INTERVJU ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ: Prestonica i palanka ne mogu jedna bez druge

Društvo poput srpskog, moglo bi se reći, nepresušni je izvor inspiracije za scenariste, bez obzira na to za koji bi žanr da se opredele. „Mesa“ kao da uvek ima i za komediju i za tragediju, za trilere i romantične priče, za istorijske drame, fikcije... Pitanje je samo na koji način će scenarista sve to uspeti da uobliči tako da publici bude prihvatljivo, blisko. Ako je suditi po tome kako su prošla neka od poslednjih ostvarnje ispod kojih je potpisan kao scenarista, reklo bi se da Đorđe Milosavljević nema taj problem. Ovaj dramaturg, scenarista, reditelj i kritičar stoji iza mnogih ostvarenja koja su poslednjih godina privukla pažnju i piblike i kritike.

To su, na primer, serije „Koreni“, Čizmaši“, „Vere i zavere“, „Sva ta ravnica, Jagodići“, filmovi „Neprijatelj“, „Ples u tami“, „Ustanička ulica“, „Konji vrani“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Apsolutnih sto“, „Nebeska udica“... Režirao je i filmove „Točkovi“, „Mehanizam“ i „Ringeraja“.

Milosavljević je autor dramskih tekstova, dva romana, piše scenarija za stripove i profesor je Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Ovih dana počinje sa emitovanjem još jedna njegova serija, „Švindleri“, a na Prvom programu RTS-a već nedeljama se emituje „Tajkun“, u kojoj Dragan Bjelogrlić tumači lik biznismena Vladana Simonovića, kojem neko radi o glavi.

Koliko je bio težak lik Simonovića, koga je imao u glavi kada je stvarao Vladana, da li je on neka vrsta kompilacije više tajkuna, Milosavljević otkriva u novom broju Ekspresa koji je od danas na kioscima.