Baš kao što su se mnogi iznenadili što je Aleksandar Vučić jesenas tek formiranoj vladi ograničio vreme trajanja na april 2022. godine, nema sumnje da su isto tako mnogi bili iznenađeni njegovom skorašnjom najavom da je spreman da razgovara o razdvajanju redovnih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora narednog proleća.
U intervjuu za „Blic“ on je rekao da ne vidi potrebu da predsednički i parlamentarni budu razdvojeni, ali i da je spreman da razgovara o tome.
„Što se tiče izbora u Beogradu, verujem da naši politički protivnici imaju ogromnu šansu, da su favoriti na tim izborima, da su naše šanse nevelike, ali borićemo se“, dodao je Vučić.
Razdvajanje izbora je, inače, jedan od uslova opozicije, koja ispravno procenjuje da se šanse SNS-a, koji je ionako dominantan na svim nivoima, dodatno uvećavaju kada u objedinjenoj kampanji učestvuje i sam Vučić kao, recimo, predsednički kandidat. To naročito važi za beogradske izbore na kojima opozicija vreba neku šansu.
Otkud ta Vučićeva spremnost da razgovara i o razdvajanju izbora? Prema mišljenju izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara, postoje dva razloga. Prvo, kako kaže, sklon je tome da veruje kako je SNS spremniji da načini izvesne ustupke opoziciji nego što je to bio spreman pre dve godine, a s ciljem da se unaprede izborni uslovi.
„Drugo, mislim da SNS može, imajući u vidu njihov rejting i popularnost Vučića, da preuzme tu vrstu rizika sa razdvajanjem izbora, a da to ne utiče na njihov ukupni rezultat. Oni imaju veoma dobru poziciju pred parlamentarne izbore, odličnu poziciju na predsedničkim izborima i nešto lošije stoje u Beogradu. Ali to nije toliko lošije kao što se može videti u medijima i kao što pojedini opozicioni lideri tvrde. Mogli bi, na primer, da pre gradskih održe parlamentarne izbore, na kojima se očekuje njihova pobeda, pa da onda kao psihološki pobednici sa parlamentarnih nastupe i na beogradskim izborima protiv opozicije demoralisane porazom na republičkom nivou“, kaže Klačar za „Ekspres“.
Njegova je procena da bi, ako do nekakvog razdvajanja i spajanja dođe, najmanje logično bilo da istovremeno budu održani predsednički i parlamentarni, a da beogradski budu nekog drugog datuma.
Druge dve opcije, po kojima bi beogradski bili spojeni sa predsedničkim ili parlamentarnim deluju mu realnije.
„Parlamentarni izbori su vanredni i oni mogu, ali ne moraju, da se spoje sa predsedničkim i gradskim. To će biti stvar političke procene da li naprednjaci žele da izađu u susret opoziciji u pogledu razdvajanja izbora. To znači da oni mogu da budu održani i pre predsedničkih i beogradskih, ali i posle njih“, kaže Klačar.
On, međutim, dopušta i mogućnost da parlamentarnih izbora uopšte i ne bude, bez obzira na Vučićevu najavu još iz oktobra 2020. godine.
„Moguće je da odustane od parlamentarnih ukoliko bi to bio ili ishod dijaloga ili stranačka procena SNS-a. Ne bi bilo prvi put da određene najave ne budu realizovane“, dodaje Klačar.
A šta kaže zakon kada je reč o datumima izbora. Aleksandar Vučić je na dužnost predsednika Srbije stupio 31. maja 2017. godine. Po zakonu izbori se raspisuju 90 dana pre isteka mandata predsednika republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.
Po tome, izbori bi mogli da budu 3, 10, 17, 24. aprila i 1. maja. Poslednja dva datuma u aprilu, međutim, otpadaju, jer su tada katolički i pravoslavni Uskrs. Prvi maj takođe nije pogodan kao praznik. Tako ostaju svega dva datuma na raspolaganju – 3. i 10. april.
Beogradski izbori moraju biti raspisani najkasnije do 26. marta, pa se lako mogu uklopiti sa predsedničkim, a parlamentarni kao vanredni su fleksibilni. Za sada se sa sigurnošću može reći samo da će datum biti stvar ili dogovora ili političke procene SNS-a.
Isto tako je realno pretpostaviti da je razdvajanje svih izbora malo verovatno iz više razloga. Pre svega, to bi bio verovatno preveliki ustupak SNS-a, drugo, bilo bi i previše skupo, i treće, izbori bi se razvukli na nekoliko meseci.
