INTERVJU GORAN ILIĆ: Treba da se utvrdi ko je još bio na rođendanu tužioca

INTERVJU GORAN ILIĆ: Treba da se utvrdi ko je još bio na rođendanu tužioca


Tužilac sa dugogodišnjim iskustvom, a danas i poverenik za samostalnost javnog tužilaštva Goran Ilić veruje da je upravo zbog stavova koje iznosi u poslednje vreme postao predmet kampanje čiji je cilj njegova diskreditacija. Poslednji napadi usledili su nakon što su objavljene njegove fotografije na proslavi rođendana kod kolege tužioca Stanislava Dukića, a na kojem su bile i osobe iz, navodno, kriminalnog miljea.

Na pitanje odakle dolaze ti napadi na njega, Ilić u razgovoru za “Ekspres” kaže da to ne može da zna, ali ističe da je “jasno da su napadi dobro organizovani, kao i da su ozbiljni resursi angažovani u tu svrhu”.

– Ako, recimo, prostor koji zauzimaju svi ti tabloidni novinski napisi, u kojima se po nekoliko puta ponavljaju iste stvari, pretvorite u prostor za oglase, možete da vidite koliko je mnogo para potrošeno za napade na kolege iz Državnog veća tužilaca i mene. Troškovima ove surove kampanje treba dodati ilegalno praćenje, snimanje, nadoknade za ljude koji to rade, što upotpunjuje sliku.

najava naslovne za sajt 1920x1080 (1)

Dosta se bure diglo i oko Vašeg tvita da “Jedna novija poslovica kaže kako svaki predmet ima svoje vreme. Čekamo da se promene političke prilike u zemlji pa da navalimo na predmet”. Koliko je takvih predmeta?

– Najpre koja reč o samoj poslovici. Ta poslovica kruži tužilaštvom već nekoliko decenija. Ona objašnjava nemoć tužilaca da procesuiraju neke važnije predmete, pre svega one koji imaju nekakav dodir sa politikom. Zbog čega je tako? Razloga ima više. Jedan je u činjenici da politika ima odlučujući uticaj na izbor tužilaca, tako da tužioci nerado preduzimaju aktivnosti u predmetima koji bi mogli da im ugroze profesionalnu poziciju. Drugi je što tužilaštvo nema realnu kontrolu nad policijom, tako da u tim malobrojnim ali osetljivim predmetima, u kojima se kao mogući okrivljeni promalja neko iz politike, policija može lako da sabotira rad na predmetu. Treće, treba biti pošten, postoji snažna autocenzura tužilaca u politički osetljivim predmetima.

Ekspres177

Utisak je da često tužioci, naročito republički javni tužilac, ne postupaju i ne reaguju čak i onda kada je više nego očigledno da bi po službenoj dužnosti to trebalo da urade. Zašto je to tako?

– Zaista ne bih mogao da komentarišem vaš opšti utisak da pojedini tužioci u pojedinim predmetima ne postupaju profesionalno. To zaista ne bi bilo korektno. Što se tiče republičke tužiteljke, nije tačno da baš nikada ne reaguje. Evo, nakon nekih tabloidnih napisa ona je tražila da Etički odbor ispita da li su tužioci prisustvovali rođendanu svog kolege i ko je sve tamo bio. Voleo bih da se sve u vezi sa rođendanom kolege kome sam i ja prisustvovao utvrdi, ali nadam se da republička tužiteljka neće posustati u svojoj ambiciji da “moralno” ozdravi tužilaštvo. U tom smislu predlažem joj nekoliko tema, jedna bi mogla da bude razgovor o odgovornosti za reformu pravosuđa 2009. godine, koja je u suštini bila otpuštanje jedne trećine tužilaca bez ikakvog razloga. Pa onda, da proba javnosti da objasni zbog čega nikada nije reagovala kada su javni tužioci i zamenici bili izloženi napadima, ili zašto nije zakazala sednicu veća na kojoj bi se raspravljalo o napadima na moje kolege u veću i mene, a to sam u pisanoj formi tražio početkom avgusta. Mogla bi da otvori raspravu i o materijalnom položaju tužilaca, jer prema izveštaju SEPEJ, plate tužilaca u Srbiji su najniže u regionu. Pojedine strukovne organizacije sudija i tužilaca sa pravom ukazuju na taj problem.

Više pročitajte u štampanom broju Ekspresa koji je već na kisocima… 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar