U fokusu
Hoće li nam Haški tribunal pisati udžbenike istorije?
Haški tribunal je zvanično sud za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, to zvanje mu je samo zmijska košuljica mimikrije jer ispostavlja se da je ova ustanova prerasla u opšti međunarodni pojam Svevišnjeg.
Ona se pretvorila u kovnicu novih svetskih etičkih, socioloških i univerzalnih normi, koje nam preuređuju genetski kod, civilizacijske pojmove pripadnosti, striktno određuju kako da vaspitavamo mlađe naraštaje.
Za Hrvate i muslimane, presude Haškog suda su katehizis, za Srbe i brojne naučne radnike širom sveta, Haški tribunal za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije je produžena ruka politike moćnih zapadnih zemalja koje nameravaju ovim načinom da prikriju svoje zločine i njihovo učešće u raskopavanju SFRJ.
Ovih je dana u Srbiji ovo pitanje vaskrslo, pošto je Mehanizam za informisanje zajednica pogođenih sukobima (PMI) predstavio Priručnik za nastavnike istorije iz zemalja bivše SFRJ. Najveći deo intelektualne javnosti Srbije, posle ovog saopštenja je pod uzbunom, a običan svet se pita – hoće li nam Haški tribunal pisati udžbenike istorije iz kojih će naša deca učiti istoriju najnovijeg doba?
Rezultat krivičnog suda za ratne zločine je poznat. Srbi su osuđeni na više od hiljadu godina robije, dok su Hrvati, muslimani i Albanci ukupno osuđeni na trećinu godina koliko robijaju Srbi. Ali, sad se postavlja pitanje – koja je prava uloga Haškog tribunala, očigledno da nije pitanje istraživanje počinjenih zločina – nego mnogo kompleksnija.
Haški tribunal odbio je da razmatra zločine počinjene u NATO agresiji protiv Srbije, koja je počinjena sramotno bez poštovanja međunarodnog ratnog prava i bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Tribunal je zaključio da nije nadležan za te događaje. A kako bi i bio. Jer, morao bi da saopšti da je OVK osnovala tek ujedinjena Nemačka još 1992. godine, da je u svojim vojnim kampovima obučavala prve pripadnike OVK, naoružavala ih, davala im logistiku, i da je ta Nemačka bila začetnik ideje o NATO agresiji protiv Srbije...
Sve ovo materijalno dokazuje ugledni nemački istoričar dr Matijas Kincel u studiji "Put u rat“, o čemu je govorio i u intervjuu za "Ekspres“ pre dve godine. Uostalom, nemačka vojska, kršeći ustav svoje zemlje, učestvovala je u NATO agresiji na Srbiju.
Uglavnom, na sajtu pomenutog mehanizma oglasila se njegova predsednica Grasijela Gati Santana. "Inicijative kao što je Vodič za nastavnike istorije omogućavaju ljudima da pristupe javnoj sudskoj evidenciji ovih institucija i bolje razumeju njihov rad i doprinose koji su dali. Ono što je najvažnije, ovaj vodič će takođe omogućiti edukativno da podele znanje sa svojim učenicima i da im pomognu u oblikovanju načina na koji uče o sukobima i na taj način može postati veoma moćno oružje“, piše gospođa Santana.
Branislav Tapušković, ugledni srpski advokat, koji je godinama službeno boravio u Hagu, priča kako se dalo prepoznati da se Tribunal od početka nije bavio isključivo suđenjem za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije.
"Recimo, tužilac Džefri Najs je u jednom trenutku u sudnici tvrdio da su Hrvati bili jedina brana nadiranju Turaka na Balkanu. Teodor Meron je govorio da je srpski jezik nastao od ’bosančice’, što je u stvari srpska ćirilica. Pa su još davali ocene poput one da je Miloš Obilić bio terorista... Sve se svodi na sumanut narativ, poput ovog koji čujemo u Evropi (koja bi da retušira istoriju, pa i fašizam), da je Hitler napao Sovjetski Savez da bi Sovjete spasao od zlog Staljina. Tako da je ova priča o Vodiču za pisanje udžbenika istorije logična posledica ’haške svetinje’ – što se neće zaustaviti samo na pomenutom. Ta priča je svesno zamišljena da se ta istorija o najključnijim stvarima sudbine naroda na ovim prostorima reši kroz presude suda u Hagu. U to sam se uverio kroz sav taj svoj rad, to je suština priče. Pored stvari koje se tiču zločina ko je šta i koliko uradio, od prvoga dana to je pokušaj da se u Hagu napiše istorija. Uostalom, to je ključni dokaz, haški časnici Mej i Robinson su u Miloševićevom slučaju spojili optužnicu za zločine na Kosovu sa optužnicama za Hrvatsku i BiH, jer je i to što se događalo na Kosovu bila namera Srbije da stvori veliku Srbiju. A tzv. država Kosovo stvorena je posle NATO agresije 1999. godine. Šta tome dodati, sve je rađeno planski i osmišljeno.
U početku sam bio zbunjen, pomenute priče zaista nemaju nikakve veze sa haškim procesima, ali posle, kad je Tribunal ’presudio’ da je u Srebrenici učinjen genocid, razumeo sam da je Haški tribunal od početka zamišljen kao institucija koja će određivati etičko i institucionalno pravo“, priča Tapušković.
Doktor Milan Koljanin, poznati istoričar, u razgovoru za "Ekspres“ kaže da bi voleo i da vidi taj vodič, kao i svi istoričari, to je metod rada. Međutim, iz saznanja iz medija, gde je slušao ozbiljne ljude koje poznajem, može da kaže da presude koje je doneo Haški tribunal nisu merilo stvari.
"Najpre, Tribunal je, u to niko nepristrastan ne sumnja, bio više politička nego sudska instanca, bez obzira što je on delovao pod okriljem Saveta bezbednosti UN. Presude su često donošene preglasavanjem, i još češće su bile sumnjive. Da citiram advokata Živanovića, slušao sam ga, baš pametan čovek, on kaže: ’Sudeći po haškim presudama za ’Oluju’, nikakav problem Srbima iz Hrvatske se nije ni desio, zato što niko nije osuđen za to’. Ako se sudi samo po presudama, za istoričara je važno kod takve vrste izvora da imaju u rukama sve – i dokazni materijal, i optužnicu, i presudu. Jer presuda ne mora da odgovara onome što istoričar može da zaključi iz tog materijala. Same presude neće biti, uz sva druga ograničenja ovog suda, jedini izvor čak i za pisanje takvog nekog priručnika. A kamoli da se na osnovu njih pišu školski udžbenici za istoriju. Ti udžbenici moraju da se pišu na osnovu jasnih istorijskih činjenica, a ne nekakvog tendencioznog provizorijuma.
Tu je još i Srebrenica, teški zločini su proglašeni za genocid, uprkos onoj definiciji koja je na svetskom nivou prihvaćena još 1948. godine.
Istoričari imaju pravilo da se istorija ne piše u sudinici. To je nama jedan od izvora, ali ne i jedini“, zaključuje profesor Koljanin.
Da Hag ne može da piše srpsku istoriju, slaže se i istoričar dr Miloš Ković. On za "Novosti“ podseća da su im, poučeni neuspesima sa optužnicama protiv Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, koje su više ličile na praistorijsko štivo o zlim Srbima nego na sudska akta, njihovi stručnjaci savetovali da se okanu srpske istorije i da se koncentrišu na utvrđivanje krivice u konkretnim slučajevima.
Profesor Ković podseća da ih ni u Sudu ni u Mehanizmu nisu poslušali jer time bi se odrekli svog osnovnog zadatka: dokazivanja da su za sve ratove i zločine na Balkanu od 1912. do danas krivi Srbi.
"Time je trebalo sakriti odgovornost NATO zemalja, kojima je trebalo obezbediti moralni izgovor za buduće oružane agresije, ali i lokalnih secesionista koji su razbili Jugoslaviju. Svaki istoričar zna, međutim, da su ratovi posledica niza složenih uzroka. Istoriju, jednostavno, ne pišu sudovi niti politički moćnici, kakvi su i oni koji stoje iza haškog Mehanizma.“
Sagovornici "Ekspresa“, pa i gospodin Ković, slažu se da su u našem školskom sistemu uveliko zaživeli projekti u kojima Mehanizam i njegovi NATO finansijeri obučavaju srpske nastavnike, ne samo istorije, da našoj deci predaju „hašku istoriju“ po kojoj su njihovi preci bili ratni zločinci, a ne heroji i mučenici.
"Srpski izvršioci odavno su pronađeni, nevladine organizacije su oformljene, seminari su besplatni i kroz njih prolaze na desetine nastavnika. U toku je, dakle, velika borba za istoriju, istinu, struku, ali i za duše naše dece“, zaključuje profesor Ković.
U našoj javnosti poznati su nastavnici koji su učestvovali u edukaciji Mehanizma. Istina, oni se ne kriju, javno zastupaju stavove Mehanizma. Mediji su objavili najpoznatija imena: Marko Šuica, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u OŠ „Branko Radičević“ u Batajnici.
U ekspozituri Mehanizma u Beogradu kažu da će Vodič biti objavljen sredinom juna i da je namenjen svim nastavnicima istorije u zemljama bivše Jugoslavije. Štampaće ga Udruženje "Euroclio“. To je projekat Evropske unije.
Nastavnik istorije Aleksandar Todosijević je nedavno govorio da uputstva Mehanizma nisu obavezna, ali da će ga "obučeni“ nastavnici koristiti. Gospodin Todosijević se ranije, na Radiju Slobodna Evropa 2. septembra 2021. žalio da su „članovi nevladinog udruženja za društvenu istoriju ’Euroclio’ na meti napada na društvenim mrežama u Srbiji da se srpskoj deci servira haška istorija.
"I kada govorimo o ratovima devedesetih, od ove školske godine se otvara prostor za izučavanje savremene istorije. Novim programom nastave i učenja, pre svega u završnim razredima osnovnih i srednjih škola, pomerena je hronološka granica, i sada se izučava od 1918. Udžbenici su već napisani...“, govorio je Todosijević.
Dakle, Haški tribunal za ratne zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije izrastao je u preteći Institut za društvene nauke u širom poimanju, ali i za mentalno zdravlje naših naslednika, njihovo preumljenje, o onome što su njihovi očevi gledali svojim očima.