataškale zločine u zamenu za podatke i rezulatet neviđeno surovih eksperimenata, što je u direktnom sukobu sa međunarodnim zakonima i ljudskim pravima. Javnost SAD je bila ogorčena već nakon što su procurele prve informacije o ovim sramotnim nagodbama, pa su zvaničnici glasine brže, bolje pripisali zlonamernoj komunističkoj propagandi.Ali,sve što se događalo posle toga bila je potvrda upravo tih “glasina.”
Nakon Drugog svetskog rata većina stručnjaka koji su bili deo mnogih monstruoznih projekata ipak su pošteđeni kažnjavanja i prebačeni u okviru operacije PAPERCLIP (Spajalica) u SAD. Postali su deo projekta američke armije koji je stvoren uz pomoć nacističnih naučnika , obaveštajaca i ratnih zločinaca iz Evrope i Japana. Nastavili su da rade, sada pod patronatom SAD.Mnogi naučnici koji su bili deo “Jedinice 731” posle Drugog svetskog rata izgradili su zavidne karijere u politici,na univerzitetima , biznisu , medicinu.Ruka pravde ih nikad nije dotakla, baš kao što porodice žrtava nikad nisu saznale gde su oni sahranjeni, niti zbog čega su zapravo uhapšeni i odvedeni u ylokobni kompleks iz koga je bilo skoro nemoguće spasiti se.