Korona u Srbiji
Jahanje na četvrtom talasu
Kako sada stvari stoje, niko nam sa potpunom preciznošću ne može reći kako će izgledati niti koliko će trajati ovaj talas.
U danu kada je ovaj tekst nastao u Srbiji je zabeleženo 3436 slučajeva zaražavanja virusom korona. Tačno mesec dana ranije ova brojka iznosila je 303 zaražena. Za mesec dana broj zaraženih na dnevnom nivou se udesetostručio. Brojke i više nego da opominju, ali gluvome dovikivati i ćoravom namigivati odvajkada je bio jalov posao.
Kako sada stvari stoje, niko nam sa potpunom preciznošću ne može reći kako će izgledati niti koliko će trajati četvrti talas. Osim što se svi stručnjaci slažu da smo već dobro zagazili u isti. Ali kako će on izgledati, koliko će trajati i da li ćemo se ponovo naći u situaciji da imamo više od 9000 zaraženih dnevno, na to pitanje zasada nemamo precizan odgovor.
Postoje mišljenja u epidemiološkoj struci koja govore da je delta soj koji je danas dominantan daleko zarazniji od prethodnih sojeva, ali da je s druge strane izgubio na svojoj snazi. Međutim, u igri velikih brojeva koje sa sobom nosi ovaj soj virusa broj hospitalizacija i pacijenata sa teškom kliničkom slikom koji zahtevaju bolničko lečenje će opet biti visok i predstavljaće ozbiljan udar na celokupan zdravstveni sistem.
Ovaj stav potvrđuje Džon Braunstaj, glavni direktor za inovacije u dečjoj bolnici u Bostonu. „Uz brzu distribuciju vakcina, porast slučajeva među zdravom populacijom neće nužno dovoditi do hospitalizacije i smrtnih ishoda kao što je ranije viđeno tokom pandemije“, smatra on.
Svi se stručnjaci manje-više slažu oko jedne tačke – vakcinacije.
„Ne možemo da pobedimo koronu bez visokog procenta vakcinacije. U međuvremenu, omogućavamo virusu da mutira i podiže nivo procenata za podizanje kolektivnog imuniteta, slabi efikasnost postojećih vakcina. Otuda ne isključujem mogućnost da će se pojaviti neki soj koji će biti rezistentan na postojeće vakcine, što bi bila katastrofa“, izjavio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu Zoran Perišić izjavio je da je među novoinficiranima od jedan do tri odsto onih koji su ranije vakcinisani, ali da je po pravilu reč o lakšim kliničkim slikama koje su jednostavnije za lečenje.
Virus nije „pametniji“, već traži ljude koji nisu vakcinisani, tako da će četvrti talas sasvim sigurno biti pandemija nevakcinisanih! Što nas je manje vakcinisanih, to će više biti novih varijanti virusa, kaže Jelena Andonov, načelnica grudnog odeljenja bolnice u Vranju.
Što se tiče svesti građana o ovom problemu, ilustrativan je primer pojačanja interesovanja za vakcinaciju koje je delimično srazmerno porastu broja novozaraženih, s jedne strane, i velika potražnja za zaštitnim maskama. Mada se čini da se još uvek polovina odraslih u Srbiji u borbi protiv korone opredeljuje za pristup – „Ma neće valjda mene“.