INTERVJU SREĆKO TOROMAN: Ne morate da budete Tesla da biste uspeli

INTERVJU SREĆKO TOROMAN: Ne morate da budete Tesla da biste uspeli

Shutterstock


Sagovornik „Ekspresa“ na temu IT poslova koji u svetskoj, pa i u srpskoj privredi preuzimaju primat jeste Srećko Toroman, IT stručnjak i softverski inženjer. Rođen je u Banjaluci, danas živi i radi u Kaliforniji. Radi u jednoj američkoj multinacionalnoj kompaniji koja se bavi prvenstveno veštačkom inteligencijom. Pre toga radio je u drugoj, takođe američkoj multinacionalnoj kompaniji koja se bavi identičnim poslovima. Poslovni kod mu nalaže da imena tih kompanija u javnom govoru ne pominje.

“Za računarstvo i programiranje počeo sam da se interesujem u šestom razredu osnovne škole. Tada sam učestvovao na matematičkim takmičenjima. Profesor koji nas je pripremao za turnir požalio se jednom prilikom na svoje dete, rekavši da na računaru samo igra video igre, i da bi mu bilo pametnije da proba jednu sam da napravi. To je za mene bilo otkrovenje – da igre mogu da se prave. Do tada nisam razmišljao o tome kao o mogućnosti. Tu sam pitao profesora kako se to radi i odgovor je bio – programiranjem računara.

Srecko Toroman

Moj životni put tada je bio jasno trasiran. Zahvaljujući svojoj kasici prasici, i uz pomoć rodbine i roditelja, kupili smo prvi računar par godina kasnije. Niko u kući se time nije bavio niti je iko razumeo zašto sam toliko zaluđen sa tim. U banjalučkoj gimnaziji sam studirao informatiku intenzivno sledeće četiri godine. Išao sam na razna takmičenja i zahvaljujući tome dobio sam po završetku škole stipendiju za Računarski fakultet u Beogradu. Tu sam posle godinu dana studiranja našao prvu praksu, zatim i drugu, da bih se po završetku studija iz Beograda preselio u Kaliforniju.”

Koje su ključne razlike Vaših tadašnjih i današnjih viđenja u poslu koji ste odabrali?

“Nekada sam mislio da dobar programer mora da bude genijalac, kojeg niko ne može da razume, koji je nezamenljiv, izuzetan. Bilo je ili to ili ništa, sve ostalo je beskorisno. Ispostavilo se da nije baš tako, štaviše, sve je bilo suprotno. Takvih genijalaca ima svakako, ali to nije ono što se podrazumeva. Uostalom, to se nije ni tražilo. Korporacijama treba neko ko je dobar čovek, ko zna da komunicira sa kolegama, ko neće da pravi dramu, da laže, spletkari, sedi na rukama, naređuje, da šteti ugledu firme i tako dalje. Potreban je neko disciplinovan, neko na koga možeš da se osloniš, čovek od poverenja, integriteta, principa, a u isto vreme vođa, koji zna da se prilagodi i situaciji i ljudima. Podrazumeva se da mora da bude tehnički potkovan, ali to ne znači da mora da bude novi Nikola Tesla.”

Shutterstock

Shutterstock

Šta je suština interesovanja mladog sveta za IT poslove, ako izuzmemo lukrativnu stranu ovih zanimanja?

“Za većinu ljudi koje znam da su uspeli u informatici novac nikad nije bio ni deo suštine interesovanja za IT poslove. Ne kažem da mora biti tako, samo hoću da kažem da je to daleko od suštine. Jednostavno, informatika, programiranje, računarstvo odgovara ljudima koji vole logiku, da su skloni razmišljanju… da ih provociraju umni izazovi, začkoljice, zagonetke. Novac dođe mnogo, mnogo kasnije, a ko je u tome samo zbog toga, njemu ne zavidim. Suština za mene je da od informatike nema boljeg izazova, to mi je prvenstveno zanimacija, nešto što volim da radim, a tek onda i profesija od koje živim i plaćam račune kao i ceo svet.”

Čime se tačno bavite danas u kompaniji gde ste zaposleni?

“Zamolio bih Vas da ne pominjemo kompaniju. Nije mi odobreno da dajem izjave u kojima se pominje moj poslodavac. Trenutno se bavim softverskim inženjerstvom u Silicijumskoj dolini.”

Zbog čega ste napustili bivšu kompaniju?

“Već sam odgovorio na to pitanje. To je jednostavno tako, nije običaj da zaposleni daju izjave u vezi sa kompanijama za koje rade ili su radili.”

Opišite jedan Vaš radni dan?

“Mnogo kafe. Ima jedna šala koja kaže da je programer mašina koja kafu pretvara u računarski kod. Smešno je jer je istinito.  Noćna sam ptica, te se obično budim malo kasnije, oko deset pre podne. Tamo negde do četiri sata posle podne, većinu vremena provedem u komunikaciji sa kolegama, klijentima i šefovima. Tek od četiri kreće mir u kojem mogu da programiram računare. Imam dva ogromna monitora na kojima razvučem kod preko celog ekrana. Koristim ergonomsku tastaturu i izbegavam da upotrebljavam miš.

Ponekad ostanem tako zakucan uz računar sve do svitanja. To su mi omiljeni dani. Ništa ne volim toliko kao kad pošteno odradim posao, pa pogledam na kraju i potapšem sebe po ramenu.”

U Srbiji veliki broj mladih ljudi bavi se programiranjem i drugim softverskim poslovima, za domaće i inostrane firme. Po nekoj statistici, u Srbiji ih ima više od 60.000. Kažu da će taj broj rasti?

“Moguće je da hoće, voleo bih da je tako. Mislim da je to dobro za te mlade ljude koji se opredele za taj posao. Nema zanimljivijeg posla, iskreno vam kažem. Dobro je to za sve nas, ne samo za njih. I da ih je 600. 000, bilo bi ih malo.”

U Vladi Srbije krajem prošle godine su se žalili kako domaćim kompanijama nedostaje ozbiljan broj programera?

“I to je moguće. Programeri su na visokoj ceni u celom svetu. Toliko toga postoji gde programiranje može da se primeni, toliko postojećih proizvoda koji bi mogli da budu bolji, toliko potreba koje mogu da se zadovolje. Mogućnosti su zaista beskonačne.”

Sve je veći broj studenata sa ET fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koji školuju Vaše buduće kolege. Tu su još Vaš Računarski fakultet u Beogradu i još nekolicina univerzitetskih škola koje proizvode IT poslenike. Gde je kraj tome?

“Što se mene tiče, što više to bolje. Srbija ima izuzetno inteligentne, sposobne i vredne ljude. Imate izuzetno jak IT sektor u regionu. To sada dobro ide i to treba negovati i jako lepe stvari mogu da izrastu iz toga. Veoma produktivno i korisno za sve. Samo napred.”

Dugo ste u ovim poslovima, mnogi pričaju da deca sa ovih prostora imaju dobru komunikaciju sa novim tehnološkim mašinama. Ima li u tome istine?

“Naravno, zašto da ne? Imamo jako pametnu decu u Srbiji i Republici Srpskoj. Vredni su, ali treba reći – sa dobrim i požrtvovanim učiteljima. I ja sam u svoje vreme, zahvaljujući podršci nastavnice matematike i profesora informatike uspevao da komuniciram sa mašinama. To je divan osećaj kad prvi put uspete da nagovorite mašinu da radi nešto smisleno.”

Prisutne su i priče kako u velikim IT firmama koje posluju u Srbiji naši klinci i nemaju ozbiljnu perspektivu, da im planovi poslodavaca i ne nude nekakav napredak?

“Sasvim moguće, ali sve zavisi od ambicije čoveka, sposobnosti i okruženja. Vi imate u Srbiji jako lepe IT firme, svetskog kalibra. Znam ljude koji su tu lepo napredovali. Imate i mogućnost da sami pokrenete firmu ukoliko mislite da to može bolje. Mislim da za ljude koji su sposobni i spremni da rade, da slede svoje snove – nema bolje profesije.“

Ili je uvek mnogo bolje napraviti sopstvenu kompaniju, kod nas ili u svetu, gde te okolnosti teraju da se usavršavaš?

“Sve je za ljude i ne postoji univerzalan odgovor na ovo pitanje. Dobro je raditi za postojeću firmu. Dobro je napraviti i sopstvenu firmu. Dobro je to uraditi i kod nas i u svetu. Bitno je da je čovek ozbiljan, vredan, uporan, da se okruži inteligentnim kolegama od kojih može da uči.”

Shutterstock

Shutterstock

Vaš posao je izazovan, ali istovremeno je veoma zahtevan. Elektronika svakim danom napreduje, pa ljudi koji izgube korak u ovim poslovima imaju problem?

“Dosta ona napreduje i zaista čovek može da izgubi korak sa vremenom, međutim, zahvalan sam što taj korak može da se nadoknadi veoma brzo. Par meseci učenja i već ste u toku. Osim toga, uvek ima mesta gde se koriste starinske tehnologije, tako da ako ne želite da se usavršavate, možete i tako dobro da prođete.”

Zbog čega je u javnosti sve prisutniji narativ da za dobrog programera nije potreban fakultet? Moguće da je i tako, ali to u mnogo čemu izaziva sumnju?

“Verujem da može bez fakulteta. Imate niz primera ljudi koji su bez fakulteta ili sa pola završenog fakulteta uspeli da naprave sjajnu karijeru. Međutim, mislim da su to više izuzeci nego pravila. Iako može bez njega, sa njim je lakše. Dobro je završiti fakultet, steknete poznanstva za ceo život. Naučite neke stvari koje po kursevima ne predaju, a teške su. Imate tri, četiri godine gde se fokusirate primarno na učenje. U krajnjem slučaju, možete sa kolegama da pokrenete firmu, pa ako poleti, slobodno napustite fakultet.”

Šta Vašem mladom kolegi pruža danas Srbija a šta SAD, Francuska ili Nemačka? Šta je rizik a šta dobar put ka većem uspehu?

“Uopšteno govoreći, mislim da Srbija pruža dosta što i zapadni svet kad su u pitanju programiranje i informacione tehnologije. Za put ka većem uspehu, čovek prvo mora duboko da pogleda unutar sebe i otkrije, definiše šta za nju ili njega znači biti uspešan. Najveći rizik odlaska u stranu zemlju jeste, po meni, izolacija i kulturološki šok. Daleko ste od porodice, od prijatelja, od svojih ljudi. Naravno, to ima i pozitivne strane, jer ćete imati šansu da se potrudite i uspostavite kontakt sa ljudima drugačijim od sebe. To može da vam proširi vidike, poveća empatiju, toleranciju i razumevanje, što smatram da je dobra stvar.”

IT sektor prošle godine u Srbiji ostvario je veći izvozni prihod od poljoprivrede, što je do juče bilo nezamislivo. Gde su granice toga, pošto su prisutne i tvrdnje da bi taj sektor 2030. mogao da ostvari izvoz od 20 milijardi evra?

“Nisam kompetentan da dajem procene tog tipa, ali onako laički mogu da kažem, zašto da ne? Tržište ne poznaje granice, bar ne još uvek. Ako edukujemo ljude, dajemo podršku tom sektoru, imamo sve predispozicije da se to i ostvari.“

Koliko je naš obrazovni sistem kompatibilan sa modernim svetskim IT izazovima?

“Naše škole, na celom Balkanu, po meni su sasvim u redu. Ovde u Srbiji imate neke ustanove svetskog kalibra, poput Matematičke gimnazije i Računarskog fakulteta. U Banjaluci imate jaku i ozbiljnu Gimnaziju. Lično sam došao u Srbiju kako bih studirao na RAF-u, nakon što sam istražio kakav kadar tu predaje, nisam imao nikakve sumnje. Naravno, to ne znači da su stvari savršene. Uvek ima prostora za rast i napredak. Samo polako.”

Da li su malobrojni ljudi sa ovih prostora koji su u inostranstvu napravili pristojnu karijeru?

“Iskren da budem, snalaze se naši ljudi odlično. I unutar i izvan Balkana. Evo, kada pogledam svoju generaciju sa Računarskog fakulteta, sve do jednog kolege smatram da su uspešni profesionalci. Neki su napravili firme u Srbiji, neki su otišli na Zapad, nema nikoga da bih ga nešto žalio, pravo da vam kažem.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar