INTERVJU DEJVID VUJIĆ: SAD moraju da sagledaju vrednost Srbije

INTERVJU DEJVID VUJIĆ: SAD moraju da sagledaju vrednost Srbije


Slava Nila Armstronga, prvog čoveka na Mesecu, ne bi bila moguća da iza njega svojim znanjem i posvećenošću nije stajalo više od 400.000 ljudi u sklopu programa “Apolo 11”. Čast da kroje istoriju imala su i sedmorica Srba – Milojko Vučelić, Danilo Bojić, Milisav Šurbatović, Slavoljub Vujić, Pavle Dujić, Petar Galović i Dejvid Vujić, jedini preživeli član “Srpskog Apolo 7”.

Dejvid Vujić danas je jedan od najuglednijih Amerikanaca srpskog porekla. Osnivač je i predsednik Tesline naučne fondacije, član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kao i Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA). Iako je rođen u Americi, više je nego upoznat sa istorijom Srbije, ali i njenim aktuelnim političkim i društvenim okolnostima i problemima. Za njegovu ljubav prema Srbiji verovatno je najzaslužniji njegov otac Mita, poreklom iz Slavonije, koji mu je, kako kaže, stalno ponavljao da ne zaboravi odakle je.
Razgovor sa Vujićem, naravno, započinjemo prisećanjem na program “Apolo 11”. Na pitanje da li je u to vreme bio svestan važnosti programa na kojem je radio, Vujić odgovara da su mnoga istorijska dešavanja uticala na veliku posvećenost istraživanja svemira i da su svi članovi tima bili svesni važnosti “Apolo” programa.

“Kada je Sovjetski Savez lansirao “Sputnjik”, bili smo iznenađeni, ali i zabrinuti, kako u pogledu njihovih tehničkih sposobnosti, tako i ciljeva kojih nismo bili svesni u datom trenutku. Naš prvi zadatak bio je da ustanovimo koliko su oni tehnički uznapredovali i da saznamo njihove dugoročne ciljeve u istraživanju svemira, koji su mogli da budu potencijalna pretnja za našu nacionalnu bezbednost. Primenili smo pristup koji je imao za cilj da nadomesti očiglednu tehnološku nadmoćnost Sovjeta, ali i da ubrza dostizanje naših ciljeva u istraživanju svemira, kao i da ih u isto vreme predvidimo i preteknemo u trci za slanje prvog čoveka na Mesec. U vreme kada nam je dodeljen zadatak da dizajniramo, izgradimo, testiramo i na kraju analiziramo “Apolo Spacecraft and Rocket Engines”, što je bilo početkom šezdesetih godina, dobar deo te tehnologije tada nije ni postojao. Bilo je tu mnogo sati testiranja ključnih komponenti i tehnologija, i mnogo neuspeha koji su nam pomogli da pronađemo najbolje moguće komponente, podsisteme i sisteme koji bi bili pogodni da odgovore izazovima ovog projekta. U program je bilo uključeno čak 450.000 zaposlenih, 25.000 izvođača radova, podizvođača, dobavljača, kolega, univerziteta i konsultanata.”

Šta Vujič misli o Kosovu, odnosima SAD i Srbije i bombardovanju Jugoslavije, pročitajte u novogodišnjem broju Ekspresa koji je od danas na kioscima.

01

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar