"Hitne izmene pravosudnih zakona zaobilaženje struke i evropskih standarda"

U saopštenju su ocenili da hitne izmene pravosudnih zakona predstavljaju "zaobilaženje struke i evropskih standarda i političku odmazdu za neposlušnost".

"Umesto nastavka stručnog dijaloga, pribegava se alternativnoj proceduri – kroz poslaničke predloge i hitni postupak. Ova procedura se koristi izuzetno retko i nikada do sada nije korišćena za sistemske pravosudne zakone, čime se obesmišljava uloga struke i institucija uspostavljenih upravo radi zaštite nezavisnosti pravosuđa", naveli su iz Nacionalnog konventa.

Ocenili su da je javna rasprava o izmenama pravosudnih zakona "svesno izbegnuta" time što formalni predlagač zakona nije Ministarstvo pravde, već poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.

"Da je postojala stvarna namera da se javnost i struka konsultuju, Narodna skupština, odnosno njen Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim predsedava upravo poslanik Mrdić, mogli su da organizuju javno slušanje i omoguće iznošenje stavova stručne i opšte javnosti. Takva mogućnost, međutim, očigledno nije bila u skladu sa ciljevima predlagača", piše u saopštenju.

Kao "najproblematičnije" predloge izmena pravosudnih zakona naveli su produžavanje v.d. stanja u tužilaštvu, ukidanje komisije Visokog saveta tužilaštva koja odlučuje o prigovorima na obavezna uputstva, kao i izmene koje se odnose na Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

"Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se sve ovo dešava u trenutku izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz reda struke, u atmosferi pojačanih javnih napada na sudije i tužioce i protesta pravosudnih profesionalaca, uključujući protest ispred Ustavnog suda upravo povodom najava ovih zakonskih izmena. U takvom kontekstu, ishitrene i netransparentne zakonodavne intervencije predstavljaju neprimeren vid uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe", saopštila je Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23.