Vesti
03.08.2019. 15:06
R.E./N. G.

Kada će već jednom da prođe taj rat...?

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

"Treba da budemo pravedni. Jugoslavija je Slovencima pomagala. Mislim da smo mi u Jugoslaviji mogli da stvorimo mnoge stvari koje inače ne bi mogli stvoriti. Što se tiče izgradnje institucija, poznavanja države. Mi smo bili kao na jednoj studentskoj ekskurziji u Jugoslaviji", izjavio je u serijalu RSE "100 godina Jugoslavije" Dimitrij Rupel, prvi ministar inostranih poslova Slovenije od 1990.

Rupel kaže da se tada često sretao sa Dobricom Ćosićem sa kojim je bio u prijateljskim odnosima. Posebno se priseća njihovog susret 1991. u Beogradu, nakon rata u Sloveniji.

"Rekli smo Dobrici - pustite vi nas da radimo svoj, a mi ćemo pustiti vas da radite svoje. Mi imamo svoje nacionalne interese, vi imate svoje nacionalne interese mi mislimo da nisu protivrečni. Mi nećemo ulaziti u vaše poslove, nemojte vi ulaziti u naše. I na neki način Ćosić se tada složio, te 1991." Na neki način...

Mnogo je onih koji smatraju da su slučaj Kavčić, potom MASPOK u Hrvatskoj, smena Saveke Dapčević Kučar i Mike Tripala, na kraju Marka Nikezića i Latinke Perović u Srbiji, odredili nedemokratsku i ratobornu transformaciju Jugoslavije. Pala je prva krv. I to baš u Sloveniji.

Ekspres je nedavno objavio seriju tekstova o odgovornosti Slovenije u ratnim zločinima, početkom rata devedesetih godina. Posebno, o slučaju "Holmec", kada su na pomenutom graničnom prelazu u Sloveniji teritorijalci ubili pripadnike JNA, koji su se predali. Dok su desetak godina nakon zločina, Slovenci na sve način pokušali da sakriju sumnjivu priču o tome da ubistva nije bilo, tadašnji srpski državni vrh, na čelu sa Borisom Tadićem, tvrdio je da su pomenuti vojnici zapravo živi i da nema ni govora o ratnom zločinu.

Rat, krv, pa zajednički dogovor. Visoka politika.

Danas, ta ista visoka politika diktira da su Slovenija i Srbija prijateljske zemlje. Ali, šta o tome misli običan svet?

Komentari objavljeni na zvaničnoj Facebook stranici Ekspresa, ispod teksta u kojem eksluzivno prenosimo svedočenje jednog od vojnika koji je preživeo Holmec, pokrenuo je nova sporenja. Desetodnevni rat, kako je često okarakterisan sukob u Sloveniji 1991. godine. za neke očigledno traje i danas. Izgleda da nam treba više od visoke politike...

Stefan Zlebic: "Hahahahaaa, pu*ili ste na sve načine, okupatori, samo 33 godine prekasno. ŽIVOTNA SLOVENIJA oslobođena je  južne četničke diktature"

Goran Crni Ut: "Marš, pokrenuli ste krvavi rat. A prvi zločin u Sloveniji. Mogli ste se odvojiti i bez toga. Dato vam je... ali eto. Pljujete po onima što vam državu napraviše. Niste je vi stvorili nego Srbija. Ako si Slovenac..."

Stefan Zlebic: "Niste normalni, to je veštačka, veštačka četnička formacija koja je koristila samo SLOVENIJU. Ali ja nisam Slovenac, već Slovenec"

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Zoran Tumbasevic: "Dečko iz okoline Šabca ubijen takođe u Sloveniji"
Matjaz Bajt: "A koga vi krivite za to?"
Zoran Tumbasevic "Zna se ko je pucao na vojnike JNA. Teritorijalna odbrana Slovenije.

Stefan Zlebic: "Okupatorska vojska je morala da bude disciplinovana"

Zoran Tumbasevic: "Ko je bio okupator?"

Stefan Zlebic "Zoran Tumbasević JUGA, mojih prvih 33 leta življenja, a ti kaj ni jasno?"

Zoran Tumbasevic: "Stefan Zlebić, meni je sve jasno. Da vam nije bilo Srba i Srbije još bi čistili štale Austrijancima. Austrijski konjušari."

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Sandi Rakar"Zbog vas samih je sve počelo... Revolucija jogurt... ako znate?"

Vanjo Grobljar: "Samo da vas podsetim na Bosnu momci, junačine!"

Igor Piciga: "Oni prvo idu u rat, ali onda se pitaju da li su žrtve. Koliko se sećam, JNA je napala Sloveniju, a ne obrnuto!"

Andrej Torkar: "Očekuje se od nacije koja tokom svog postojanja traži krivca za svoj "užas". Ali patetično je, ako ne i smešno, da je treća najveća armija "patila" od "skijaša", a zatim tokom loše decenije nakon što je plutala na jug od nas...

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Silvo Uzmah: "Srbija je slušala Miloševića, a sada vičete ko je napao SLO, JNA. SLO je bila u odbrambenom položaju. Ono što ste kasnije radili u Bosni, pogledajte bolje, tu su i vaši zločini. Takođe vaše vazduhoplovstvo JNA, šta su radili u Radgoni, šta su radili u Krakovskoj šumi i gde drugo."

Peter Sikovec: "Pa ste mislili "lako ćemo mi ove Janeze"... pa ste odj*bali"

Zoran Obradovic: "Pa sa decom od 19 godina ste lako?!"

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Peter Sikovec: "Previše je ljudi umrlo bez veze zarad raspada Jugoslavije"

Snezana Civric "Sećate li se možda podrške koju ste vi davali šiptarima 80- ih kad su pravili pozorište sa štrajkovanjem u rudniku?! Evo vam sad mafijaške teritorije na Kosovu, za to ste se borili, samo da oslabite Jugoslaviju i lakše odradite svoje. Licemeri."

Peter Sikovec: "Tu vam dam pravo"

Da postoji jedna vrsta osećaja kod Srba da je Slovenija izdala Jugoslaviju, smatra sociolog Vladimir Vuletić. On ističe za Ekspres da tu gorčinu osećaju oni kojima je "Jugoslavija bila na srcu".

"U čitavoj toj priči postoji sa srpske strane nekakav osećaj da su Slovenci izdali Jugoslaviju, a samim tim i da su izdali Srbe. Verujem da i je i jedan deo slovenačke javnosti imao takav odnos prema Jug0slaviji. Ali, svakako mislim da ne postoji netrpljivost između naše dve nacije na nivou većine, jer suštinski ne postoje razlozi da se reaguje na takav način. Nije u interesu ni Slovencima, ni Srbima. Ono što se dešavalo 1991. između JNA i Slovenije nije ostavilo nikakav posebno dubok trag, iako jeste ožiljak. Slovenija želi dobro Srbiji, jer ovde ima dosta svojih privrednika i privrednih aktivnosti. S druge strane, Srbiji su danas mnogo potrebniji prijatelji, nego neprijatelji. Zato mislim da je jako loše da se događajima iz prošlosti podstiče netrpeljivost. Bilo je tu dosta stvari, ali ipak više na pojedinačnom nivou. To nije masovna pojava da bi izazivala takve emocije. Nije racionalno... Jer uvek možete naći nešto iz prošlosti...", ocenjuje Vuletić, dodajući da se iz nekog razloga Srbija posmatra kao sukcesor dešavanja između Slovenije i JNA:

"Ta Jugoslavija sa današnjom Srbijom nema veze. To je bio građanski, secesionistički rat. Slovenija je onemogućila JNA da zauzme položaje na graničnim prelazima. Vojnici su tada iz kasarni, po naređenju komandanata, krenuli da zauzmu granične prelaze, nisu išli da hapse ljude. A onda je došlo do sukoba. Postojala je i ta politička priča i pitanje da li je na neki način tadašnje srpsko rukovodstvo "namignulo" slovenačkom. U svakom slučaju, to je jedno zamešateljstvo".

Bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije Vladislav Jovanović objašnjava za Ekspres da je Slovenija bila dužna da poštuje Saveznu vladu, sve dok se ne donese drugo rešenje, a ona je jednostavno proglasila nezavisnost.

"Najbolje je da se zadržimo na terenu međunarodnog i javnog prava. OEBS kao nova organizacija je garantovala nepovredivost međunarodnih priznatih granica, zadužila je zemlje članice da odgovaraju za očuvanje granica. To je bilo u ingerenciji Savezne vlade. Međutim, Slovenija je zaposela jedan deo međunarodnih granica, udaljila carinike, razoružala čuvare, i postavila svoje ljude sa novom tablom Slovenije. Jugoslavije je bila u obavezi da interveniše. I u ime toga poslala je par kamiona sa vojnicima da preuzme granice koje su bile povređene. Na tom putu su oni napadnuti. To je bio akt pobune jedne nasilno odmetnute države prema jedinoj tada priznatoj federalnoj vlasti i oni su napali JNA i carinike koji su tamo išli. Pitanje je sada na čijoj strani je krivica -  da li na strani federacije koja je bila dužna da p0vrati svoj autoritet na delu teritorije, ili Slovenije koja je ignorisala svaki autoritet federacije", kaže Jovanović. On napominje da su teritorijalci napali organe federacije kao agresore.

"Interpretacija je šta je agresor, a šta međunarodna obaveza. Oni smatraju da su proglašenjem nezavisnosti preuzeli sve ingerencije vlasti na svojoj teritoriji od federacije. To je jedno vrlo iskrivljeno stanovište koje se ne može braniti ni međunarodnim pravnim principima, a takođe i Federalnim ustavom koji dozvoljava otcepljenje, ali u dogovoru sa republikama, a ne bez njega. I naročito ne agresivnim postavljanjem prema organima Federacija", navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, Slovenci su u obavezi da brane svoje stavove svim mogućim političkim sredstvima. Takođe i pravnim, ako mogu da ih nađu.

"Tu je njihova želja da se smatraju odmetnutim, već jednako pravnim subjektom. Teško je odvojiti istoriju od osećaja nacionalnog ponosa. Mi i dalje o Prvom svetskom ratu imamo različita tumačenja ko je kriv, ko nije. Miran pristup i objektivno rasuđivanje, u sukobu su sa subjektivnim tumačenjem koji Slovenci moraju da brane, a ne da istražuju istinu i poklone joj se. Tako da će u ovom slučaju pobornici slovenačke nezavisnosti ići do kraja, i nastaviti da i preko svojih potomaka brane svoj akt i opravdavaju ga svim mogućim sredstvima. A s druge strane, Srbija, Crna Gora i Federalna vlada na čijem je čelu bio Hrvat Ante Marković, su u jednoj komfornijoj situacijii jer imaju unutrašnji i međunarodni legalitet. Legalitet federalnih organa je nesporan posle jednostavnog otcepljenja jedne federalne jedinice. Postoji jedan vid nasilništva u argumentima koje Slovenija istura da bi na svaki način opravdala svoje pravo na samopredeljenje. Ono je nesporno, nije potrošivo, ali postoji red i postupak kako se to ostvaruje", zaključuje Jovanović.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
-4°C
22.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve