Kada kreće novi krug

Iako je počelo leti, situacija u kojoj se trenutno nalazimo neodoljivo podseća na onu sa kojom se godinama suočavamo svakog decembra. Koliko god je logično da sa zimom dolazi i prvi sneg, on iznova i iznova iznenađuje putare, a ulice širom Srbije ostavlja zavejanim. Tako je i sada sa koronavirusom. Neki tamo talas nas je već jednom iznenadio, naredni, kažu treći, očekuje se od septembra i po svemu sudeći ponovo ćemo se iznenaditi nečemu za šta unapred znamo da će sigurno doći.

Pobedu nad koronom smo proglasili, letovanja smo isplanirali, a brigu o virusu strpali u prvu fioku zajedno sa maskama i sredstvima za dezinfekciju. Ponašamo se kampanjski, do jeseni ima vremena, a leto je tek počelo. I da se ne lažemo, zaslužili smo predah. Zaslužili smo da prodišemo. Bašte su ponovo pune, gradovi živi, posle 22 sata na ulicama više ne odzvanja tišina. Međutim, koliko god sve podsećalo na period koji zovemo „nekada“, i dalje nije. Mir u našim glavama povremeno kvare upozorenja državnog vrha i struke da nije vreme za prerano opuštanje i da će se korona zajedno sa nama vratiti sa odmora. Da ćemo od jeseni verovatno po starom, ruku-podruku sa koronavirusom.

I šta onda? Dokle tako? Koliko će ova pošast da traje? Kada ćemo konačno kovid 19 smestiti u prošlost i nerado ga se sećati? Paranoično smo se čuvali više od godinu dana, nosili zaštitne maske, vakcinisali se, revakcinisali...

Deluje kao da smo uradili sve što je bilo do nas. Međutim, naša razmišljanja se ne podudaraju sa onim što nam očigledno sledi, a ukoliko se oslonimo na procente, sve je prilično jasno. A procenti kažu da je u Srbiji kompletno imunizovano 47,8 odsto građana i da je magičnu brojku od 50 odsto prešao samo Beograd, i to nedavno. U jednu ruku ovi procenti jesu zaslužni što je pred nama relativno mirno leto kada je korona u pitanju, ali sa druge strane oni nisu dovoljni da bi se kovid 19 iskorenio.

O famoznom trećem talasu koji nas po svemu sudeći čeka iza ćoška, o tome koliko bi on mogao da bude snažan, kao i ostalim pitanjima koja nas u vezi s njim muče razgovarali smo sa infektologom Žarkom Rankovićem. U razgovoru za „Ekspres“ Ranković kaže da ćemo se od jeseni suočiti sa kombinacijom tri faktora.

„Pre svega, sigurno je da u ovom trenutku niko pouzdano ne zna koliko traje imunitet nakon vakcinacije ili preležane bolesti. Potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se izvršila ispitivanja, na većem uzorku, da bi se argumentovano moglo odgovoriti na ovo pitanje. Neki navodi govore da zaštita od virusa traje od šest meseci do godinu dana. Ali to ostaje nedefinisano.

Druga stvar, činjenica je da se mlađi ljudi ne vakcinišu. I pored toga što možemo da biramo vakcinu kojom ćemo se vakcinisati, i dalje nismo dostigli broj od 50 odsto kompletno vakcinisanih. S druge strane, ono što je za sada poznato jeste da je za stvaranje takozvanog imuniteta potrebno od 60 do 70 odsto ljudi koji su revakcinisani. Tako da će nedovoljna vakcinacija sigurno uticati na vraćanje virusa.

Da li je kombinovanje vakcina najbolje rešenje protiv korone?

Sve više država razmišlja

Sve više država razmišlja

Svet 29.06.2021. 11:00

Da li je kombinovanje vakcina najbolje rešenje protiv korone?

Nove mere u Hrvatskoj i šta je sada potrebno za ulazak

Za sve koji putuju

Za sve koji putuju

Svet 30.06.2021. 10:09

Nove mere u Hrvatskoj i šta je sada potrebno za ulazak

Ono što će takođe uticati jeste pojava indijskog soja. Ne postavlja se pitanje da li će se indijski soj pojaviti, već kada će se pojaviti. I dalje postoji puno nepoznanica po pitanju ovog virusa, ali ono što je sigurno jeste da će do rasta broja obolelih vremenom doći ukoliko se ne budemo vakcinisali u većem broju. Tu prevashodno mislim na mlađu populaciju. Ali, ono što je važno da se napomene jeste da situacija neće biti tako dramatična kao što je bila pre vakcinacije“, ističe Ranković.

Iako i dalje, posle godinu i po dana, nemamo sve odgovore o virusu korona, evidentno je da smo danas mnogo spremniji nego što smo bili sa njegovom pojavom. Navikli smo se na virus, a i on na nas. Novi korona talas, kakav god on bio, dočekaćemo sa tri kovid bolnice, kao i sa Torlakom koji proizvodi vakcinu „sputnjik V“. Značaj Torlaka u predstojećoj borbi biće nemerljiv jer nećemo zavisiti od volje drugih i strepeti da li će biti dovoljno vakcina. Sa te strane olakšanje je ogromno jer će vakcina očigledno biti. Ostalo je još samo da mi građani uradimo svoj deo posla.

Trenutna situacija u kojoj se nalazimo, kada dnevno imamo manje od 100 novoobolelih, predstavlja idealnu priliku da masovnom vakcinacijom koroni zadamo završni udarac. Jer priča se na kraju zaista svodi na čiste procente – što je procenat vakcinisanih građana veći, to je prostor za cirkulaciju virusa manji. Nema tu neke preterane mudrosti.

Pitanje svih pitanja na koje apsolutno niko nema odgovor jeste koliko će koronavirus biti prisutan u našim životima. Koliko će još talasa i njihovih pikova biti potrebno da prođe kako bismo konačno mogli da kažemo da smo posao završili, niko se ne usuđuje da kaže. Uostalom, svako ko se iole ozbiljno bavi naukom neće se ni usuditi da bilo šta predviđa jer bi bilo krajnje neozbiljno.

Kraj pandemije virusa korona ne bismo mogli okvirno da predvidimo ni tako što bismo je poredili sa onima koje su ranije pogađale svet. Kao što je na primer slučaj sa španskim gripom koji je dve godine harao planetom početkom 20. veka i bio poguban za više od 40 miliona ljudi. Vreme i životne okolnosti nisu uporedive. S jedne strane, medicina i nauka su bile mnogo ograničenije, dok s druge prisustvo globalizacije sa sobom nosi cirkulaciju ljudi koju je gotovo nemoguće pratiti.

Jedino na šta danas možemo da se oslonimo jeste vera u nauku i medicinu. A one su rekle da su nam u ova vremena u kojima se još uvek upoznajemo sa virusom najveći prijatelji vakcine. Sagovornik „Ekspresa“ kaže da jedino što možemo da uradimo jeste da ponovo apelujemo na ljude da se vakcinišu, posebno na mlađe od 40 godina kod kojih je odziv za vakcinaciju slabiji.

„Ono što je u njihovom slučaju najopasnije jeste to što mogu da imaju laku kliničku sliku zbog koje neće obratiti posebnu pažnju na svoje simptome. U takvoj situaciji oni mogu da inficiraju ljude starije životne dobi ili one koji nisu mogli da se vakcinišu iz nekih zdravstvenih razloga.