Vesti
10.07.2021. 20:09
Vesti
11.07.2021. 00:56
Marko R. Petrović
Izborni uslovi
Evroparlamentarci u Srbiji: Češanje tuđom rukom
Dve godine nakon što je, uz posredovanje poslanika Evropskog parlamenta, održan prvi dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima u Srbiji, evroparlamentarci, sadašnji i bivši, ponovo dolaze u Beograd da bi učestvovali u novom dijalogu. Tema je ista – izborni uslovi. Da li će i rezultat dijaloga biti isti, to jest nikakav, s obzirom na to da je pre dve godine deo opozicije odlučio da izbore bojkotuje?
To je, pokazalo se, bila loša odluka, čega su sada svesni, mada to javno ne priznaju ni u strankama koje su pozivale da se ne izlazi na izbore.
Sada očekuju da će u novoj rundi dijaloga, uz pomoć evroparlamentaraca, uspeti da dođu do uslova koji bi im, kako veruju, garantovali, ako ne ravnopravan, onda bar ravnopravniji tretman u izbornoj utakmici.
Evroparlamentarci, međutim, prvo – nisu svemoćni, a drugo – oni ne mogu da reše osnovne probleme opozicije, a to su pomanjkanje jasne ponude biračima, osim kritike vladajućeg SNS-a, i nemogućnost postizanja unutaropozicionog dogovora oko toga šta je to što, zapravo, žele da postignu u dijalogu sa vlastima.
Ispada, zapravo, kao da očekuju da predstavnici Evropskog parlamenta izvrše pritisak na vlasti, za koji oni kao da nemaju snage. Poznato je, međutim, da tuđa ruka svrab ne češe.
Bojanu Klačaru, izvršnom direktoru CeSID-a, međutim, ne čini se da u opoziciji očekuju previše od evroparlamentaraca jer su i sami svesni da oni moraju da poštuju zakone ove zemlje.
"Oni samo misle da će uz njih lakše doći do toga da se ono što bude dogovoreno poštuje, ali i da će im njihovo učešće u dijalogu pomoći da svojim biračima lakše objasne i legitimišu odluku o eventualnom učešću na izborima“, kaže Klačar za "Ekspres“.
Jer sve stranke, ne samo one u vlasti, već i opozicione, otpočele su sa aktivnostima koje predstavljaju uvod u predizbornu kampanju – od jačanja infrastrukture, preko formiranja timova, do akcija na terenu.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, međutim, misli upravo to da opoziciji veruju kako Vladimir Bilčik i Tanja Fajon mogu da izdiktiraju Aleksandru Vučiću uslove koje mora da ispuni i kako će da se ponaša.
"Racionalnost opoziciji nije jača strana. Oni žele da im se ispuni svaki zahtev i to bezuslovno, a pritom nemaju načina da vlast nateraju na tako nešto. S druge strane, ni vlastima nije jača strana tolerancija, naročito prema nekim od predstavnika opozicije. Tako da ako jedni ne odustanu od maksimalističkih zahteva, a drugi ne pokažu viši nivo tolerancije, od dijaloga neće biti ništa“, ocenjuje Vuk Stanković.
I dok Dejanu Vuku Stankoviću u ovom trenutku svaki dogovor između opozicije i SNS-a deluje kao nešto što se nije dogodilo u poslednjih 30 godina srpskog parlamentarizma, Bojan Klačar ipak gaji određeni optimizam.
A osnove za to leže pre svega u činjenici da opozicija, odnosno onaj njen bojkotaški deo, više nema resursa da ponovi bojkot, kao i upotrebi SNS da reši za njih prilično komplikovanu situaciju sa parlamentom bez opozicije, na šta u Briselu ne gledaju blagonaklono.
„Ne treba očekivati ništa epohalno jer razgovori će se nastaviti, ali i jednima i drugima je u interesu da se do nekog kompromisa dođe“, kaže Klačar. Nova runda pregovora sledi u septembru.
Ako do nekakvog kompromisa i dođe, najmanje zasluge za to pripašće evroparlamentarcima i opoziciji. Jednostavno, Vučić je taj koji u ovom trenutku može nešto da ponudi opoziciji, a na njima je da to prihvate ili da odbiju. A šta god da ponudi, lider SNS-a učiniće to na osnovu procene šta time može da dobije, a šta da izgubi.
Komentari
