Vesti
06.06.2022. 08:44
Vesti
10.06.2022. 18:08
Marko R. Petrović
Poseta Lavrova
Kako se Srbija "izvukla" iz potencijalno neprijatne situacije
U digitalnoj eri, kada je gotovo sve razgovore, dogovore i pregovore moguće završiti "onlajn“, bez ličnog kontakta, fizički susret dvojice sagovornika više je stvar protokola i pokazivanja pažnje i uvažavanja. Istovremeno, međutim, to može da bude i način kojim se šalje određena poruka.
Isto tako i namera da do tog susreta dođe predstavlja neku drugu vrstu poruke koja se upućuje onima koji bi da se dogovaraju "u četiri oka“.
I upravo je to ono što se dogodilo sa nesuđenom posetom ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova Beogradu.
Lavrov je dolaskom u glavni grad Srbije želeo da pokaže kako Rusija nije izolovana, kako Kremlj ima još saveznika u Evropi, osim Belorusije, i kako je Zapadni Balkan region u kojem Moskva i te kako želi da ostvari svoj uticaj.
S druge strane, Evropska unija i NATO su zabranom preleta "iljušinu“ kojim je šef ruske diplomatije nameravao da doleti na sastanak sa Aleksandrom Vučićem jasno poslale dve poruke. Prva je upućena Kremlju, a to je da Balkan spada u zapadnu interesnu zonu. Druga je adresirana na Beograd i ne razlikuje se od onoga što mu se poručuje još od 24. februara ‒ a to je da kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa onom koju vodi Brisel.
A u njoj nema mesta za "ugošćavanje“ visokih predstavnika režima Vladimira Putina.
Vesti
06.06.2022. 08:11
Lavrov, ipak, ne dolazi u Srbiju
A kada se situacija sagleda iz svih uglova, Beograd ima razloga da se ljuti, ali i da bude zahvalan, kako Moskvi, tako i Briselu, odnosno svojim susedima Crnogorcima, Bugarima i Makedoncima, čije vlasti nisu dozvolile prelet aviona sa ruskom delegacijom.
Krenimo od Brisela. Nezadovoljstvo je logična posledica neprestanog uslovljavanja Beograda da uskladi svoju politiku sa briselskom, a da mu se pritom ne nudi ništa konkretno kao neki vid kompenzacije za jasnije okretanje leđa Rusiji, od koje Srbija zavisi energetski, ali i koja još uvek koliko-toliko slovi kao zaštitnik srpskih interesa po pitanju Kosova i Metohije.
S druge strane, sprečavanjem preleta aviona kojim je Lavrov nameravao da dođe u Beograd, Srbija je pošteđena potencijalno vrlo neugodne situacije iz koje bi se teško izvukla nekažnjena. Jer, da je šef ruske diplomatije kojim slučajem uspeo da sleti na surčinski aerodrom, Srbija bi postala prva evropska država na koju je kročila noga nekog visokog ruskog zvaničnika još od 24. februara. A to bi potencijalno moglo da poništi sve pozitivne efekte srpske osude ruske agresije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama.
A kada je reč o potezu Moskve, svakako je dobro znati da će Srbija imati dovoljno gasa u narednom periodu, te da "gasna slavina“ neće biti zavrnuta kao nekima, odnosno da Beograd može i dalje da računa na rusku podršku kada je reč o regionalnim problemima, a koji su u vezi pre svega sa Kosovom i Republikom Srpskom.
Svet
26.04.2022. 10:10
"Opasnost od Trećeg svetskog rata je ozbiljna i realna"
Zabrinjava, međutim, spremnost Rusije da po cenu dovođenja Srbije u veoma delikatnu spoljnopolitičku situaciju pokazuje "svoju moć“ i spremnost da probija političku blokadu u kojoj se nalazi već više od tri meseca.
Ono što posebno treba da izazove nezadovoljstvo Beograda jesu pomalo nediplomatski nastupi i samog Lavrova, ali i ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka.
Lavrov je, naime, u obraćanju medijima ocenio kako zabranom njemu da dođe u Beograd, zapravo, Evropska unija sprečava Srbiju da samostalno vodi svoju spoljnu politiku. Kao da je, zapravo, meta evropskih sankcija Srbija, a ne Rusija.
On je naveo i da Brisel nije želeo da sa srpskim zvaničnicima razgovara o "brzorazvijajućem strateškom partnerstvu, kao i o međunarodnim poslovima“ jer "očigledno briselski rukovodioci nisu želeli da potvrdimo rusku poziciju i po pitanju Kosova, BiH, da izrazimo podršku inicijativi Beograda ’Otvoreni Balkan’ i da razgovaramo o interesima za ozdravljenje odnosa među zemljama regiona“.
Pitanje je, međutim, koliko i ove reči ruskog ministra spoljnih poslova idu u korist Srbiji, a pre svega inicijativi "Otvoreni Balkan“ koju Beograd svesrdno "gura“ s namerom da joj se priključe i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Naime, u EU već ima onih koji na ovaj pokušaj regionalnog povezivanja ne gledaju blagonaklono. A pitanje je da li bi ova "ruska podrška“ "Otvorenom Balkanu“ mogla da dovede i do promene američkog stava koji za sada bez zadrške podržava inicijativu koju su pre tri godine pokrenuli Aleksandar Vučić, Edi Rama i Zoran Zaev.
Da li je, zapravo, ova Lavrovljeva podrška "Otvorenom Balkanu“, kako je to ocenio Edvard Džozef, nekadašnji američki diplomata, "poljubac smrti za ovu inicijativu“.
"Kako je Evropska banka za obnovu i razvoj primetila u svojoj dijagnostici – ključni ekonomski problemi Bosne i Hercegovine su političke prirode. Baš kao što je Putin podstakao NATO nadamo se da će Lavrov podstaći alternative ’Otvorenom Balkanu’ koje grade regionalno zajedničko tržište na zajedničkim vrednostima EU“, zaključuje Džozef.
Ništa manje diplomatski nije bio ni nastup ambasadora Bocan-Harčenka koji je unapred najavio da je "Srbija sa velikim zadovoljstvom i očekivanjima prihvatila poziv Lavrova da Selaković poseti Rusiju“.
Čak i da je to tačno, diplomatski bonton nalaže da se o tome javno prvo izjasni onaj kome je poziv upućen. Ovako i tu izjavu ambasadora Bocan-Harčenka moguće je tumačiti kao svojevrstan pritisak na Beograd.
Stvar je, ipak, rešena tako da je Beograd bar ovog puta ostao neokrnjen. Srbija nije zabranila let Lavrovu, pa time nije ni naljutila Moskvu. S druge strane, nije ga ni ugostila, pa se tako nije zamerila ni Briselu. Što bi se reklo – situacija "win-win“. Pitanje je samo koliko će još dugo biti moguće na taj način balansirati.
Komentari
