Igla sa Istoka
Istraživanje: Koje vakcine građani Srbije smatraju pouzdanim
Stavovi građana o vakcinama sa Istoka, odnosno Zapada, refleksija su njihovih stavova o politici zemalja iz kojih cepivo dolazi.
U danu kada su američke savezne vlasti u potpunosti odobrile upotrebu „Fajzerove“ antikovid vakcine za starije od 16 godina, u Srbiji je objavljeno istraživanje čiji jedan segment pokazuje da čak dve trećine ispitanika veruje da su ruska, odnosno kineska vakcina pouzdanije od onih napravljenih na Zapadu.
I sve to ne bi bilo toliko čudno da u istom danu epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba, nije na konferenciji za medije izjavio da Krizni štab nema informaciju o studiji o efikasnosti „Sinofarm“ (kineske) vakcine.
U javnosti se, naime, dosta spekulisalo kako upravo ova vakcina najmanje štiti od virusa korona. Nijedna od spekulacija, međutim, nije bila potkrepljena egzaktnim medicinskim podacima.
Nije to slučaj, doduše, ni sa mišljenjem građana koji više veruju ruskoj i kineskoj nego zapadnoj medicini, bar kada je slučaj sa vakcinama protiv virusa korona.
A to jasno pokazuje da je njihovo mišljenje, zapravo, refleksija njihovih stavova koje imaju o Kini i Rusiji kao državama koje najviše pozitivno utiču na Srbiju, ocenjuje Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, organizacije koja je i sprovela navedeno istraživanje aprila 2021. godine.
Uzgred, istraživanje se primarno uopšte nije bavilo vakcinacijom, vakcinama i koronom, već time koliko su ljudi otporni na plasiranje dezinformacija.
A kada se analiziraju medijski sadržaji u kojima se spominju Kina i Rusija, ovakva zapažanja građana uopšte nisu neočekivana.
Iz analize proističe da mediji retko negativno ili kritički izveštavaju o Rusiji i Kini sa „devet i 10 odsto u ukupnoj slici i sa više od trećine pozitivno intoniranih tekstova“.
Zvaničnici Srbije pominjali su Kinu isključivo u neutralnom ili u pozitivnom kontekstu, a medijska prezentacija Kine išla je u pravcu njenog pozicioniranja kao globalnog lidera u borbi protiv pandemije.
Odnosi između Srbije i Kine prikazuju se kao prijateljski, dok je narativ o saradnji sa zapadnim akterima uglavnom prezentovan kao partnerski odnos.
„Prema Kini nikada nije postojao neki negativan stav. Ali sa pojavom koronavirusa došlo je do prave ’eksplozije’ pozitivnih stavova o Kini. Ljudi veruju da se Kina najuspešnije bori protiv koronavirusa, ali ne samo to. Oni imaju utisak i da je Kina lider u oblasti svetske ekonomije. Kina se, istovremeno, doživljava i kao najveći donator bespovratne pomoći“, dodaje Klačar za „Ekspres“.
A sve je to, naravno, odraz medijske slike u kojoj o Kini, pre svega iz usta srpskih državnih zvaničnika, nije izrečena nijedna negativna reč, ali je nekako „ispod radara“ prošla činjenica da je svaka vakcina koja je dobijena iz Kine uredno plaćena. I ne samo te iz Kine.
Ovo pokazuje da se pozitivna percepcija kineskog uticaja u Srbiji povećala posle pandemije kovida 19, navodi CeSID.
Čak 77 odsto anketiranih građana smatra da Kina ima pozitivan uticaj na Srbiju, a 33 odsto misli da je Kina najviše donirala Srbiji.
Istovremeno svega 26 odsto ispitanika veruje da EU pozitivno utiče na Srbiju (41 odsto negativno), a svega 15 odsto isto misli za Amerikance (59 negativno).
Isto tako, iako je činjenica da su zemlje EU najveći donatori, svega 17 odsto anketiranih građana ima takvu percepciju.
Istraživanje pokazuje da 61 odsto građana ima „proistočno raspoloženje“, osam odsto njih je „prozapadno orijentisano“, dok 31 odsto zadržava distancu i neutralnost prema ključnim međunarodnim akterima.