"Ekspres" na kioscima: Godišnjica rata u Ukrajini, komunistički ilegalci, izbori u FSS

Boško Jakšić: Evropa je dobila svoju Siriju

Gotovo godinu dana od ruske agresije na Ukrajinu, kao da se ne nazire kada i na koji način bi najveći sukob koji se odigrava u Evropi u poslednjih 80 godina mogao da bude okončan. Stotine hiljada žrtava, milioni raseljenih, uništena sela i gradovi, patnja danas su sinonimi za Ukrajinu.

Upravo narednog petka biće prva godišnjica od kako su ruski tenkovi jurnuli ka Kijevu, Harkovu, Hersonu, Marijupolju... Vrlo brzo, međutim, sa mnogih od tih pravaca su se i povukli. Od "Za tri dana u Kijevu", došlo se do "godinu dana u ukrajinskom blatu". O per- spektivama za okončanje krize, ali i o promenama koje je ovaj sukob doneo na globalnom nivou za "Ekspres" govori Boško Jakšić, dugogodišnji spoljnopolitički novinar i poznavalac svetskih geopolitičkih kretanja. Na samom početku razgovora, Jakšić definiše ključne promene na svetskoj sceni u poslednjih godinu dana.

(...)

U ovom vremenu, a to pokazuje i čitava protekla godina, vrlo je simptomatično da sem malo mirovnih inicijativa koje su se ticale izvoza ukrajinskog žita, gde je posredovala Turska, apsolutno ne postoje nikakve značajnije inicijative za diplomatsko rešenje spora. To ukazuje da neko ima interes da rat traje. Mislim da je taj interes na strani Zapada, zato što Zapad u svemu ovome prepoznaje priliku da Rusiji ukine mesto velike sile...

(...)

Pitanje koliko dugo će razmaženi stanovnici Zapadne Evrope biti spremni da podnose te konsekvence, tim pre što prepoznaju da najveće koristi imaju Sjedinjene Američke Države, a da Evropa sem tog jedinstva u moralnom smislu reči ima štete velike barem kao što i stanovnici Rusije imaju štete od sankcija.

Krvavo nerešeno

Živimo neku novu realnost koje samo retki nisu svesni. Granice između Zapada i Istoka su podebljane, nikada nisu bile izraženije i verovatno nikada nije bilo važnije biti opredeljen... zauzeti stav kojoj strani pripadate. Ukoliko neutralnost postoji, ona je privilegija velikih i moćnih, dok je mali skupo plaćaju...

(...)

Da bi se rat završio pregovorima koji će definisati mir, neophodno je steći uslove. A uslovi za tako nešto trenutno ne postoje. Ukrajina je ohrabrena zbog pomoći koju dobija sa Zapada, Volodimir Zelenski sebe smatra braniocem slobodne Evrope, a da Kijev ne razmišlja o pregovorima potvrđuje i obećanje predsednika Ukrajine da će po svaku cenu vratiti Krim. S druge strane, Rusija sprema veliku vojnu ofanzivu koja bi, prema pisanjima stranih medija, trebalo da počne u danima koji su pred nama. Naruku ovim predviđanjima ide i to da će Rusija pokušati da iskoristi činjenicu da veći broj zapadnih tenkova neće stići u Ukrajinu pre marta. Mart je važan mesec kako za Moskvu, koja će pokušati da iskoristi zamrznuto tlo pre nego što otopli i Ukrajina se pretvori u blato, tako i za Kijev koji veruje da bi upravo blato moglo da uspori napredak ruskih vojnih snaga.

Oligarh - zvanje opasno po život

Od početka rata u Ukrajini, odnosno "specijalne vojne operacije", kako je naziva Kremlj, lista nastradalih ruskih oligarha se iz meseca u mesec povećava. Padaju jedan po jedan, a okolnosti njihovih prevremenih smrti su ili nepoznate ili u najmanju ruku sumnjive.

Naravno, mnogi smatraju da je Kremlj "umešao prste" u ove nesrećne slučajeve, u manjoj ili većoj meri. Posebno se digla prašina oko onih koji su nakon izražavanja protivljenja ratu u Ukrajini tragično završili svoje živote.

"Atlantik" je ovu pojavu nazvao "Sindrom iznenadne ruske smrti", fenomen koji je odneo živote zapanjujuće velikog broja biznismena, birokrata, oligarha i novinara. Lista imena i uzroka smrti deluje kao morbidna verzija pesmice "Deset ljutih gusara" u kojoj Kremlj polako odstranjuje jednog po jednog nepoželjnog aktera.

Božidar Bećarević i "mangupi iz naših redova"

Kakvo je stanje bilo u okupiranom Beogradu u leto 1943. godine opisuje izveštaj upućen Pokrajinskom komitetu KPJ, u kojem se kaže da se "nikome ne može verovati ko je pušten iz zatvora jer uhapšenici imaju opciju da budu prebijeni i streljani ili da prihvate da rade za policiju. Pušteni iz policije se ponovo povezuju sa komunističkim pokretom, deluju kao krtice..."

(...)

̈Čudesni Branko Mišković Bliher, član SKOJ-a, limarski radnik iz Stoca u Hercegovini, učinio je veliku štetu komunističkom pokretu u Beogradu pošto je otkucao, hapsio i isleđivao svoje dojučerašnje drugove. Više puta se "presvlačio", za divno čudo živeo je do 1946. kad mu je OZNA isporučila račune.

(...)

Uhapšeni ilegalci znali su kakav ih tretman čeka ukoliko dođu u neki od zatvora Specijalne policije i da je teško izdržati torturu, naročito negirati celokupan rad. Zbog toga im je najčešća taktika bila da odaju podatke o ljudima koji su izvan domašaja policije, često se radilo o onima koji su već bili uhapšeni, ubijeni ili su se nalazili negde u partizanskim odredima u unutrašnjosti zemlje – pa im takva priznanja nisu mogla naškoditi. Međutim, mnogi su pristali na saradnju s policijom

Ima li Srbija svoju Debi Hjuit

"Apsurdno je, dakle, porediti dva kandidata koja su gledano iz fudbalskog ugla naprosto neuporediva. Sudeći po podršci koju uživa u fudbalskoj javnosti ili njenom delu, Vidić je već od danas novi predsednik FSS-a. Bio bi to i sutra kad bi glasali oni koji su danas lobirali za bivšeg kapitena Crvene zvezde i Mančester junajteda. Ali, neće. U Skupštini FSS-a, koja o novom predsedniku odlučuje većinom glasova, sede uglavnom oni drugi. A njihova je poslednja"

(...)

Kandidaturu proslavljenog asa upakovanu u dobre namere pozdravili su mnogi iz i te kako glupostima obeleženog srpskog fudbala ne krijući oduševljenje plus ubeđenje da bi Nemanja Vidić bio pravi čovek na pravom mestu.