Hoće li stav Nemačke biti ključan u rešenju problema Kosova?

Hoće li stav Nemačke biti ključan u rešenju problema Kosova?

EPA-EFE/PETRIT PRENAJ


Specijalni predstavnik EU Mirolslav Lajčak kako se očekuje do kraja meseca bi trebalo da usaglasi okvir dijaloga, principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane, sa ciljem postizanja konačnog rešenja koje će kako se ocenjuje zavisiti u velikoj meri od Nemačke.

Šta se sve može očekivati u narednom periodu koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao “teških šest meseci do godinu dana teške borbe” za interese sprskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem EU od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez “zelenog svetla” iz Berlina ni jedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne može biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Prištine.

  EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o čemu će biti reči za stolom u Briselu, Lajčak je već isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu “blisku Berlinu” i nemačkom stavu o rešenju u “kosovskog čvora”.

Evropske diplomate skreću pažnju da “niti jedno rešenje neće biti moguće bez konzenzusa Berlina, Pariza i Vašingtona”, ali posledanja dešavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berina i Vašingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju već i u mnogim globlno strateškim oblastima.

Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadasnjeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenla, koga su nemački politički krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za “agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemačkoj vladi, ali i zvaničnom Briselu.

Iz nemačkog Budnestaga Grenela su, i pre nego što je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i reši ga, kako se tumači, po svaku cenu ( pa i cenu promene granica), nazivali “personom non grata” i “potpunim diplomatskim promašajem”.

Povezane vesti – Kosovski boj preko Atlantika

EU je na svoj prepoznatljiv “diplomstki način” ulogu Grenala i SAD u rešavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao “pomoć partnera”, ali i sve glasnije stavljala do znaja da je ”u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Prištine” jer se trazi ”evropsko rešenje za evropski problem”.

Šefovi diplomatije Nemačke i Francuske Hajko Mas i Zan Iv Le Drijan nedavno zajednički uputili Beogradu i Prištini sa porukom da se dijalog motra nastaviti “pod vodstvom EU” uz naglasak da je u pitanju “stabilnost i bezbednost celog regiona i EU., a ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premjeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samita u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.

Ali zajednička inicjativa Nemačke i Francuske na pokretanju i vraćanju dijaloga Beograda i Prištine u ruke Evrope “gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN” ne znači i da Pariz bezrezervno podržava i poziciju Berlina o konačnom rešenju dijaloga.

EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL  MAXPPP OUT

EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL MAXPPP OUT

Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčkom stala iza ideje o “nepomerljivosti granica po svaku cenu”.

“Francuska želi da podrži nastavak dijaloga, ali se ne izjašanjava konkretno o konačnom rešenju”, navode izvori sa sastanka ambasdora EU i specijalnog predstavnika.

Iz Berlina čiji je pocetni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spolnopolitičko pitanje Zapadnog Balkna, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnove EU i podizanje Uniju iz najveće krize od njenog postanka i da će “sve drugo podrediti spasavanju jedisntva EU”

Ali u krugova bliskim Briselskom dijalogu složni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da odrzi fokus i jos važnije obzbedi političku podršku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograd i Prištine u mesecima koji slede, uz ocenu da dugororočni kontinuitet nemačke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podložan “potresima i promenama”.

 EPA-EFE/OMER MESSINGER

EPA-EFE/OMER MESSINGER

Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Prištine postavljeni jos 2011. godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadasnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem postavila četiri kriteriuma koji definišu okvir i budući ishod dijaloga.

Time je po prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.

Nešto pre posete Merkelove Beogradu, tadašnji šef nemačke diplomatije Gido Vestervele poručio je da “Nemačka neće pregovarati o teritorijalnom integritetu država regiona” i time nagovestio da podela Kosova ne može biti tema.

Nemačka kao nesumljivo najvažnija država članica EU kada je proširenje i Zapadni Balkna u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar