INTERVJU DARKO TANASKOVIĆ: Kosovo je kvadratura kruga

Univerzitetski profesor orijentalistike,lingvista,diplomata i najbolji poznavalac islama u Srbiji dr Darko Tanasković za "Ekspres" govori o odnosu Srbije i Vatikana, radu Mešovite komisije Hrvatske biskupske konferencije i SPC,ulozi Stepinca,kosovskim temama.
U kojim relacijama su prištinske vlasti sa Vatikanom i da li dobri odnosi Hrvatske i nekih zapadnih zemalja najavljuju da bi Vatikan pomerio onu već poznatu odluku o nepriznavanju samostalne države Kosovo?
-Ako ne bude nekih velikih preokreta, ne verujem da će Sveta Stolica uskoro promeniti svoj stav o nepriznavanju "Kosova". Taj stav je racionalno i pragmatično zasnovan i ne vidim neke bitne nove momente koji bi Vatikan naveli da od njega odstupi. S druge strane, Sveta Stolica uvek ima spreman i alternativni kolosek, na koji bez velikih teškoća može preći, ako bi to neka promenjena konjunktura iziskivala. Mislim da bismo se prema opredeljenju Vatikana da ne prizna "Kosovo" morali proaktivnije odnositi.
Opet je aktuelna priča o Kosovu i njegovom prijemu u UNESCO?
- Ova tema se aktualizuje svake druge godine, tj. u godini u kojoj se održava redovno zasedanje Generalne konferencije Uneska. Kao što je poznato, 2015. godine je sprečen prijem "Kosova" u ovu specijalizovanu agenciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu, 2017. su prištinske vlasti u poslednji čas odustale od već formulisanog zahteva, a videćemo šta će se dogoditi do novembra tekuće godine. Iako se međunarodne okolnosti stalno menjaju,pa je krajnje nezahvalno davati u tom pogledu određenije prognoze, mišljenja sam da u ovom trenutku ne bi bilo mnogo izgleda da eventualni zahtev "Kosova" za prijem dobije potrebnu dvotrećinsku većinu na zasedanju Generalne
konferencije. Potrebni su, međutim, stalna budnost i intenzivno diplomatsko angažovanje na više frontova, kao da je podnošenja zahteva "Kosova" izvesno. Jedino tako može se efikasno suprotstaviti snažnom lobiranju za prijem od strane međunarodnih pokrovitelja kosovske nezavisnosti i državnosti.

Srbija će opet, u kosovskom čvoru, morati da bira da se prikloni volji moćnih ili da brani do kraja i po svaku cenu da je Kosovo deo Srbije?
-Uspešnost spoljnopolitičkog delovanja i diplomatska umešnost mere se i meriće se sposobnošću da se između krajnosti koje ste naveli, a koje su nam geopolitički i nacionalno zadate, stalno iznalazi manevarski prostor kojim se izbegavaju potencijalno nesagledive posledice konačnog opredeljivanja za povinovanje pritiscima dela međunarodne zajednice ili pasivnog ukopavanja u rov odbrane legalnog i legitimnog nacionalnog interesa. Ivo Andrić je pisao da diplomatija malih zemalja ima mali manevarski prostor, da ponekad može izgledati da ga uopšte nema, ali ga najčešće ipak ima, a ako ga zaista nema, treba ga stvoriti.
Delite li mišljenje da se oko Kosova biju iza zavese mnogo krupnije bitke, o čemu govore činjenice da Rusija u Srbiju šalje ambasadora iz najužeg kruga važnih ljudi, a SAD povlače Kajla Skota, objektivno bledunjavu pojavu i nedoličnog predstavnika moćne diplomatije?
-Verovatno je već svakome jasno da su Balkan, a posebno prostor bivše Jugoslavije, oduvek, pa i danas, poprište/poligon nadmetanja velikih sila. One su u određenim istorijskim prilikama presudno odlučivale o sudbini ovog graničnog regiona svojih interesnih zona. Nije slučajno bivši američki državni skretar Džon Keri rekao da se Srbija nalazi na "liniji vatre". Uostalom, još je Cvijić govorio o našoj kući "nasred druma". Zaoštravanje odnosa između SAD I Ruske Federacije, čega smo svedoci, povećava zanimljivost svih događaja i procesa na Balkanu i za Vašington i za Moskvu, a kosovski problem je u tom smislu najneuralgičniji. Odluka da se, posle misije u BiH, kao ambasador u Beograd pošalje jedan od najsposobnijih ruskih diplomata i odličan poznavalac regiona Bocan Harčenko nedvosmisleni je signal da će Moskva biti (još) aktivnija u delovanju prema našem prostoru nego do sada.

Ukratko, ima li Srbija izbora i ima li prava na grešku, odnosno da li joj idu u prilog činjenice da međunarodna moć nije više unipolarna?
-U načelu, ne postoji neko kovertirano pravo na grešku, čak i situacijama neuporedivo lagodnijim od one u kojoj se Srbija danas nalazi. Pa ipak, greške se neizbežan pratilac svake ljudske, pa i političke delatnosti, individualne i kolektivne. Naš veliki lingvista i mudar čovek Pavle Ivić govorio je i o "neizbežnim greškama", odnosno odlukama za koje se već u trenutku donošenja zna ili naslućuje da neće doneti ništa dobro, ali su kontekstualno iznuđene, neretko kao izbor manjeg zla. On je tada imao u vidu smutne i teške devedesete godine minulog veka. U svakom slučaju, valja se maksimalno truditi, pored ostalog i razvijanjem sposobnosti anticipativnog razmišljanja (koje nam nije baš uvek bilo jača strana), da se broj grešaka do najveće moguće mere smanji. Odgovor na drugi deo Vašeg pitanja iziskivao bi znatno više prostora od onoga kojim u ovoj prilici raspolažemo.Rekao bih, stoga, samo kratko, da Srbija spoljnopolitički na globalnom planu danas bolje stoji nego pre desetak godina, što se ispoljava, recimo, prilikom glasanja u međunarodnim organizacijama, ali da se to u većoj meri povoljno ne odražava na naš regionalni položaj, a naročito ne u vezi sa rešavanjem problema "Kosova". Strani subjekti koji su tu aktivno uključeni mahom su oni koji nam nisu skloni, a žuri im se, pa zato pojačavaju pritisak,upravo kako bi preduhitrili trendove u međunarodnim odnosima koji im ne idu na ruku. Prava kvadratura kruga!

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]