Vladimir Kokanović:" Slovenačko priznanje greške je samo deo rešenja"

Zalaže se za jedinstvo celokupne srpske zajednice u Sloveniji i spajanje svih saveza u jedan.

Cilj mu je da Srbi dobiju status nacionalne manjine, da im se omogući dvojno državljanstvo i da se srpski jezik uči dopunski u osnovnim školama u Sloveniji.

Kako često ističe, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom i institucijama i Slovenije i Srbije, želi da doprinese očuvanju i promociji srpske kulture i tradicije, da deci iz Slovenije omogući da posećuju Srbiju, a deci iz Srbije (naročito sa Kosova i Metohije) Sloveniju, da spreči asimilaciju, a da podrži integraciju Srba u slovenačko društvo i da pospeši saradnju dve zemlje na svim nivoima.

O svom političkom i društvenom radu, uticaju dijaspore na maticu i položaju srpske manjine u Sloveniji u intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ govori predsednik Saveza Srba Slovenije Vladimir Kokanović.

Otkada postoji Savez Srba Slovenije i šta su glavni ciljevi ove organizacije?

“Savez Srba Slovenije osnovan je pre više od pet godina, ali njegove temelje čine srpska društva koja su decenijama aktivna u Sloveniji, neka sa tradicijom dužom od 30 godina, čime se izuzetno ponosimo. Potreba za ujedinjenjem svih Srba u Sloveniji proizašla je iz želje da se naši glasovi čuju jače i jasnije, a rezultati ovog zajedništva već su vidljivi. Danas Savez Srba Slovenije okuplja 19 aktivnih društava, a u toku su pregovori sa još nekoliko udruženja kako bismo postigli potpuni konsenzus i jedinstvo. Naš osnovni cilj je jedinstvo Srba u Sloveniji jer samo zajedničkim delovanjem možemo da očuvamo naš identitet, promovišemo bogatu srpsku tradiciju i kulturu te rešavamo ključna pitanja kao što je dobijanje statusa nacionalne manjine. Srbi su prisutni u Sloveniji od 1520. godine, a istorijski kontinuitet našeg naroda jasno ukazuje na to da nam status nacionalne manjine pripada. Osim što radimo na očuvanju srpskog identiteta i kulturnog nasleđa, snažno se zalažemo za rešavanje pitanja kolektivnih prava Srba u Sloveniji. Ubeđeni smo da ćemo, ujedinjeni, ostvariti naše ciljeve i obezbediti bolji položaj za buduće generacije Srba u Sloveniji.“

Koliko danas ima Srba u Republici Sloveniji?

“Prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2001. godine, u Sloveniji je živelo nešto manje od 40.000 Srba, što nas i zvanično čini najvećom etničkom zajednicom posle Slovenaca. Međutim, u tom periodu javno izjašnjavanje o pripadnosti srpskom narodu nije bilo lako zbog tadašnjih političkih i društvenih okolnosti. Verujemo da je mnogo ljudi, tačnije njih oko 50.000 koji su na popisu iz 2001. godine odbili da se izjasne, zapravo srpskog porekla. Takođe, ne smemo da zaboravimo ni 26.000 izbrisanih osoba iz 1990-ih, od kojih su većina bili Srbi. Dokumentacija Saveza Srba Slovenije pokazuje da trenutno u Sloveniji živi više od 200.000 Srba, što čini oko 10 odsto ukupnog stanovništva, što je vredno svake pažnje i respekta. Ipak, kada govorimo o zvaničnom državnom popisu stanovništva, istakao bih da je naš pravni tim 2020. godine podneo inicijativu Vladi Republike Slovenije za izmene Zakona o popisu stanovništva, kako bi svi građani imali mogućnost da se slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Nažalost, do danas nismo dobili odgovor, ali ćemo nastaviti da insistiramo na ovom važnom pitanju. Ovi podaci potvrđuju da su Srbi značajna zajednica u Sloveniji, koja doprinosi raznolikosti i bogatstvu slovenačkog društva. Savez Srba Slovenije posvećen je jačanju tog doprinosa kroz brojne projekte i inicijative.“

Šta se danas dešava sa tzv. izbrisanim licima u Sloveniji srpske nacionalnosti?

“Pitanje izbrisanih lica jedno je od najtežih poglavlja u novijoj istoriji Slovenije. U periodu devedesetih godina, skoro 26.000 ljudi, od kojih je oko 21.000 bilo srpskog porekla, izgubilo je osnovna prava – državljanstvo, pravo na boravak, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pa čak i imovinu. Među njima su bila i maloletna deca. Primera izbrisanih ima mnogo. Doktor Vaso Predojević izgubio je sedam godina radnog staža i zdravstvenog osiguranja, iako je imao puni radni vek. General Milan Aksentijević, samo zbog jednog svog govora pred tadašnjim slovenačkim parlamentom, izgubio je državljanstvo, nepokretnu imovinu, penziju i sve što je za života u Sloveniji stekao. Zoran Terzić, Staniša Milenković, Živadin Nikolić, svi izbrisani i proterani, ali i mnogi drugi borili su se decenijama za svoja prava, a neki, poput Marka Peraka, i danas se aktivno bave ovim pitanjem. Društvo izbrisanih stanovnika Slovenije, čiji je Perak predsednik, pristupilo je Savezu Srba Slovenije, čime je otvoren prostor za zajedničko delovanje na rešavanju ovog problema. Pozitivno je što je Slovenija priznala grešku kroz izvinjenje tadašnjeg predsednika Boruta Pahora i postavljanje spomenika izbrisanima u Ljubljani. Međutim, takvi iskoraci na ovom pitanju su dobri ukoliko se sa rešavanjem ovog veoma kompleksnog problema nastavi. Samim tim, verujemo da je potrebno nastaviti dijalog sa slovenačkim vlastima kako bismo obezbedili trajna rešenja za izbrisane i njihove porodice.“

Kako ste zadovoljni saradnjom sa maticom Srbijom i Vladom Republike Srbije?

“Saradnja Saveza Srba Slovenije sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Republike Srbije nikada nije bila bolja. Naša osnivačka skupština bila je svedok prisustva tadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva Republike Srbije, danas ministra kulture, gospodina Nikole Selakovića, kao i Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija. Podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Miloša Vučevića ključna je za naš rad. Na svakom bilateralnom sastanku Srbije i Slovenije pitanje položaja Srba u Sloveniji zauzimalo je jedno od važnijih mesta na agendi razgovora, na čemu smo duboko zahvalni. Očekujemo nastavak ovih inicijativa, kao i značajniju uključenost srpske ambasade u Sloveniji u promociji naših interesa. Dijaspora je značajan resurs za Srbiju i verujem da zajedno možemo doprineti jačanju srpskog identiteta i ugleda u svetu, pa i u Sloveniji. Savez Srba Slovenije ostaje pouzdan partner u ovim naporima.“

Koliko je za Srbe u Sloveniji značajna Srpska pravoslavna crkva?

“Srpska pravoslavna crkva, posebno Mitropolija zagrebačko-ljubljanska, ima nezamenljivu ulogu u očuvanju našeg identiteta, tradicije i duhovnosti. Zajedno smo realizovali brojne projekte, poput uvođenja Srpske dopunske škole u Sloveniji, čime deci pružamo priliku da uče svoj jezik i kulturu. Verujem da će saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom u budućnosti doneti još mnogo značajnih rezultata jer je ona jedan od stubova srpskog identiteta u dijaspori.“

Kako vidite dalje odnose Srbije i Slovenije u narednom periodu?

“Odnos Srbije i Slovenije razvija se u pravcu jače saradnje, što nas izuzetno raduje. Prošle su godine obeležene zajedničkim sednicama vlada i bilateralnim susretima na najvišem nivou. Međutim, ostaje izazov prevazilaženja pitanja koja su opterećivala odnose u prošlosti, poput podrške Slovenije rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Ipak, kroz dijalog, zajedničke projekte i međusobno poštovanje verujem da možemo izgraditi još bolje odnose jer su naši narodi povezani istorijom, kulturom i zajedničkim interesima. Posebno ističem važan resurs privredne i ekonomske saradnje naših država, što predstavlja odnos koji napreduje, ali o kome treba kontinuirano razgovarati i razvijati ga. Savez Srba Slovenije kroz svoje aktivnosti poput Sajma srpsko-slovenačke privrede nastoji da pomogne unapređenje povezanosti privrede Srbije i Slovenije. Tim povodom, već početkom naredne godine upriličićemo novi sajam koji će imati za cilj da promoviše srpsku privredu slovenačkoj javnosti, a čija će centralna tema biti Ekspo 2027.“

Kako ocenjujete ideju “srpskog sveta“, odnosno povezivanja Srba ma gde oni živeli van matice Srbije?

“Ideja povezivanja srpskog naroda, odnosno srpskog sveta, bez obzira na to gde živi, nije samo važna, već i neophodna. Takva inicijativa treba da bude primer zajedništva i ponosa, koja na odgovoran način neguje naše kulturno i istorijsko nasleđe. Jedinstvo Srba širom sveta donosi korist svima – ne samo našem narodu, već i državama u kojima živimo, jer promovišemo univerzalne vrednosti kroz međusobno razumevanje i saradnju. Ovde bih naglasio da su slični koncepti uspešno sprovedeni među drugim etničkim grupama koje su, kroz jedinstveno delovanje, postale snažniji glasovi u globalnom dijalogu. Neke zemlje taj proces nazivaju lobiranjem, što je priznati mehanizam u međunarodnim odnosima. Zato ne vidim razlog da i mi, Srbi, ne budemo organizovani oko ključnih pitanja – očuvanja našeg kulturnog nasleđa, promovisanja srpske tradicije i isticanja doprinosa Srbije međunarodnoj zajednici. Razumem da snaga srpskog jedinstva može izazvati različite reakcije, ali verujem da svi narodi imaju pravo da se okupljaju i zastupaju svoje interese. Ne možemo i nećemo prestati da govorimo istinu o istorijskim stradanjima našeg naroda, bilo na Kosovu i Metohiji ili tokom egzodusa više od 300.000 Srba iz Hrvatske tokom devedesetih godina. To nije politika podele, već poruka mira i pravde. Zato pozivam sve naše sunarodnike u dijaspori da zajedno radimo na očuvanju srpskog identiteta, ćirilice, tradicije i kulture. Dijaspora ima izuzetnu odgovornost i snagu da bude najbolji ambasador Srbije i srpskog naroda širom sveta. Samo jedinstveni možemo da izgradimo svetliju budućnost za generacije koje dolaze.“

Kakva je danas uloga srpske dijaspore u svetu i koliko je značajan njen uticaj?

“Srpska dijaspora ima ključnu ulogu u očuvanju našeg kulturnog nasleđa i unapređenju imidža Srbije u međunarodnoj zajednici. Kroz brojne manifestacije i projekte, dijaspora snažno doprinosi promociji srpske tradicije, kulture i potencijala. Na primer, u Sloveniji svake godine organizujemo više od 30 izuzetno posećenih događaja koji oslikavaju lepotu našeg nasleđa i povezuju nas sa lokalnom zajednicom. Ovi napori doprinose pozitivnoj slici Srbije u svetu i služe kao platforma za bolje razumevanje između naroda. Ipak, smatram da aktivnosti srpske dijaspore moraju postati integralni deo nacionalne strategije Srbije. Jedna od ideja je formiranje ministarstva za dijasporu, koje bi pružilo institucionalni okvir za organizovanije delovanje i bolje povezivanje više od 10 miliona Srba širom sveta. Ovakva inicijativa ne samo da bi ojačala položaj Srba u dijaspori i regionu, već bi i značajno doprinela jačanju međunarodnog autoriteta Srbije. Organizovana dijaspora mogla bi da igra ključnu ulogu u diplomatiji, ekonomiji i promociji kulturnih vrednosti, uz podršku matične države. Srpska zajednica širom sveta ima izuzetno vredne, uspešne i ugledne pojedince koji su voljni da doprinesu razvoju i napretku Srbije. Na nama je da taj potencijal iskoristimo na najbolji mogući način.“

Kako vidite pitanje Kosova i Metohije u narednom periodu?

“Kosovo i Metohija ostaje jedno od najvažnijih i najosetljivijih pitanja za Srbiju i srpski narod. Nažalost, situacija na terenu odražava nedostatak međunarodne pravde i ravnopravnosti, gde se ignorišu kršenja osnovnih prava koja bi Srbi morali da imaju na KiM. Dominantni deo međunarodne zajednice ostaje nem na teror kojem su naši sunarodnici izloženi, dok se nagrađuju oni koji ne poštuju ni elementarne sporazume. Međutim, Srbija pokazuje izuzetnu političku mudrost i strpljenje. Beograd neprestano traži mirna rešenja, insistirajući na poštovanju međunarodnog prava i omogućavanju normalnog života za Srbe na Kosovu i Metohiji. Uprkos izazovima, očigledno je da se borimo za kompromis koji bi očuvao naše nacionalne interese, ali i doneo stabilnost regionu. Nadam se da će promene u globalnom političkom pejzažu doprineti stvaranju pritiska na Prištinu da ispuni svoje obaveze, počevši od formiranja Zajednice srpskih opština. Međunarodna zajednica mora da pokaže doslednost i osigura da svi učesnici poštuju principe koje sami zastupaju. Rešavanje ovog pitanja zahteva balans između principa, interesa i realnosti. Uveren sam da će Srbija, kao i do sada, voditi mudru i odgovornu politiku, fokusiranu na očuvanje mira i stabilnosti u regionu, ali da neće ni milimetar odstupiti od interesa srpskog naroda na KiM.“

Očekujete li smirivanje tenzija u svetu nakon pobede Donalda Trampa?

“Donald Tramp je tokom svoje kampanje istakao potrebu za smirivanjem globalnih tenzija, ali globalni kontekst ostaje složen. Tenzije u Indo-pacifičkom regionu između Kine i Tajvana, kao i eskalacija na Bliskom istoku predstavljaju izazove sa kojima će se svetski lideri suočavati. Uloga SAD u tim pitanjima biće ključna, a Trampova najava drugačijeg, odnosno oštrijeg pristupa prema Kini možda neće automatski doneti stabilnost u ovom regionu. Na Bliskom istoku, sukobi između Izraela i Palestine prete da destabilizuju globalnu ekonomiju. Iako je Tramp pokazao svest o ekonomskim posledicama eskalacije, ostaje da se vidi da li će nova administracija biti u stanju da zaustavi ove sukobe. U tom kontekstu, uloga Turske kao značajnog NATO partnera i dominantne sile u islamskom svetu biće od velikog značaja. Što se tiče Ukrajine, Tramp je naglasio potrebu za okončanjem rata, kritikujući način na koji se sukob vodi. Njegova izjava da bi rat mogao da bude okončan u roku od 24 sata može biti politički prilično optimistična, ali ukazuje na potrebu za hitnim rešenjem. Verujem da su mir i stabilnost osnovni preduslovi za globalni ekonomski i politički oporavak. Ako Tramp usmeri svoj fokus na geoekonomski razvoj, njegova administracija može doprineti smirivanju tenzija i jačanju međunarodne saradnje. Ostaje nada da će globalni lideri prepoznati da samo kroz dijalog i kompromis možemo graditi bolji svet za sve.“