INTERVJU GORDANA ČOMIĆ: Izlazak na izbore čuva krhku demokratiju

Kada se u Srbiji pomene „žena u politici“, u 90 odsto slučajeva prva asocijacija biće Gordana Čomić. Na političkoj sceni prisutna je 30 godina, doskora kao član Demokratske stranke, jedno vreme i njen potpredsednik, iz koje je 13. maja isključena. Razlog - prekršila je partijsku odluku o bojkotu skupštinskih zasedanja. I baš kao što je odlučila da u jednom trenutku ne bojkotuje rad parlamenta, isto tako opredelila se da učestvuje i na parlamentarnim izborima na listi Ujedinjene demokratske Srbije.

A na njoj se okupilo heterogeno društvo bivših demokrata, LDP-ovaca, GSS-ovaca, PSG-ovaca, sadašnjih ligaša, pa je možda i logično pitati Gordanu Čomić da li postoji opasnost od raspada ove grupacije ako uspeju da osvoje neki poslanički mandat. Njen odgovor je kratak: „Ne, ne postoji“.

Na isti način odgovara i na pitanje zašto ne bojkot?

„Zato što izbori“, kaže Gordana Čomić za „Ekspres“.

Da li se oni koji se odlučuju za bojkot zapravo predaju bez borbe?

"Njihovo je pravo na izbor strategije. Ako je cilj bojkota zarad demokratije, njihovo je pravo da biraju. Cilj izlaska na izbore jeste očuvanje ovo malo krhke demokratije koju imamo."

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ sdj

Mislite da odluka o bojkotu nije pravi način da se očuva, kako kažete, krhka demokratija?

"To je njihovo pravo. Ko god bira da bojkotuje, ima pravo na to. Zato je demokratija dobra."

Iz dela opozicije koja je za bojkot, svakoga ko se opredeli za izlazak na izbore nazivaju „Vučićevom opozicijom“. Kako odgovarate na to?

"Nikako. To je njihovo pravo da govore o svom vrednosnom sistemu. Ako ćete se u politici boriti verbalnim smećem, onda ćete samo zagađivati prostor politike. Ako smatrate da samo opsluživanjem drugih i izmišljanjem, ruženjem i klevetanjem dobijate, onda imitirate ovu vlast, imate njihov stil, njima trebaju neprijatelji. Mene stalno ovih osam godina zovu neprijateljem svega i svačega, zaista. Ja kažem – aman, ljudi, imamo zajednički posao negde, ali ne vredi. Taj jezik nasilja koji se bira je štetan i mi u tome nećemo učestvovati. Njihovo je pravo da kleveću koliko god im je volja."

Vi ste bili u Demokratskoj stranci, koja je 1997. godine bila za bojkot...

"I 1992. i 1997. godine, a 1996. godine su neke stranke bojkotovale ustavni referendum. Crnogorski DPS je 2000. godine bojkotovao savezne izbore."

Da li smo se pomerili od tog vremena, od pre 20 i nešto godina, ako smo opet u situaciji da deo opozicije zagovara bojkot?

"Pomerili se jesmo, i to je sasvim očigledno. A da li je pomeranje u vremenu uzrok tome da neko kaže – bojkot ili da neko kaže - izbori bez obzira na neobične i loše uslove, nemate garancije da za deset godina od danas takođe neće biti ljudi koji će birati jedno ili drugo. Demokratija se gradi i brani neprestano. Svedočićemo mi neobičnim procesima i u Evropskoj uniji i takozvanim razvijenim starim demokratijama. To je živ proces."

Sada ste na listi Ujedinjene demokratske Srbije. To su ljudi koji su već dosta dugo u politici, uz nekoliko izuzetaka. Šta je to što bi sada ljude opredelilo da glasaju za listu UDS?

"Naša sposobnost da dopremo do njih dobrim vestima o tome šta je sve moguće uraditi u Srbiji, šta je sve moguće popraviti i izgraditi u Srbiji i šta je sve to zbog čega se vredi boriti u Srbiji. Ako do tih ljudi dopremo, onda ćemo svi mi, koji smo skoro svi bili glasači ili Demokratske stranke, LDP, G17, GSS, manjinskih stranaka, građanski orijentisanih stranaka, a neki od nas i akteri, umeti da pokažemo da i dalje verujemo u demokratiju, u borbu za glasove, u politiku koja je odgovorna. Onda ćemo zaista biti dobra vest za Srbiju, a ako ne uspemo, samo smo mi odgovorni za to."

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC

Kako mislite da uspete? Na koji način?

"Da dopremo do ljudi idejom da je sada vreme da se izgradi alternativa. Mi smo svesni da je na granici nemogućeg da se ostvari pobeda nad vladajućim strankama na ovim parlamentarnim izborima, jer su uslovi takvi da vam favorizuju vladajuće stranke. Ali smo takođe svesni da je milion i osamsto hiljada ljudi, koji su podrška SNS, da su to ljudi kojima se ceo SNS obraća već osam godina. I to mora da se menja. Predsednik Srbije i Vlada ne mogu sebi da dozvole da se obraćaju samo sebi. Ustav kaže da su oni odgovorni svim građanima. Sa druge strane, imate najmanje milion i šeststo hiljada ljudi koji su protiv vlasti, ali kažu – ja nemam za koga da glasam, niko ne artikuliše moje nade, moje strahove, moja očekivanja. I mi se tim ljudima obraćamo sa ponudom – hajdemo zajedno da izgradimo alternativu. Hajdemo zajedno da izgradimo kandidata koji će te 2022. da izađe na predsedničke izbore i kandidate koji će biti sposobni da osvoje Beograd iste te godine. Ono što je moja lična briga je to što grupa koja je podrška predsedniku Srbije i Vladi gaji izrazitu netrpeljivost prema opoziciji. Međutim, ova druga grupa koja ne trpi vlast takođe gaji netrpeljivost. I vi sada imate situaciju da se birači međusobno sukobljavaju. I to nije normalno. Mi ćemo da budemo ta dobra vest koja će takvu atmosferu da okruni i nasilje da smanji."

Vi, zapravo, pokušavate da se uglavite u tom nekom praznom prostoru, za koji procenjujete da postoji između dve krajnosti?

"Uslovno govoreći prazan prostor. Ti ljudi znaju šta hoće od političara. Oni su vrlo kritični. Nikada ne možete da budete tako dobar političar da oni kažu – jao, super. To je prosto tako. To je takva psihologija birača. Ali takvi ljudi su motor promene u društvu. I ako takvi ljudi kažu – nemam za koga da glasam, onda ste dužni da nešto pokušate. Da kažete – razumem te, čujem te. Evo, ja sam ti ponuda, ovaj ti je ponuda, spremni smo na kritiku, ali hajdemo zajedno da proveriš da li imaš za koga da glasaš, da znaš da ima neko ko brine i o tome šta se tebi sviđa, a šta ti se ne sviđa. Hajdemo svi zajedno protiv nasilja i za uređenu Srbiju."

Kažete da ljudi kažu da nemaju za koga da glasaju. Ima onih koji će da kažu – ok, ali bili ste već na vlasti i zašto tada niste uradili ono što smo želeli da uradite?

"Zato što nije bilo moguće. To nije opravdanje, to je objašnjenje. Nikada ne uradite sve što planirate, ali morate biti otvoreni za to da čujete kritiku od ljudi koji smatraju da ste nešto mogli da uradite. Morate da objasnite ljudima zašto niste."

I koje će biti objašnjenje?

"Šta god da me budu pitali, ja ću da objasnim ono što znam. Problem je kod nas što ljudi ne razgovaraju zato da bi razumeli jedni druge, već razgovaraju da bi odgovorili jedni drugima. To nije dijalog o razlozima zašto mene neke smatra odgovornom što nisam u Skupštini, dok smo bili u vladajućoj koaliciji, jednostavno eliminisala nasilne strane. Pokušala sam u okviru onoga što mi dozvoljavaju Zakon o Narodnoj skupštini i poslovnik. Ali je volja ljudi koji biraju nasilnike u Skupštini ostala u društvu, to nisam mogla da okrunim. Ja mogu da se borim za ljude koji ne vole nasilje. I ako to ne uspem, ja sam odgovorna, a ne ljudi koji ne vole nasilje. Niz stvari može da se stavi na dnevni red i da se o njima razgovara zašto nisu urađene i tako se stvara dijalog u društvu."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...