Vesti
06.12.2020. 15:48
Marko R. Petrović

INTERVJU ANDREJA BRKIĆ: Nisu u Nemačkoj gazde dobre, nego je ekonomija jača

andreja-brkic.jpg

Pandemija koronavirusa već je izazvala do sada neviđenu ekonomsku krizu. Glavni problem je, međutim, taj što sve njene posledice još nismo osetili. Teško je prognozirati kada će one dostići svoj vrhunac, s obzirom na to da još niko ne može sa preciznošću da prognozira ni kada će pandemija Covid-19 da se okonča. Ljudi su u početku pandemije, što je i logično, najviše bili zabrinuti za živote i zdravlje sebe i svojih porodica. Što je kriza duže trajala, pojavio se i drugi strah, egzistencijalni, izazvan najpre smanjenjem zarada, a potom i potencijalnim gubitkom posla. Istina jeste da je država u nekoliko navrata pomogla privredi, sve sa ciljem da se očuvaju radna mesta. Ni taj državni bunar nije nepresušan, pa se opravdano postavlja pitanje kako će privrednici, poslodavci reagovati kada državnih dotacija i olakšica više ne bude?

U januaru, na primer, ističe rok do kojeg firme koje su koristile državnu pomoć zbog pandemije koronavirusa ne smeju da smanjuju broj radnika. Na početku razgovora za „Ekspres“, Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora i član Predsedništva Unije poslodavaca Srbije, odgovara da li nas početkom godine čeka talas otkaza i do čega bi to moglo da dovede?

Povezane vesti - Brojimo sitno!

„Očigledno je da nas u privredi čeka teška zima. Isplata tri minimalne zarade značajno je pomogla očuvanju radnih mesta, ali ta mera je istekla i preduzeća će se sada suočiti sa problemima u poslovanju, jer teškoće koje je stvorila korona nisu prošle. Potrebno je da nađemo novi način za olakšice preduzećima. Unija poslodavaca je dala nekoliko predloga, među njima je naplata PDV-a po realizovanoj fakturi, zatim smanjenje zakupa i drugih dažbina lokalnih i gradskih vlasti na određeno vreme. Zatim, tražili smo odlaganje ili delimičan otpis poreza i doprinosa na zarade, kao i obustavljanje uvođenja novih taksa i parafiskalnih nameta na republičkom i lokalnom nivou. Ukoliko takvih mera ne bude, veliki je rizik od talasa otpuštanja, najjačeg otkako je izbila pandemija Covid-19“, kaže Andreja Brkić za „Ekspres“.

Da li poslodavci, bez obzira na to da li koriste pomoć države, koriste sve mogućnosti kako bi zadržali radnike i sačuvali radna mesta, uz nuđenje privremenih rešenja shodno situaciji, ili se odmah odlučuju za radikalnije mere?

„Zaposleni su oni koji čine biznis i koji stvaraju profit kompanije i budite sigurni da ih se nijedan poslodavac ne odriče rado. Mnogi poslodavci organizovali su rad od kuće, ili su formirali timove koji rade na smenu i preduzeli neke druge mere. Ali ako je poslovanje takvo da ugrozi opstanak celog preduzeća, onda se ni radikalne mere ne mogu izbeći, a pod njima mislimo na smanjenje određenog broja radnih mesta. Nikada to nije prvo rešenje za poslodavca, ali nekada jeste neizbežno.“

Da li je poslodavcima lakše da smanje broj zaposlenih ili da svima umanje zarade, a da sačuvaju radna mesta?

„Ne postoji jedinstven odgovor na to pitanje. Nekom biznisu važno je da ima motivisane radnike, makar i u manjem broju i trudiće se da zadrži njihove zarade. U drugom preduzeću poslovni proces je takav da je neophodan određen broj ljudi i on će ih zadržati, makar na minimalcu. Verujem da su poslodavci učinili sve da sačuvaju i posao i zaposlene i tu pre svega mislim na domaće kompanije. Kod stranih investitora motivi, razumljivo, ne moraju biti isti. Daleko je lakše stranoj kompaniji da izmesti svoj biznis iz Srbije, da otpusti zaposlene i to smo već videli da se događa u praksi. Odgovornost domaćeg investitora i vlasnika ipak je bitno drugačija.“

Mislite li da će država da nastavi da subvencioniše privredu tokom pandemije?

„Država Srbija je vrlo ozbiljno podržala privredu od trenutka izbijanja pandemije. Pogledajmo činjenice: dva puta je proglašavan moratorijum na obaveze prema bankama, kroz garantnu šemu ubačeno je dve milijarde evra u privredu, odložene su obaveze i dažbine na zarade, svim preduzećima i preduzetnicima isplaćene su minimalne zarade. Iznos pomoći do sada je možda dostigao i 20 odsto bruto društvenog proizvoda i prema tome moramo da imamo respekt. Na osnovu ovakvog iskustva zaista verujemo da će država nastaviti da podržava privredu, jer je očito da kriza ni izbliza nije završena i da je takva pomoć neophodna. Sam termin subvencija nije dobar da pokrije tu pomoć, ovde je reč o mnogo razgranatijim i raznovrsnijim akcijama.“

Social Network Post 2000x20004

Da li bi to smanjilo rizik od otpuštanja?

„Zaista svaka mera koja ide u korist rasterećenja privrede i poboljšanja poslovnog ambijenta – direktno smanjuje rizik od otpuštanja. Naravno i omogućava preduzećima da normalno posluju, a to znači i da uplaćuju svoje obaveze u budžet, iz koga opet finansiramo javno zdravstvo, ali i prosvetu i sve druge javne službe. Zbog toga mi u Uniji poslodavaca ne prestajemo sa inicijativama ka državnim organima, a sa samo jednim ciljem: da pomognemo privredi da opstane i da što pre postane konkurentna na regionalnom i globalnom tržištu.

Naš poslednji predlog upućen je Ministarstvu finansija i u njemu smo dali nekoliko inicijativa koje mogu da unaprede čitav set finansijskih zakona. Predložili smo da se već od 1. januara 2021. porez na dodatu vrednost plaća po naplaćenoj, a ne po ispostavljenoj fakturi. Svesni smo tehničkih prepreka da se ova mera sprovede i znamo da možda nije izvesna u ovom trenutku. Ali važno je da je istaknemo kao svoj predlog, jer smo sigurni da je važna i da bi za privredu predstavljala veliku podršku. Tražili smo smanjenje PDV na 10 odsto na hranu i piće u okviru sektora hotelijerstva i ugostiteljstva, koji je jedan od najteže pogođenih pandemijom Covid-19. Još jedan predlog ima ne samo ekonomski već i veoma veliki društveni značaj. Unija poslodavca predložila je oslobađanje od PDV-a za donacije učinjene prema sektoru zdravstva, obrazovanja, kulture, umetnosti i sporta. Trenutak u kome se nalazimo traži od nas jedan veliki društveni konsenzus i solidarnost i verujemo da bi ukidanje poreza na ovu vrstu humanitarnih davanja bio pravi signal u tom pravcu.“

Država je dala mogućnost, ali ne i obavezu poslodavcima da zaposlenima koji su na bolovanju zbog korone isplati 100 odsto zarade. Da li znate koliko se poslodavaca za to odlučilo? Od čega uopšte zavisi da li će poslodavac da se odluči za tu mogućnost?

„Ne postoji precizna evidencija o ovom pitanju, koje je inače veoma delikatno. Ako bismo drugačija pravila primenili na obolele od Covid-19, pitanje je zašto to ne važi za druge, pa ni za obolele od najtežih bolesti. Dalje, imamo veliku opasnost od zloupotrebe, jer je situacija oko korone krajnje nejasna. Ne znamo da li su testovi pouzdani, ne rade se kontrolni testovi pri oporavku obolelog, sve su to elementi koji ovakav predlog čine konfuznim. Ako postoji namera da se isplati zarada tokom bolovanja u punom iznosu, onda to na sebe može da preuzme država, sve drugo bi unelo nepotrebne nesporazume.“

Povezane vesti - ŠANSA ZA POSAO: Prekvalifikacija za IT

Kada je o bolovanjima generalno reč, stalno se govorilo o zloupotrebama, kojih je sigurno bilo. Ali reč je ipak o izolovanim slučajevima. Da li je onda u redu da zbog neodgovornih pojedinaca nastradaju i oni drugi koji ne zloupotrebljavaju pravo na bolovanje?

„Idealno bi bilo kada bi status zaposlenih bio u potpunosti pravičan, odnosno potpuno individualan. To međutim nije moguće. Privredi je potrebno sistemsko rešenje jednog problema, a mora se reći da mi u Srbiji imamo problem sa zloupotrebom zakonitog, regularnog i naravno sasvim razumljivog prava na bolovanje. Zbog toga se možda desilo da se žrtvom oseti neko ko nije zaslužio i meni je žao zbog toga.“

Rad na crno i siva ekonomija su, verovatno, neki od najvećih problema srpske privrede. Ima li Unija poslodavaca neke konkretne predloge kako te probleme rešiti? Da li ste ih predočili Vladi?

„Unija poslodavaca već duže od 25 godina radi upravo to: Vladi Srbije, odnosno državnim vlastima predlaže krajnje konkretne mere za unapređenje poslovnog ambijenta. Kada je reč o poreskoj politici, mora se razumeti da samo kaznena politika nije dovoljna. Potrebno je dovođenje opterećenja privrede na realan i dugoročno održiv nivo, jer to je ono što će smanjiti potrebu pojedinih da beže u takozvanu sivu zonu. Unija je od Vlade zatražila smanjenje PDV-a na hranu i piće u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva, zatim odlaganje poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimičan otpis za sektor malih i srednjih preduzeća, koji je najviše na udaru krize. Zatražili smo i obustavljanje uvođenja novih taksa i drugih parafiskalnih nameta na republičkom i lokalnom nivou.

Da budem jasan, mi smo bez dileme za zakonito poslovanje i poštovanje poreskih propisa, ali ako porezi i dažbine nisu primereni realnom stanju u privredi, neizbežno je da se jedan broj privrednih subjekata odluči za način koji nije dobar ni za državu, ali ni za imidž srpskih preduzetnika, do kojeg je nama veoma stalo.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
light rain
14°C
20.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve