INTERVJU BOJAN KLAČAR: Vratiti se sa ulice u parlament

Rovovi su iskopani, i vrlo su duboki, a nema dijaloga. Izgleda kao da obe strane traže način da se nekako izađe iz atmosfere u kojoj se sada nalazimo. Vlast bi volela da to bude povratkom opozicije u parlament, a opozicija bi pak volela da se to desi kroz razgovore s pregovaračkim timom koji je promovisala
Serija mitinga je iza nas. Kako onih koje od decembra organizuje deo opozicije, tako i onih koje u okviru kampanje „Budućnost Srbije" organizuje vlast. Pet meseci kasnije logično je postaviti pitanje šta su
nam oni doneli. Gledano sa strane, teško je primetiti neku promenu nabolje kada je reč o odnosima na političkoj sceni. Opozicija, odnosno onaj njen deo koji se odlučio da izađe iz parlamenta i okrene se
uličnim protestima, definitivno nije uspela da stvori nekakvu kritičnu masu koja bi vlast naterala da makar i razmišlja o ispunjenju nekih zahteva. Vlast je, s druge strane, samo iskoristila još jednu priliku da
pokaže svoju moć i da dodatno homogenizuje svoju bazu.

Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, u razgovoru za "Ekspres" kaže da iz ugla šire zajednice ni protesti opozicije ni mitinzi vlasti "nijednu stranu ne čine boljom".

"Retorika je manje-više identična, tenzije su nepromenjene, rovovi su iskopani, i vrlo su duboki, a nema dijaloga. Izgleda kao da obe strane traže način da se nekako izađe iz atmosfere u kojoj se sada
nalazimo. Vlast bi volela da to bude povratkom opozicije u parlament, a opozicija bi pak volela da se to desi kroz razgovore s pregovaračkim timom koji je promovisala" - kaže Klačar.

Pre toga je predsednica parlamenta pozvala na dijalog, na koji se deo opozicije koji bojkotuje parlament nije odazvao. Zašto bi vlast prihvatila dijalog koji deo opozicije predlaže?
"Ključni razlog vidim u tome što ni vlasti ne odgovara bojkot izbora. S bojkotom parlamenta vlast može da se izbori. Može da se izbori i s bojkotom izbora, ali bi cena bila veća. Ukoliko bi opozicija bojkotovala izbore, non-stop bi lebdelo pitanje legitimiteta neke buduće vlasti. Za vlast bi bilo dobro da izbornu trku, kada god da se desi, trči sa opozicijom. I idealno za vlast bilo bi da se opozicija vrati i
u parlament i da se na toj platformi razvije neka vrsta dijaloga. Druge razloge možemo da tražimo u tome što vlast očekuje izazovan period koji počinje 29. aprila. To je, dakle, dijalog s Prištinom, iako će značajniji biti razgovori predsednika Vučića s Merkelovom i Makronom. Ti razgovori mogu da poljuljaju za sada vrlo stabilnu poziciju vlasti, jer je izvesno da Zapad ne gleda blagonaklono na
vanredne parlamentarne izbore. A izvesno je i da Zapad ima neku vrstu vrlo jasnog stava ili očekivanja u pogledu nastavka kosovskog
dijaloga. Sve manje se pominju takse, a sve više neka vrsta rešenja. I to je okruženje koje i za Aleksandra Vučića predstavlja složeno i nestabilno tlo."

https://www.youtube.com/watch?v=pSnpPYH6oT0

Mislite da protesti zaista mogu da utiču na njegov položaj u razgovorima povodom Kosova?
"Ne mislim na proteste. Ima više eksternih faktora koji trenutno utiču na Vučića. Na jednoj strani imamo Kosovo s vrlo složenim sastankom koji ga očekuje 29. aprila. Imamo proteste koji mu troše
energiju jer prvo vlast mora da reaguje na ono što je opozicija radila. Do decembra prošle godine vlast je samostalno kreirala agendu i uvek je bila korak ispred opozicije, uvek je opozicija morala da reaguje. Treći faktor su lokalni izbori, jer u razmišljanju o izborima Vučić mora da vodi računa i o tome da su iduće godine i lokalni izbori. To mu na neki način smanjuje manevarski prostor za raspisivanje vanrednih
izbora. I na kraju krajeva, ima mogući bojkot. Zapravo, na Vučića, kada je reč o aktivnostima opozicije, najviše utiče najava bojkota izbora jer SNS to najmanje odgovara. Ne zbog toga što bi oni imali problem sa izlaznošću. Taj problem bi se uz jaku kampanju rešio. Ali imali bi sve vreme neku vrstu neprijatnog pitanja da li je ta vlast zaista u punom smislu reči legitimna."

Bojkot bi imao smisla ako bi drastično uticao na izlaznost. S druge strane, ni u samoj opoziciji nisu jedinstveni po pitanju bojkota.
"Onaj deo koji je na ulici je, čini se, u ovom momentu vrlo siguran da će te izbore bojkotovati ako se neka vrsta dijaloga ne desi. Granica spram koje može da se meri uspešnost bojkota je vrlo teško merljiva.
Za vlast bi bilo idealno ukoliko bi izlaznost bila veća od 50 odsto. U tom slučaju oni bi mogli da izađu pred ljude i da kažu da bojkot nije uspeo. Na svim parlamentarnim izborima u Srbiji izlaznost je uvek bila
veća od 50 odsto i možda je to ta magična granica. Najmanja je bila 2014. godine, 53 odsto. Ali ako bi se dogodilo da izlaznost bude manja od 50 odsto, to bi i za vlast predstavljalo neku vrstu problema kojim bi morala da se bavi. Nije ovde reč samo o brojevima već i o pitanjima koja bi sigurno dolazila s međunarodnih adresa i iz opozicije: da li takva vlast zaista može da funkcioniše. Postavilo bi se i pitanje
svrsishodnosti Narodne skupštine, koja bi u tom trenutku imala ogroman disbalans. Imali bismo vlast s vrlo verovatno više od 200 poslanika i možda nekoliko drugih stranaka koje bi uspele da pređu
cenzus. A prema trenutnim istraživanjima, pitanje je da li bi ijedna od onih stranaka koje bi izlazile na te izbore, a pripadaju krugu opozicionih, taj cenzus mogle da pređu. Tu mislim na SRS i LDP."

https://www.youtube.com/watch?v=Rfc4ir4zwqU

A šta će opozicija, onaj deo koji protestuje, raditi ako ih vlast upita zbog čega bi razgovarala s njima ako ih podržava sedam do 10 odsto birača?
"To može da bude, a i jeste vrlo često jedan od argumenata SNS. To je i jedan od razloga zbog čega opozicija ne može da izvrši toliki pritisak ni na SNS ni na neke međunarodne adrese kako bi se one
možda više zainteresovale. To je, međutim, ona vrsta argumenta za vlast koja ima efekta u kratkom periodu. Koliko god bili moćni, u nekom momentu morate početi da uvažavate drugu stranu koja postoji i koja izlazi s nekim zahtevima. Nije dobro za vlast da istrajava u nekoj vrsti argumentacije koja ih može dovesti do potencijalnog bojkota izbora."

Koliko bi stranke koje prete bojkotom mogle da utiču na izlaznost? Koliki je njihov potencijal prema poslednjim istraživanjima?
"Nije veliki. Često kažem da su ovo protesti nezadovoljnih, da još nisu dostigli nivo onih političkih protesta koji zapravo osnažuju opoziciju. Oni suštinski nisu podigli rejting opozicije zato što je ta grupa ljudi koja se nalazi na ulici vrlo heterogena."
Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]