INTERVJU LJUBICA LATINOVIĆ: Rizik od pandemije je stalna pretnja

INTERVJU LJUBICA LATINOVIĆ: Rizik od pandemije je stalna pretnja


Dr Ljubica Latinović danas je savetnik Svetske zdravstvene organizacije za Zapadni Pacifik. Živi u Meksiku, gde je i specijalizirala javno zdravlje i epidemiologiju. Igra sudbine htela je da 2009. godine radi za meksičko ministarstvo zdravlja, baš u trenutku izbijanja pandemije gripa, koji je tada prvo registrovan u Meksiku. Danas se, pak, kao radnik SZO suočava sa novom pandemijom, Covid-19, ali i sa odlukom Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države suspenduju finansiranje SZO, jer, prema njegovoj oceni, nisu ispunili svoju ulogu i nisu dobro upravljali pandemijom.

Na početku razgovora za „Ekspres“ Ljubica Latinović priznaje da je to veoma teška odluka za sve, ali i ističe da je „u ovom trenutku potpuno nerazumljivo da je neko donosi“.

“Možda je nešto moglo na drugi način da se uradi, možda bolje i brže da se odradi, ali… Ja znam kako se ja osećam, zato što znam koliko se ljudi unose u taj rad, koliko se organizacija trudi da pokrije sve aspekte odgovora na pandemiju i koliko pomažemo. Ne vidi se sve što Svetska zdravstvena organizacija radi. Treba da shvatite da je to vojska ljudi koja radi trenutno u šest regionalnih kancelarija i da skoro svaka zemlja ima kancelariju SZO. I, naravno, ako vi ukinete fondove za takvu jednu međunarodnu organizaciju, u trenutku kada je najvažnije da se ima sredstava, biće velikih problema.

Ljubica Latinović

E sad, neke regionalne kancelarije ne zavise toliko direktno od  fondova iz Amerike. Recimo Azija i Zapadni Pacifik, što je kancelarija u kojoj ja radim, dobija mnogo više donacija iz Australije, Kine, Japana i Koreje. Realno, za taj region možda neće toliko značiti ta suspenzija fondova“, priča Ljubica Latinović za „Ekspres“.

Ko će najviše da oseti suspenziju fondova?

“Najviše će osetiti američki SZO. U regionalnu kancelariju za Ameriku ulaze čitava Latinska Amerika, Severna Amerika, kao i Meksiko. Oni će najviše imati problema, kao i Afrika gde je u toku veliki broj projekata u Sijera Leoneu, Kongu… Dakle, ta tehnička pomoć koju SZO normalno daje, verovatno neće moći da bude na nivou kao što je sada, bez obzira na to što je Bil Gejts odmah dao veliku sumu novca za Svetsku zdravstvenu organizaciju, što je održan i taj veliki koncert koji je organizovala Ledi Gaga. Bez obzira na to što sve od početka možda nije bilo rađeno onako kako bi neki ljudi očekivali, nemamo druge organizacije osim SZO i definitivno je jedni način da iz svega ovoga izađemo da svi zajedno radimo i da se trudimo i da poštujemo ono što toliko veliki broj naučnika i eksperata zaključi.”

Da li je moguća ta saradnja kada Tramp kaže da je SZO loše upravljala pandemijom?

“Mislim da jeste i mislim da samo zajedno možemo da uspemo učeći jedni od drugih. Mislim da je sve što možemo da vidimo šta je bilo u Kini, Singapuru, Koreji, Nemačkoj, Italiji, šta se dešava u Americi… Jedino na taj način možemo da vidimo kako zaista svi zajedno možemo da odgovorimo na pandemiju i kako uopšte da se spremamo za dalje. Sada je omiljena reč ’nju normal’, odnosno kako će izgledati taj ’nju normal’. Jedina organizacija koja može da obuhvati i da zaista kaže na osnovu velikih istraživanja kako će sve da izgleda i kako bi trebalo da se ponašamo da bismo mogli da se vratimo u neki život koji smo imali pre, realno je samo Svetska zdravstvena organizacija sa svim ostalim partnerima. SZO ne radi sama. Radi sa mnogo drugih partnerskih organizacija kao što su UNICEF, Crveni krst… Mnogo je igrača tu bez kojih ne bismo mogli da imamo ovako organizovan odgovor na pandemiju. I bez obzira na suspenziju fondova, naći će se način da se radi. Veliki je udar, slažem se i mislim da nije bilo u redu. Čini mi se da se na neki način traži krivac za odluke koje su donete u Americi, a koje je možda trebalo doneti ranije, a ne pre mesec dana.”

social-network-post-1920x10804-1-710x399

Mislite da u Americi nisu dovoljno shvatili ozbiljnost cele situacije?

“Da, mislim. Ali mislim i na druge zemlje. Možda se na početku nije očekivalo da će biti ovako veliko. Nismo hteli da pravimo paniku kakva je napravljena 2009. godine, u vreme pandemije gripa. Svetska zdravstvena organizacija mora da meri kakav će odgovor da pruži, ali definitivno mora da da odgovor. Mora da se meri i politička i socijalna situacija. Naravno da svega ima pomalo, ali mislim da je najvažnije naći odgovore na situaciju koju je proizvela ova pandemija, da bismo mogli da znamo šta dalje. Trenutno mislim da je to najvažnije.”

Otkud sad taj virus? Rekli ste da se za njega zna još od 2003. godine. Video sam da se koronavirus spominje još šezdesetih godina.

“Korona virus postoji, pa postoji. On se sporadično pojavljuje. Viđamo različite vrste koronavirusa. Tako je 2002. i 2003. godine bila epidemija SARS-a, koji je počeo u Kini, u Hongkongu. On ne da je bio samo u čitavoj Aziji, nego je i Kanada bila baš pod velikim pritiskom u tom trenutku. I tu se zaustavio. Bio je manje virulentan u tom trenutku. MERS je isto koronavirus, a epidemija je počela 2014, 2015. godine u Saudijskoj Arabiji. Znamo da su ga prenosile kamile, a iz Saudijske Arabije nekako se opet pojavio u Koreji. Mnoge virusne infekcije se prenose ili mutiraju u životinji, pa se u nekom kontaktu i na neki način prenesu na čoveka. Koronavirus koji sada viđamo, koji izaziva Covid-19 bolest, drugačiji je koronavirus. Zašto se on pojavio i kako? Realno, sutra može da se pojavi virus, a mi to ne znamo. Epidemiolozi stalno prate situaciju. Virusi mutiraju. Mi smo se svi 2009. godine pripremali za neku pandemiju gripa. Tada sam u Meksiku radila za meksičko ministarstvo zdravlja i nikada nam nije palo na pamet da sve može tu da počne. Ali počelo je tu. Kada je reč o Covid-19, govori se o tzv. mokrim pijacama u Aziji generalno, ne samo u Kini. Ljudi tamo zaista žive sa životinjama pored sebe. To je normalno. U Aziji upotrebljavaju naziv koji mi u Evropi ne koristimo mnogo, a to je ’one health’, što znači jedno zdravlje. To je taj krug koji čine životinje, sredina u kojoj živimo i čovek. U njemu će sve zavisiti od ta tri elementa. Ljudi žive sa životinjama, žive u određenom ambijentu pod određenim uslovima i onda bolesti kruže. U Kini je možda zbog te veće interakcije životinja i ljudi moglo ovo pre da se desi, ali realno virus u nekom drugom kraju sveta sad može da mutira.”

Ljubica Latinović

I da opet napravi neki džumbus.

“Da, to je priroda.”

Šta doprinosi mutaciji virusa da on postaje još opasniji? Da li to može da se predvidi?

“Ovo pitanje bi bolje objasnili virusolozi ili mikrobiolozi, ali koliko ja mogu da kažem, ne zna se tačno. Zna se da neki virusi više mutiraju nego drugi. Zna se za influencu, tj. grip, da se on lakše prilagođava i lakše može da mutira. Virus influence je stalno pod mikroskopom. Zašto se poliovirus vraća? Zašto ga imamo opet u nekim zemljama? Zato što, iako je poliovirus na neki način neaktivan virus, on može da dođe u kontakt sa sredinom u kojoj može da se aktivira. I neće se možda prva osoba zaraziti, nego tek neka treća, četvrta generacija i odatle će ponovo da krene virus. To je ono što vidimo da se sada dešava na Filipinima, bez obzira na to što 19 godina nisu imali nijedan slučaj poliomijelitisa. Zato što virus živi oko nas i specijalno u sredinama gde ima dece i ljudi koji nisu vakcinisani. Živi u prljavim sanitarnim uslovima i jednostavno ponovo se pojavljuje.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar