Vesti
25.09.2020. 17:39
Rade Jerinić
Istorijski sled
Ovo je novi početak starog prijateljstva, tako bi se u najkraćem dalo opisati novo poglavlje u odnosima Vašingtona i Beograda. Naročito nakon posete specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela i delegacije Prištini i Beogradu, ova tvrdnja u potpunosti dobija smisao.
Na konferenciji za štampu Grenel je nekoliko puta izgovorio poruku „držite nas za reč“ upućenu građanima Srbije i čitavog regiona. Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu, prema njegovim rečima, treba da donese ekonomski boljitak i za njegovo sprovođenje treba nas da držite odgovornim, poručio je američki diplomata. Da misli ozbiljno pokazao je time što je poveo direktora DFC Adama Bodlera i novog direktora predstavništva ove agencije za Jugoistočnu Evropu Džona Jovanovića. Znači Vašington misli ozbiljno da pomogne.
U više od 140 godina međudržavnih odnosa Srbije, Jugoslavije i svih njihovih metamorfoza sa Sjedinjenim Američkim Državama, ovo nije usamljen slučaj. Čak bi se, ukoliko sagledamo realno istorijske tokove, moglo reći da osim poslednje decenije prošlog veka i deceniju i par godina ovog milenijuma uglavnom imamo više nego odlične odnose. Naravno ako izuzmemo i period od 1945. do 1948. godine, rane godine Titove vladavine kada se vernost velikom vođi u Moskvi izražavala obaranjem američkih izviđačkih aviona iznad Jadrana.
Povezane vesti - Dogodine u Jerusalimu
Ipak, posebno mesto zaslužuju i neki događaji o kojima nismo mogli često da čujemo neku reč. Jedan od sjajnih momenata u srpsko-američkim odnosima je i čuvenih Vilsonovih „14 tačaka“. U govoru pred Kongresom u januaru 1918. godine, američki predsednik Vudro Vilson je izneo principe mirovnih pregovora i izgradnje novog miroljubivog sveta. Tačke deset i jedanaest su se odnosile na ovo podneblje. Ukratko, smatrao je da Austrougarska monarhija treba da prestane da postoji i da se balkanski narodi mogu slobodno opredeliti za svoju državnost i sudbinu. Čak u tački 11 američki predsednik insistira da Srbija mora da dobije izlaz na more. Za ovakve teritorijalne ustupke Srbiji nije se založila nijedna druga saveznica u Prvom svetskom ratu.
Još zanimljivije je ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu. Nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije, šef američkog OSS, preteče CIA, general Vilijem Donovan uspostavio je saradnju sa kraljevskom vojskom u otadžbini i Dražom Mihailovićem. Saradnja je bila plodonosna, o čemu svedoče i brojne akcije spasavanja savezničkih pilota. Ali engleska obaveštajna služba je imala svoje favorite, Titov partizanski pokret. U knjizi „Primeri američkog ekscepcionalizma“ autori Dejvid Oven i Kornelijus van Minen govore o zanimljivom susretu tadašnjeg američkog predsednika Ruzvelta i britanskog premijera Čerčila u kome Amerikanci traže da se nakon okončanja rata teritorija bivše Kraljevine Jugoslavije podeli na tri različite države, od kojih bi jedna bila Kraljevina Srbija pod vladavinom kraljevske kuće Karađorđević.
Čerčil je imao druge planove i njegov uticaj je prevladao, pa su se Amerikanci do kraja rata u velikoj meri povukli sa ovog područja. Nova etapa dobrih odnosa je započela nakon krize Informbiroa 1948. godine i traje skoro do početka devedesetih godina prošlog veka. U ovom periodu dva američka predsednika posetila su Beograd - Ričard Nikson 1970. i Džerald Ford 1975. godine.
Komentari
