Istorijski sled

Istorijski sled

AP Photo/Darko Vojinovic


Ovo je novi početak starog prijateljstva, tako bi se u najkraćem dalo opisati novo poglavlje u odnosima Vašingtona i Beograda. Naročito nakon posete specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela i delegacije Prištini i Beogradu, ova tvrdnja u potpunosti dobija smisao.

PA-EFE/ANDREJ CUKIC

PA-EFE/ANDREJ CUKIC

Na konferenciji za štampu Grenel je nekoliko puta izgovorio poruku „držite nas za reč“ upućenu građanima Srbije i čitavog regiona. Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu, prema njegovim rečima, treba da donese ekonomski boljitak i za njegovo sprovođenje treba nas da držite odgovornim, poručio je američki diplomata. Da misli ozbiljno pokazao je time što je poveo direktora DFC Adama Bodlera i novog direktora predstavništva ove agencije za Jugoistočnu Evropu Džona Jovanovića. Znači Vašington misli ozbiljno da pomogne.

TANJUG/ ZORAN ZESTIC

TANJUG/ ZORAN ZESTIC

U više od 140 godina međudržavnih odnosa Srbije, Jugoslavije i svih njihovih metamorfoza sa Sjedinjenim Američkim Državama, ovo nije usamljen slučaj. Čak bi se, ukoliko sagledamo realno istorijske tokove, moglo reći da osim poslednje decenije prošlog veka i deceniju i par godina ovog milenijuma uglavnom imamo više nego odlične odnose. Naravno ako izuzmemo i period od 1945. do 1948. godine, rane godine Titove vladavine kada se vernost velikom vođi u Moskvi izražavala obaranjem američkih izviđačkih aviona iznad Jadrana.

Povezane vestiDogodine u Jerusalimu

Ipak, posebno mesto zaslužuju i neki događaji o kojima nismo mogli često da čujemo neku reč. Jedan od sjajnih momenata u srpsko-američkim odnosima je i čuvenih Vilsonovih „14 tačaka“. U govoru pred Kongresom u januaru 1918. godine, američki predsednik Vudro Vilson je izneo principe mirovnih pregovora i izgradnje novog miroljubivog sveta. Tačke deset i jedanaest su se odnosile na ovo podneblje. Ukratko, smatrao je da Austrougarska monarhija treba da prestane da postoji i da se balkanski narodi mogu slobodno opredeliti za svoju državnost i sudbinu. Čak u tački 11 američki predsednik insistira da Srbija mora da dobije izlaz na more. Za ovakve teritorijalne ustupke Srbiji nije se založila nijedna druga saveznica u Prvom svetskom ratu.

AP Photo/Darko Vojinovic

AP Photo/Darko Vojinovic

Još zanimljivije je ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu. Nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije, šef američkog OSS, preteče CIA, general Vilijem Donovan uspostavio je saradnju sa kraljevskom vojskom u otadžbini i Dražom Mihailovićem. Saradnja je bila plodonosna, o čemu svedoče i brojne akcije spasavanja savezničkih pilota. Ali engleska obaveštajna služba je imala svoje favorite, Titov partizanski pokret. U knjizi „Primeri američkog ekscepcionalizma“ autori Dejvid Oven i Kornelijus van Minen govore o zanimljivom susretu tadašnjeg američkog predsednika Ruzvelta i britanskog premijera Čerčila u kome Amerikanci traže da se nakon okončanja rata teritorija bivše Kraljevine Jugoslavije podeli na tri različite države, od kojih bi jedna bila Kraljevina Srbija pod vladavinom kraljevske kuće Karađorđević.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Čerčil je imao druge planove i njegov uticaj je prevladao, pa su se Amerikanci do kraja rata u velikoj meri povukli sa ovog područja. Nova etapa dobrih odnosa je započela nakon krize Informbiroa 1948. godine i traje skoro do početka devedesetih godina prošlog veka. U ovom periodu dva američka predsednika posetila su Beograd – Ričard Nikson 1970. i Džerald Ford 1975. godine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar