Brza železnica

Južna pruga

Aleksandar Vučić — Izvor: #buducnostsrbijeav

Pruga od Beograda do Severne Makedonije, osim što bi omogućila brži razvoj južne Srbije, privukla bi i saobraćaj sa strane, što bi Srbiji donelo dodatne prihode.

Na 140. godišnjicu od kako je knez Milan Obrenović srebrnim budakom označio početak radova na pruzi Beograd–Niš, ova železnička saobraćajnica ponovo je u centru pažnje. Srbija će, kako je to u Briselu obnarodovao Aleksandar Vučić, zajedno sa Evropskom unijom graditi brzu železnicu koja će od Beograda preko Niša voditi ka Severnoj Makedoniji.

A preko Severne Makedonije vodiće do Grčke i njenih luka u Solunu i Pireju. Do Niša put bi trebalo da traje sat i po, dok bi se do Skoplja stizalo za, prema očekivanjima, manje od tri i po sata.

Ovaj železnički koridor važan je zbog nekoliko stvari. Prvo, povećaće šanse za razvoj inače najnerazvijenijeg dela države – južne Srbije. Drugo, ima potencijal da privuče saobraćaj sa strane, što bi Srbiji donelo dodatni novac, jer je realno pretpostaviti da bi i strancima bilo povoljnije i isplativije da transport ide najkraćom rutom i to još vozovima koji bi, kako se najavljuje, mogli da idu i do 200 na sat.

Tu je, naravno, bitno napomenuti da bi se ova pruga nastavljala na deonicu koja se već radi od Beograda preko Novog Sada do Subotice, a kojom bi vozovi, takođe, trebalo da idu brzinama od oko 200 na sat, što je bar pet puta više od sadašnje prosečne brzine srpskih vozova.

Ipak, jedna je bitna razlika između pruga koje od Beograda vode na sever, odnosno na jug. Severni krak grade Kinezi, kreditima koje je Srbija uzela kod kineskih banaka.

Izgradnju južnog kraka, čija se vrednost procenjuje na oko dve milijarde evra, finansiraće Evropska unija. Od tog novca, oko 35 odsto, što je oko 600–700 miliona evra, biće u grantovima, dakle nepovratnih sredstava.

Ostatak će, naravno, činiti krediti, ali koji bi, možemo da pretpostavimo, bili povoljniji od onih koje bismo za isti posao uzimali od već pomenutih Kineza. Jer do pre samo nekoliko meseci upravo je Kina, prema izjavama srpskih zvaničnika, figurirala kao glavni partner za izgradnju pruge od Beograda ka Severnoj Makedoniji.

Ministarka Zorana Mihajlović je čak jula 2018. godine u Sofiji potpisala i Memorandum o saradnji na projektu rekonstrukcije pruge Beograd–Niš sa kineskom kompanijom „Čajna roud end bridž korporejšn“.

Međutim, da je evropska ponuda bolja od kineske, potvrdio je i sam Vučić u Briselu, zahvalivši pritom predstavnicima EU što su mu „omogućili da se raduje u Briselu“.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić kaže za „Ekspres“ da je čitava priča oko pruge do Severne Makedonije vrlo jednostavna jer bez dobre saobraćajne veze nema ni ekonomskog razvitka.

„Kada su Italijani dolazili u Kragujevac, prvo što su tražili bio je auto-put do Kragujevca“, podseća profesor Vujanić.

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Broj se ipak smanjuje

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Svadbe od jula?

Maske još tri meseca

Svadbe od jula?

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

"U" sa krstom

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Prijatelj Srbije

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Zbog toga je, kako kaže, sadašnje ulaganje države u saobraćajnice – železnicu prema Mađarskoj i Severnoj Makedoniji, odnosno auto-put ka Crnoj Gori, više nego dobar potez.

„Samo dva vida transporta pogodna su i koriste se za masovni transport – brodski i železnički. Saobraćaj vodom i prugom ide u masovnom obliku i po broju ljudi i po količini tereta koji se transportuje. Vi u voz možete da stavite hiljadu ljudi, ali u avion ne možete“, priča Vujanić.

Buduća pruga trebalo bi, dakle, da omogući brži razvoj južne Srbije, da obezbedi lakši izvoz za firme koje se u tom regionu nalaze, ali i da im omogući lakši i brži transport sirovina neophodnih za proizvodnju.

„Ako želite da unazadite neki deo, samo mu ukinite saobraćaj. A ako hoćete da ga unapredite, napravite mu saobraćaj i to bolji nego što mu je potreban u tom trenutku, jer će se tako razvijati. Saobraćaj je vitalna funkcija koja mora da funkcioniše“, kaže Vujanić.