Vesti
12.02.2020. 12:25
Marko R. Petrović
INTERVJU GORAN TRIVAN: Ekologija ne sme da ima veze sa dnevnom politikom
Ono što smo godinama viđali na fotografijama iz Kine, ove zime smo videli u Beogradu. Ljudi šetaju sa maskama na licu. Na listama najzagađenijih gradova sveta su i gradovi u Srbiji. Upalili su se svi mogući alarmi, košava nikako da zaduva, mnogi su prestali i prozore da otvaraju. Krivci su stari automobili, stotine hiljada individualnih ložišta, ceo elektroenergetski sistem. Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, kaže da mi ovakve probleme sa zagađenjem imamo desetak godina, ali se promenila naša svest o kvalitetu sredine koja nas okružuje. Građani očekuju da država razume da je ekologija važno pitanje i da reaguje.
Počnimo priču sa poglavljem 27, na kojem EU insistira, i koje ćemo u jednom trenutku otvoriti. Kada to očekujete?
"Uložen je veliki rad da bi se došlo do nacrta, a sada i predloga pregovaračke pozicije. Uradili smo ga godinu dana brže nego što sam mislio da je moguće, zahvaljujući našem velikom angažovanju, ali i velikoj pomoći i podršci Generalnog direktorata za zaštitu životne sredine Evropske komisije. Važno je reći da smo jedina zemlja koja, kada bude otvarala poglavlje 27, neće imati preduslove za to. Verovatno ćemo imati i najveći broj tzv. prelaznih perioda."
Šta to znači?
"To su privilegije. Privilegija da otvorite poglavlje 27 bez prethodnih uslova je zaista ozbiljna privilegija. Uđete u razgovore i tek onda se dogovarate o svim onim stvarima koje su veoma delikatne i ostaviće posledice, nadam se pozitivne, na ono što radimo."
Da li je to što ulazimo u razgovore o otvaranju poglavlja 27 bez nekih posebnih preduslova zato što se Srbija nalazi u lošoj situaciji kada je ekologija u pitanju?
"Ne. To je odnos prema nama. Ostvarili smo sjajnu saradnju sa njima. Oni veoma dobro poznaju stanje u našoj zemlji i videli su da uopšte ne fingiramo podatke u bilo kom segmentu. Naša životna sredina je manje-više slična životnoj sredini zemalja u okruženju. Dakle, ni za njih nema tu ništa novo, suštinski. Veoma je važno da budete realistični, da znate šta radite, da znate da ulazite u proces koji će trajati 30 godina, da je važno da date tačne dijagnoze i mere i da trasirate put kojim bismo išli, ako to uspemo da ispregovaramo."
Koliko je potrebno vremena da bi se stanje životne sredine dovelo do normalnog nivoa, da ne budemo više u crvenoj zoni kada je u pitanju kvalitet vazduha, da otpadne vode ne ističu direktno u reke?
"Neozbiljno je, kada su ovako ozbiljne stvari, kao što je zaštita životne sredine u pitanju, licitirati sa vremenom. Za sve te stvari koje nam čine životnu sredinu ugroženom, postoji i postojaće prelazni period. Ne može se postići standard preko noći. Potrebne su velike investicije i veliki stručni napori da bi se došlo do toga, ali to je moguće. To su druge zemlje već prošle. Važno je biti realističan, videti šta to tačno moramo da uradimo. Sve je to u našem interesu. Dakle, krajnji politički cilj ovog ministarstva je ostvaren. Trasiran je put, a kada će poglavlje biti otvoreno, kao što znate, to je politička odluka. I od političke odluke EU zavisi kada će to biti."
Da li to znači da zavisi i od svih članica EU pojedinačno?
"Naravno. U ovom trenutku Hrvatska je preuzela predsedavanje EU i mi računamo sa tim da se zemlje u regionu međusobno pomažu. Mi smo zaista ostvarili vrlo dobre odnose sa svim zemljama u okruženju, sa svim ministrima, pre svega ekologije. I to mi daje prilično veliki optimizam da ćemo naići na razumevanje da nam se pomogne. Negde se ispušta iz vida da je ekologija, ako ne jedina, onda jedna od retkih oblasti koje naš region mogu da integrišu. U svim drugim oblastima imamo konflikt - od kulture pa nadalje. Ekologija je naravno globalna stvar i dobro sredstvo za vođenje lepe, prirodne, miroljubive politike. To se pokazalo u ministarstvu za ove dve, tri godine, izvanredni odnosi, izvanredni kontakti i naša želja da uđemo u zajedničke aktivnosti koje će samo zbližiti naše zemlje i naše narode."
Da li te aktivnosti podrazumevaju i klimatske promene?
"Apsolutno. Pa to je najvažnije pitanje u našoj civilizaciji. Bez obzira na to da li ih osporavate ili ne, evidentne su promene koje se dešavaju. I sad je manje važno zašto se to dešava, bitno je da vidimo da se dešava i šta treba da činimo. Teritorija na kojoj se nalazi Srbija je jedno od 40 područja najbogatijih biodiverzitetom na svetu. Isto tako stručnjaci procenjuju, a što se već vidi po mnogim pojavama, da je ovo jedan od regiona koji će biti najpogođeniji klimatskim promenama."
Da li su nas možda već pogodile? Zima je, a snega nema.
"Ko hoće da posmatra, neke male promene su već vidljive. Nama je 2014. godina upalila lampicu."
Mislite na poplave?
"Da. Sve što se dešavalo sa višenedeljnim, statičnim padavinama, koje se nisu kretale nikako, a vrlo blizu, gotovo u susednom regionu imali ste sušu koja je neverovatna. Klimatske promene su tu i nema dileme da svi hoćemo da sarađujemo na tome. Hoćemo zajedno da gasimo, recimo kotlarnice, zbog kvaliteta vazduha. To je vrlo jednostavno da se uradi zajednički. A kad radite nešto zajednički, poboljšavate kvalitet vazduha u čitavom regionu, a istovremeno i Evropi i svetu šaljete vrlo miroljubivu poruku. I na tome radimo, kao i na pošumljavanju. Pa, ne može niko biti protiv pošumljavanja."
Da li je podizanje svesti zasluga ministarstva, medija, NVO ili je samo posledica toga što smo došli do tačke da je zagađenje zaista veliko?
" Zagađenje, ovo koje sada imamo, isto je bar 10 godina. To su podaci koji su proverivi. Promenilo se mnjenje, mi smo se promenili. Napredak jeste da društvo postane svesno toga jer će onda i rešavati probleme. "
Da li je reakcija javnosti inicirala i reakciju države?
"Sam trenutak osnivanja ministarstva je pokazao da država počinje da razume da je ekologija važno pitanje. Mi smo za ove dve i po godine uradili toliko stvari koje nikad nisu urađene, a mogle su da budu urađene. Država bi svejedno radila, ali stvar je u tome da postoji svest javnosti, i sve ovo što se dešava samo ubrzava rešavanje problema."
Da li je vreme da se "zeleni novac" nameni da bi se poboljšao kvalitet vazduha i voda?
"Vreme je. Stalno govorim u prilog tome, baš ovo što vi mene pitate. Otkad sam na ovom mestu, govorim na taj način. Od 10-12 milijardi koliko se procenjuje da uđe "zelenih para" u budžet, u budžet ministarstva, odnosno lokalnih samouprava, ulazila je otprilike polovina. To više nije održivo. Sad imamo kapacitete da potrošimo te pare. Pre godinu, dve to ne bi bio slučaj. Nisu postojali kapaciteti gde biste mogli da potrošite te pare."
Šta to znači?
"Nije bilo gotovih projekata na koje možete da potrošite taj novac. I još nemamo dovoljan broj ljudi u ministarstvu da bismo mogli još više toga da radimo. Pre svega su ljudski kapaciteti problem. Mislim da novac nije više problem. Sad već dolazimo u situaciju da sav "zeleni novac" koji se skupi u državi možemo da potrošimo i da je vreme za to."
Da li bi to onda podrazumevalo i veću kontrolu trošenja para, da se zna da je tačno otišlo na ono što je namenjeno? A ne da, kao što se u nekim lokalnim samoupravama dešavalo, ono što im pretekne od ove godine oni upotrebe za nešto drugo?
"Oni sad to rade u skladu sa zakonom. Ali pre nego što su donesene izmene ovog zakona, trošenje tih namenskih para za druge namene nije bilo moguće, bilo je krivično delo."
Da li je neko odgovarao za to?
"Ne znam, ne sećam se. Mislim da je bilo primera, da je DRI podnosila krivične prijave zbog nenamenskog trošenja tih para."
Ljudi i dalje ne znaju ko su najveći zagađivači. Prvo je bila priča da su to automobili, pa nisu automobili, pa su individualna ložišta, pa ceo elektroenergetski sistem...
"Sve su to zagađivači i to ozbiljni. Samo je pitanje finese, koliko ćete nešto staviti na prvo, a koliko na treće mesto, ali kakve to veze ima. Lakše je da sisteme koji su organizovani uvedete u red, jer su to obično državne kompanije. Izdate im određene naloge i popravljate kvalitet usluge, kvalitet emisije gasova... Ali šta ćete sa individualnim ložištima kojih u Beogradu ima nekoliko stotina hiljada, kako to da rešite? Tu ne postoji sistem gde možete kao država da reagujete, kao kod, recimo, gradskih toplana. Šta ćete sa automobilima? Onoliki je broj najgorih mogućih automobila koji zagađuju. To je komplikovano, ali konačno je moralo da se uđe u to. Da nije bilo ministarstva, da mi nismo otvorili priču, naročito o euro 3 motorima, ova tema bi došla na red ko zna kad. Zaintrigrali smo i državu i građane, tu mi iz ministarstva moramo povremeno da izađemo na teren i sprovedemo neke mere koje, eto, nisu popularne, ali su pritom u najboljem interesu svakog od nas pojedinačno."
Prema nekim podacima, 16 regionalnih elektrana zagađuje koliko 250 evropskih.
"To je evropski podatak u koji verujem, jer znam koja se tehnologija koristi."
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...
Komentari
