IVO ANDRIĆ O ALBANSKOM PITANJU: Kosovo i "Mlada Bosna"

Hrvati, muslimani, Albanci, Makedonci i Slovenci lako bi oprostili nobelovcu Ivi Andriću njegovo određenje da pripada isključivo srpskoj kulturi i baštini, ali nikako mu nisu oprostili njegov tekst "Aide memoire (Podsetnik) o albanskom pitanju". Tekst je napisan 30. januara 1939. na zahtev ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije Milana Stojadinovića, kome je Ivo Andrić u tom trenutku bio pomoćnik, mada je već izabran za ambasadora u Berlinu.

"Podsetnik o albanskom pitanju" nikome nije smetao dok je zaboravljen dremao u Arhivu Jugoslavije, Fond Milana Stojadinovića, kutija 37. Međutim, kada ga je istoričar Bogdan Krizman objavio u "Časopisu za suvremenu povijest" 1978. u Brozovoj Jugoslaviji nastao je pravi nacionalni cunami, a bilo je čak i zahteva da se Andrić zabrani. Zašto? Andrić se dobrim delom slagao sa idejom Vase Čubrilovića u "Isterivanju Arnauta" i rešavanju kosovskog pitanja, što podelom teritorije, što iseljavanjem stanovištva.

Zbog čega je nobelovac zagovarao podelu teritorije koju naseljavaju Albanci i šta je sve zapisao u dokumentu koji je više od pola veka čuvan u najvećoj tajnosti, pročitajte u novom broju Ekspresa koji od danas na kioscima.