INTERVJU VLADIMIR GOATI: Bojkot izbora nosi sa sobom velike posledice

INTERVJU VLADIMIR GOATI: Bojkot izbora nosi sa sobom velike posledice


Sa politikologom Vladimirom Goatijem, osobom koja srpsku višestranačku političku scenu prati praktično od njenog obnavljanja početkom devedesetih godina prošlog veka, razgovarali smo u danu kada je u Skupštini Srbije održana prva runda međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje bivšeg poslanika Evropskog parlamenta Knuta Flekenštajna.

Baš kao i oni razgovori na Fakultetu političkih nauka koji su prethodili dijalogu uz evropsko posredovanje, i ovi su bili krnji, jer deo opozicije na njima nije želeo da učestvuje. Deo opozicionih stranaka, međutim, jeste. Tako je još jednom prikazana razjedinjenost opozicionih stranaka, iako im je zajednička crta da su nezadovoljne izbornim uslovima. Razjedinjenost se očituje i u podeljenosti oko toga da li izbore treba bojkotovati ili ne. Jedan njen deo je za neizlazak na izbore, drugi je protiv toga, a treći – čeka.

To primećuje i profesor Goati:

“Tri su dela opozicije. Jedan deo se izjasnio za bojkot. Drugi očigledno neće bojkotovati, a treći deo je ostavio prostor za razmišljanje do dana raspisivanja izbora, što je dva ili tri meseca pred njihovo održavanje”.

Lista neučesnika, kaže, još nije zatvorena, ali je siguran da će među njima biti Demokratska stranka.

“Očigledni su i unutrašnji raskoli oko toga, sukob dve ključne partijske grupacije. Prva je poslanička grupa, to su ljudi koji su predstavnici u parlamentu. Druga je partijsko rukovodstvo koje je presudilo da Demokratska stranka ne učestvuje na sledećim izborima. Razlog je prilično jasan i, čini mi se, razumljiv.”

Vladimir Goati

Mislite na nezadovoljstvo opozicije medijskim uslovima?

“Izbori moraju biti održani do određenog roka, to je jedna nadzakonska ustavna obaveza. Vreme je kao pesak iz časovnika isteklo i oni nemaju šanse ni za devet meseci, a verujem da bi bili zadovoljni i sa šest meseci ravnopravne situacije u medijskoj sferi. Svi ostali uslovi mogu da budu ispunjeni i dva dana pred raspisivanje izbora. Ali pre toga ste imali tri-četiri godine da su mediji navijeni na način kako vi hoćete. Tada su izvesni i rezultati izbora. Izbori u takvim uslovima nimalo nisu stvar koja je neizvesna. Upravo je vreme onaj kritični element. Ne znamo zašto se čekalo i odugovlačilo sa početkom ovakvih pregovora. Umesto da su počeli pre najmanje godinu ili godinu i po dana. Ne znam ko je sad tu kriv.”

Govorite o okruglim stolovima koji su održavani na Fakultetu političkih nauka.

“Bila je neka vrsta ćeretanja. Ja to upoređujem sa onim okruglim stolovima za vreme Milana Panića. Tada sam bio član grupe za izradu izbornog zakona. I onda su održavani okrugli stolovi, ali su bili daleko reprezentativniji od strane vlasti. I drugo, bilo je sasvim ozbiljno i na vreme iznošenje konkretnih predloga. Ovo je bilo nadvikivanje, ćeretanje, svađe… Dobro je da su uopšte i održani. Ali već je to, čini mi se, bilo dosta kasno. Nisam ni očekivao čudo, dogodilo se ono što se dogodilo. Izbori su samo ratifikacija odluke koju građani donesu pre izbora. A jedan broj partija procenjuje, s obzirom na inferiornu poziciju u medijima, da je bojkot opravdana odluka. Tako razumem bojkot izbora. Vreme nije nešto što može da se proširi, produži, ono je fiksno i jednom kad prođe, prošlo je.”

Povezane vesti – MIHAJLOVIĆEVA: Svi koji su za bojkot nemaju nikakav program

Da li je zastupljenost stranaka u medijima zaista ključni faktor za izbore? Šta je sa radom na terenu? Da li je opozicija tu zadovoljila?

“Naravno. Mediji nisu jedini, ali su sigurno najvažniji činilac. Nemam procentualne odnose, ali ne može tu mnogo toga da se popravi. Jasno je da ko ima medije, ima glasove. Tu je jedna velika nesrazmera prema svim istraživanjima u korist vlasti koju je ona, koliko sam shvatio, i pokazala spremnost da promeni. Ali završnica je već počela i neki smatraju da je zastavica pala, zbog čega i ne izlaze na izbore.”

Vladimir Goati

Mediji su uvek bili više naklonjeni vlasti, bez obzira na to ko je bio na vlasti. Tako je bilo i 2012. godine, kada su bili naklonjeniji Tadiću i DS, ali je pobedio Nikolić, a posle i SNS.

“Treba imati u vidu i red veličina. Ako mediji totalno ignorišu jednu stranu, opoziciju… Ja sam dosta sklon da prihvatim da je 2012. godine Tadić bio u prednosti. Ali to tad nije bila apsolutna prednost. Ovo je apsolutna prednost. Toliko je ogromna bila razlika da je opozicija morala da traži od početka izvestan rok da se počne sa novom praksom, većom ravnopravnošću da bi se do novih izbora sigurno popravio i odnos snaga. Međutim, za to više nema vremena. Bojkot je uvek politička odluka. Ovo je politička odluka sa izuzetno velikim konsekvencama. Ne znam da li su obe strane imale u vidu da je krajnje vreme da se pitanje Kosova reši zbog strateških ciljeva Srbije. Taj protok vremena ne radi u prilog Srbije, tako da je i za Srbiju bolje da što pre reši to pitanje. Vlada koja proistekne iz izbora koji su krnji, a sva je prilika da će to tako biti, neće imati taj autoritet i legitimitet kakav bi imala da su izborni uslovi omogućili i jednoj i drugoj strani u punom sastavu da istrče na teren.”

Povezane vesti – DAČIĆ: Međunarodna zajednica ne priznaje bojkot izbora

Kada kažete da se kasno krenulo u razgovore oko izbornih uslova, izgleda da su se i jedni i drugi kasno setili da to urade. Opozicija se nekako uvek seti šest meseci pre izbora da treba da se menjaju izborni uslovi, a vlasti je u redu da ima izborne uslove koji joj donose neku prednost.

“Mislim da je opozicija i nešto pre tražila, a da je vlast uljuljkivala, da držimo koliko je moguće status kvo. Onda je stvar odnela šalu kad se i Evropa umešala, kad se shvatilo šta je sve u igri i koliki je tu ulog – i Kosovo i legitimitet same vlasti. Kad je to bilo, onda je vreme isteklo, pobeglo. Ako treba šest meseci da imate ravnopravne uslove, to se ne može tri meseca pred izbore ni na koji način nadoknaditi. Ja inače priželjkujem da se dogodi neko čudo, da neko pronađe zadovoljavajuću interpretaciju ustava i zakona o vremenu kad izbori moraju da budu raspisani, da se to produži. To je onda idealna situacija u kojoj bi relevantne stranke mogle da procene da mogu da izađu na izbore. To je najbolja varijanta. A najgora varijanta, što malo skeptično zvuči, jesu izbori posle izbora.”

Vladimir Goati

Može li bojkot da ima efekta?

“Još jedan momenat otežava situaciju. A to je okolnost o kojoj se ne vodi računa, da je praktično, u ovom momentu više od milion državljana sa pravom glasa, po mojoj proceni, van Srbije. Jedna šestina birača je van Srbije. Verujem da ima nekih zemalja koje bi takvim ljudima plaćali prevoz, ali mi to ne možemo finansijski. Poneko će doći, ali ljudi koji rade, a to je većina, ispucali su svoje godišnje odmore i neće se, kao ni do sada pojaviti na tim izborima. Tih 15 odsto neće izaći. Isto tako nekih 20 ili 25 odsto birača nikad ne izlazi na izbore. Tako da ova kampanja koju najavljuju za neizlazak na izbore preti da snizi izlaznost na izbore na ispod 50 odsto, što u svakom slučaju, u jednoj zemlji gde je izlaznost uvek bila veća od 50 odsto, govori o internom nezadovoljstvu. I da dalje razmišljam, da pravimo misaoni eksperiment, rezultat bi bio – izbori posle izbora.

Upravo posle tih izbora u kojima nema ove promene, o kojoj u prvoj varijanti govorim, a s obzirom na nisku izlaznost, bilo bi strahovito nezadovoljstvo. I upravo bi tada novi demokratski izbori biti ključna tema političke borbe, što nije dobro za zemlju koja se formalno pre 29 godina okrenula parlamentarnoj demokratiji, čiji su osnovni instrumenti pošteni, slobodni i demokratski izbori. Eto, ta druga varijanta je malo sumorna i ja zdušno dajem podršku prvoj opciji.”

Kakve posledice po opoziciju mogu da budu u slučaju bojkota?

“U slučaju da se ne ostvari ona prva varijanta, ukoliko se neko čudo ne dogodi, a nadam se da će se naći neko da drugačije, elastičnije tumači ustavne norme, bojim se da će to biti problem za sudbinu Srbije. Oslabljena pregovaračka pozicija vlasti sa Kosovom, oslabljena pozicija vlasti u Evropi, interni sve širi zahtevi za nove izbore. To sam ja nazvao izbori posle izbora. To je pesimistička solucija i voleo bih kad je ne bih doživeo.”

Da li bi deo opozicije koji bi izašao na izbore profitirao?

“Momentalno da. Sigurno da, jer je jedan broj ljudi neodlučan i oni će da glasaju za stranku koja nije u vlasti. Ne bih ih nazvao opozicijom, nego su to stranke koje nisu u vlasti. One će verovatno trenutno profitirati.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar