Vesti
27.05.2021. 15:40

Novi broj Ekspresa

Kako će izbori u Nemačkoj uticati na nas, šta o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti misli Vesna Stanojević

najava broja
Izvor: Ekspres

U novom broju Ekspresa, koji je na kioscima od petka 28. maja, pročitajte:

Intervju, Vesna Stanojević: Siledžije i ubice ne čitaju zakone

Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će, prema tvrdnjama pozvanih koji su radili na njegovoj izradi, „omogućiti ženama i muškarcima jednake uslove da žive, rade i razvijaju se“. Zakon, u najkraćem, podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, kao i ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima života.

Ne sporeći važnost postojanja ovakvog zakona, Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, ipak u prvi plan ističe stav da rodna ravnopravnost u civilizovanom društvu pre svega mora da bude podrazumevajuća kategorija.

Vesna Stanojević
Izvor: Ekspres

„Da pokušam to da objasnim a da ne budem gruba ni prema kome – ja na neki način odbacujem, ignori šem rodnu ravnopravnost, jer se ona po mom sudu podrazumeva po rođenju svakog pojedinca. Možda je to moje posmatranje problema pogrešno, ali generalno ne vidim razliku između muškaraca i ženu bilo čemu. Da li muškarci mogu nešto što žene nisu u stanju? I da li nam je za to potreban zakon? Smatramda nije.“

*

*

„Kada je diskriminacija u pitanju, nekako su mi u toj priči pred očima ljudi sa posebnim potrebama, invalidi, Romi... koji su stvarno diskriminisani. Većina nas teško prihvata da postoje ljudi koji ne mogu u kolicima da uđu na fakultete, u školu, u ustanove, da posećuju neke manifestacije, normalno prolaze ulicama... Ti ljudi stvarno jesu diskriminisani.“

Eskpres
Izvor: Ekspres

Jednaku zbog EU i straha od kazni

Govoreći o novom usvojenom zakonu za koji je zadužena, Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, saopštila je da Srbija, posle 2009. godine, sada konačno ima „moderan krovni zakon“ iz te oblasti koji će svima omogućiti jednake uslove, te da će čitavo društvo moći da krene napred.

*

*

Objašnjavajući važnost usvajanja novog zakona, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kaže za „Ekspres“ da je njegovo usvajanje bila nužda, iako mnogi veruju da se osnovne vrednosti koje se regulišu njegovim usvajanjem jednostavno podrazumevaju.

*

*

„Neophodno je bilo doneti ga, pošto bi pravo trebalo da bude umetnost dobrote i pravde. Ali, ljudi neće sami od sebe da uvažavaju druge kao ravnopravna ljudska bića. Zato je društvo primorano da donosi zakone kojima to propisuje i zabranjuje ponašanje kojim se žene ne tretiraju ravnopravno sa muškarcima. Volela bih da je drugačije, ali, nažalost, nije“, kaže „Ekspres“ Gordana Čomić.

Ekspres
Izvor: Ekspres

Hoće li nas Zeleni zaviti u crno?

Svako učešće Zelenih u novoj nemačkoj saveznoj vlasti, koje je praktično sigurno, i te kako će uticati i na promenu odnosa između Berlina i Beograda, a reflektovaće se, pre svega, u još tvrđem stavu prema kosovskom pitanju.

*

*

Sagovornici „Ekspresa“ složni su u oceni da bi svako učešće Zelenih u novoj nemačkoj saveznoj vlasti, koje je praktično sigurno, i te kako uticalo i na promenu odnosa između Berlina i Beograda. Prisnost koju je obezbeđivala bliskost između vladajućih srpskih naprednjaka i nemačkih demohrišćana bila bi prošlost, a stav Nemačke bi po mnogim pitanjima postao oštriji.

*

*

Nekadašnji ambasador Jugoslavije u Berlinu Milovan Božinović kaže za kandidata Analenu Berbok da je „sposobna, elokventna sa tendencijom da bude ’brbljiva’. Nema neka- kve mrlje u karijeri, ali joj nedostaje iskustvo učešća u vlasti, ne samo u federalnoj, već i u pokrajinskoj“, zbog čega je on skeptičan u vezi s tim da li je javnost spremna da baš u njene ruke stavi upravljanje nemačkom ekonomijom.

*

*

„Sigurno je, međutim, da će Zeleni biti deo buduće vladajuće koalicije. Videćemo da li će to biti samo sa CDU ili će možda praviti koaliciju sa svim drugima (SPD, FDP), a bez demohrišćana“, kaže Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

Ekspres
Izvor: Ekspres

Prvo je pukao dinar

Zagreb i Ljubljana su dinare koji su ostali kod njih nakon osamostaljenja Ilegalnim ,,hercegovačkim kanalima“ ubacivali na ulice srpskih gradova i od građana Srbije, po mnogo višem kursu od zvaničnog, otkupljivali nemačke marke koje su potom izvlačili u Hrvatsku i Sloveniju.

*

*

Prvi upad u platni sistem SFRJ, međutim, desio se još ’70-ih godina, a izveli su ga Slovenci. Prema sećanju ekonomiste Stojana Stamenkovića, Narodna banka Slovenije izdala je primarnu emisiju u količini dovoljnoj da podstakne inflaciju. „Tadašnji guverner NBJ Branislav Čolanović ih je, međutim,’provalio’ i oni su taj novac morali da vrate. Čolanovića je to koštalo reizbora ne mesto guvernera jer, kada je došlo vreme za to, nije dobio podršku Slovenaca. Bila je to njihova mala osveta, a guverner je postao Ksenet Bogoev“, priča za „Ekspres“ Stamenković.

*

*

Jedan od ključnih aktera na finansijskoj sceni tog doba bio je i poslednji guverner Narodne banke SFR Jugoslavije Dušan Vlatković. Ovaj 83-godišnjak koji danas živi u Novom Sadu seća se da su Hrvatska i Slovenija kupovale devize po zvaničnom kursu. Kaže, međutim, kako se ne seća i da sudinare koji su im ostali plasirali na srpsko crno tržište gde su nemačke marke kupovali po kursu koji je bio mnogo viši od zvaničnog. „Znam da smo mi preko Skupštine tražili da nam oni vrate dinare koji su im ostali, ali od toga nije bilo ništa.“

*

*

Za razliku od bivšeg guvernera, jednog drugog svedoka događaja, koji je igrom slučaja i nekadašnji Vlatkovićev saradnik, Đorđa Nicovića, sećanje bolje služi. Kao generalni direktor deviznog sektora u Narodnoj banci Jugoslavije bio je vrlo dobro upućen u sve što se tada dešavalo na deviznom tržištu druge Jugoslavije.

*

*

„Do zvaničnog proglašenja nezavisnosti, sve banke, iz svih republika, mogle su da se pojave da kupe devize. Narodna banka Jugoslavije morala je da proda devize svima. Apsolutno nismo imali nikakva zakonska ovlašćenja, kao federalna banka, da postupamo selektivno“, kaže Nicović za „Ekspres“.

Ekspres
Izvor: Ekspres

Građanin Tramp

Bivši predsednik je u položaju koji je bez presedana u američkoj istoriji – protiv njega i njegove poslovne imperije vodi se čak 29 krivičnih istraga i građanskih parnica, među kojima su i neke koje mogu da mu donesu višedecenijsku kaznu zatvora.

*

*

Vašingtonski tužilac pokrenuo je i spor sa Trampovim Komitetom za inauguraciju, neprofitnom organizacijom koja je sakupila 107 miliona dolara dobrovoljnih priloga da bi organizovala tradicionalne svetkovine koje se u prestonici priređuju na dan ustoličenja novog predsednika.

*

*

Trampa je tužila i bratanica Meri Tramp, optužujući ga da joj je zakinuo u raspodeli ostavštine njenog pokojnog oca, Trampovog najstarijeg brata Freda. Ovo parničenje je u toku u sudu države Njujork. Meri Tramp je inače o odnosima sa najpoznatijim članom familije napisala knjigu čiji je naslov „Previše i nikad dovoljno“, koja je prodata u više od milion primeraka.

*

*

U svim slučajevima, Tramp i njegova odbrana optužbe odbacuju i najčešće ih opisuju kao politički lov na veštice i osvetu političkih protivnika, demokrata.

 

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
32°C
17.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve