Kako ponovo sačuvati sačuvane?

Da će borba protiv koronavirusa biti duga i mukotrpna moglo je da se nasluti još kada su kineske vlasti Vuhan, grad od 11 miliona stanovnika, pretvorile u karantin. Od tada je prošlo više od dva meseca, a brojke koje nam svakodnevno pristižu iz Španije, Francuske, Nemačke i SAD govore nam da se rešenje pandemijske krize ne nazire. I dok većina vlada širom sveta moli svoje građane za strpljenje ističući da je u njihovom interesu da ostanu kod kuće, od nekih država se poslednjih dana glasno čulo da je došlo vreme za fazu dva.

Nakon što su počele da beleže više izlečenih od zaraženih na dnevnom nivou, Austrija i Danska su odlučile da postepeno vraćaju stvari u normalu, odnosno odlučile su se za relaksaciju određenih mera koje su donete kako bi se sprečilo širenje Covid-19.

"To je poput hodanja po žici. Ako zastanemo, možemo pasti. Ako idemo prebrzo, stvari mogu da pođu po zlu. Stoga moramo da pravimo male i oprezne korake. A još ne znamo kada ćemo imati čvrsto tlo pod nogama", rekla je premijerka Mate Frederiksen.

AP Photo/Ariana Cubillos

Da bi sličan scenario mogao da se uskoro očekuje i u Srbiji nedavno je najavio predsednik Aleksandar Vučić, odgovorivši na pitanje kada će odluka o ukidanju vanrednog stanja moći da se donese.

"Pitanje je kada će ta odluka moći da se donese, ali se nadamo u relativno kratkom periodu da ćemo krenuti u bolje i značajnije otvaranje fabrika, ugostiteljskih objekata i turističkih objekata u kojima nema većih okupljanja. Ne smemo da zakasnimo u otvaranju jer ekonomska trka kreće", istakao je Vučić.

Kao vremenske odrednice tiho i sa oprezom se spominju kraj aprila i početak maja, međutim, iako datum i dalje nije poznat, izvesno je da će do relaksacije mera doći. Ono što je takođe neminovno jeste da u trenutku kada dođe do popuštanja stega, naša borba protiv koronavirusa se ne završava. Naprotiv, za mnoge, posebno one koji su mesece proveli kod kuće, izolovani od drugih i bez konkretnog kontakta sa spoljnim svetom, borba će tek početi. Zbog izolacije, koja je u nedostatku leka i vakcine, bila jedina mera koja je pokazivala rezultate u borbi protiv koronavirusa, starija populacija nije bila ni u kakvom kontaktu sa virusom i zbog toga će biti posebno osetljiva kada dođe do popuštanja donetih mera.

"Svakako će doći do relaksacije. Ali imamo stare koji su najosetljiviji i imamo decu, moramo racionalno da obezbedimo da ne dođe do njihovog zaražavanja na samom kraju. Poslednja mera po mom mišljenju je otvaranje škola", istakao je nedavno epidemiolog Predrag Kon.

Zbog čega bi stariji od 65 godina mogli da budu posebno pogođeni kada dođe do popuštanja donetih mera, objasnio je u razgovoru za "Ekspres" epidemiolog Zoran Radovanović.

"Stvar je u tome što ta kategorija građana nije bila izložena virusu i zbog toga spada u osetljivije. Kod nas u Srbiji prosečan uzrast umrlih je ispod 65 godina, dok je u Italiji i Evropi ta granica 80, 81 godinu. Tamo su prokruženi - stari su se zarazili, umirali, a kod nas su sačuvani", kaže Radovanović.

AP Photo/Jon Gambrell, File

S tim u vezi, jedno od pitanja koje se nameće u ovom trenutku jeste kako ponovo sačuvati najstarije u trenutku kada nam se životi postepeno budu vraćali u normalu. Koje mere je neophodno doneti?

"U drugoj polovini aprila verovatno će biti sve manje obolelih. Od tada bi trebalo da prođu bar dve nedelje da se situacija stabilizuje i da se počne sa popuštanjem određenih mera. Ne možete odjednom pustiti sve stare, to mora da ide postepeno dok se epidemiološka situacija ne stabilizuje u potpunosti. Dok obolelih ne bude sasvim malo ili dok ih ne bude uopšte", ističe Radovanović i navodi mere koje bi eventualno trebalo preduzeti:

"Možda bi starije ljude trebalo puštati u fazama. Recimo, podeliti ih u grupe, tako da svakog dana određena grupa starih osoba može da izađe, ili da svako dobije dnevno po tri sata kada će moći da bude van kuće. Recimo, to može da bude regulisano po azbučnom redu. Da ljudi čija prezimena počinju sa a, b, v, g izlaze od 10 do 13 časova, potom oni sa prezimenom na d, đ, e, ž od 13 do 16 časova... Treba pronaći neki način tako da ne mogu svi da izlaze istovremeno. To je važno jer može da se desi da usledi još jedan talas i zbog toga je neophodno da sve ide postupno", smatra Radovanović.

Sa njim se slaže dr Žarko Ranković, infektolog iz Niša, koji za "Ekspres“ potvrđuje da će stari zbog dužeg vremenskog perioda provedenog u izolaciji i nemogućnosti da dođu u kontakt sa virusom posebno biti ugroženi.

EPA-EFE/Stringer

"Smatram da će stariji još neki period, nakon što sve to prođe, morati da vode računa. Verovatno će biti preporuka da se u zatvorenim prostorima nose zaštitne maske i da se poštuje socijalna distanca od dva metra. Moraćemo svi da se naviknemo da živimo drugačije nego što smo živeli pre uvođenja vanrednog stanja, zahvaljujući kojem su spaseni mnogi životi", ističe Ranković.

Pored starijih od 65 godina, deca takođe spadaju u grupu onih koji su, posebno zbog ukidanja škola, imala najmanje kontakta sa virusom. Kako bi popuštanje, ranije donetih mera moglo da utiče na zdravlje dece ispričao nam je Radovanović.

"Deca su ugrožena zbog toga što je kod njih taj kolektivni imunitet mali. Malo ih se zarazilo. Njihova opšta otpornost je u redu, ali ogroman broj njih nije došao u kontakt sa tom klicom. Deca ne obolevaju teško i ne umiru. Izuzetno je retko da od koronavirusa umre mlada osoba. U Italiji je najmlađa žrtva imala 39 godina. Jedini problem je što bi oni bolest preneli na starije ljude. Čak bi bilo i dobro kada bi se što više dece zarazilo jer bi se time podigao kolektivni imunitet i klica bi teže našla put do starijih. Bitno je napomenuti da, što se tiče dečjeg zdravlja, nema tu veće brige. Značaj njihovog zaražavanja je u tome što mogu da prenesu bolest na hronične bolesnike, stare..."

Radovanovićeva izjava podseća na ono o čemu je dr Kon jednom prilikom govorio kada je istakao da se zalaže za otvaranje škola na leto, kada virusa nema mnogo. Naime, Kon je tada skrenuo pažnju na činjenicu da deca gotovo uopšte nemaju simptome i da bi tom prilikom došlo do prirodnog prokružavanja virusa, čime bi se u društvu stvorio tihi imunitet koji bi nam značio dok čekamo da se vakcina pojavi.

Da li ćemo prodisati krajem aprila, početkom ili krajem maja, na kraju krajeva nije toliko važno. Ono što je važno i što ne smemo ni u jednom trenutku da zaboravimo, čak ni u onom kada počnemo da se vraćamo svakodnevnim navikama, jeste da imamo posla sa ozbiljnom bolešću od koje ćemo biti sigurni tek kada svet pronađe vakcinu protiv nje. Na to nas je podsetio i epidemiolog Radovanović.

"Bojaznost od zaraze će trajati dok se ne pronađe, odnosno dok se ne primeni vakcina. To je bolest koja neće spontano da nestane. Moguće je da će tokom leta doći do nekih neprimetnih slučajeva zaraze, pa da virus sačeka kasnu jesen i da tada grune... Naravno, postoji mogućnost da do drugog talasa dođe i pre leta, ali to je malo verovatno. Verovatnije je da će do toga doći u decembru na primer.