Ko to tamo sluša

Objavljujemo rat ovoj vrsti mafije, biće to teška borba koju policija i bezbednosne snage moraju da podnesu, ali to moramo da učinimo zbog naših građana. Ovo je rat u kome država mora da pobedi - izjavio je 14. oktobra 2016. godine tadašnji i dojučerašnji ministar policije Nebojša Stefanović, na vanrednoj konferenciji za novinare organizovanoj jutro nakon ubistva vođe Partizanovih navijača Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Tik do ministra stajala je Dijana Hrkalović, Stefanovićeva najvažnija i najbliža saradnica i tada već uveliko najmoćnija osoba MUP Srbije. Moćna i svemoćna. Siva eminencija policije, šef kabineta ministra, sekretar UKP-a, državni sekretar MUP, osoba čija su reč, odluka i mišljenje godinama imale jedinu težinu, mnogo veću nego što je bila i ministrova. I iznad svega osoba u čije vreme je MUP nikad jadnije i nikad beskrupuloznije ukaljan.

Četiri godine i dva meseca kasnije Hrkalovićeva je glavna meta najvažnijeg predistražnog postupka koji se trenutno vodi u Srbiji. Postupka od kog je u srpskom pravosuđu jedino bio bitniji onaj za razrešenje ubistva premijera Zorana Đinđića.

Predsednik meta

Sada je na meti bio predsednik države. Institucija. Ciljan je ne snajperom JSO, već prisluškivanjem, i to, kako je do sada utvrđeno, kroz razgovore sa porodicom i najbližim saradnicima. Prisluškivanjem koje nisu organizovali politički protivnici i kriminalne, mafijaške organizacije u svojim tajnim bazama, ni Luka Bojović, ni Jovica Vukotić, već prisluškivanjem koje je organizovano u srcu Uprave kriminalističke policije, u najvećoj i najmoćnijoj državnoj instituciji, sa naglaskom na državnoj, i to onoj koja bi trebalo da predstavlja temelj poštovanja zakona, temelj i početka i kraja svake borbe protiv kriminala i mafije, i jasne razlike između njih.

Na ovom pitanju, ključnom pitanju koje razdvaja državu, državne institucije i mafiju, onom koje razdvaja mafijaše i državne službenike, a posebno one sa policijskom značkom, Srbija je već jednom pala, ubistvom premijera Zorana Đinđića. I tada su na delu, protiv premijera bile kriminalne grupe i njihovi saradnici u državnim službama, tada onoj najbitnijoj Službi državne bezbednosti. Uhapšeni su tek u akciji “Sablja”. Iako su prethodno bili registrovani i incident na Kopaoniku i na autoputu. I uhapšeni su prekasno. Tek kad su ostvarili svoj plan. Ubistvom.

Situacija je ista i sada. I sada su na delu kriminalci i njihovi saradnici, ovog puta saradnici u policiji, koja je u vreme Hrkalovićeve preuzela svu moć. Sa druge strane je institucija predsednika države.

Podjednaka krivica

Dragan Simeunović, profesor Univerziteta u Beogradu, kaže za “Ekspres” da samo prisluškivanje ne predstavlja državni udar, koji podrazumeva upotrebu domaće ili strane vojne sile, ali može biti korišćena metoda u okviru priprema za prevrat ili državni udar.

-Svako prisluškivanje važne političke ličnosti može da ima za posledicu ugrožavanje bezbednosti prisluškivane ličnosti u zavisnosti od toga koji su ciljevi i motivi onih koji prisluškuju, i u zavisnosti od toga kolikim prevratničkim kapacitetom raspolažu - kaže profesor Simeunović.

Povezane vesti - DAČIĆ: Prisluškivanje skandal, istraga da utvrdi umešanost

I Bora Banjac, nekadašnji načelnik UBPOK, smatra da je prisluškivanje predsednika države ozbiljno krivično delo, čija suština nije samo prisluškivanje već i ugrožavanje bezbednosti predsednika države. Na osnovu prisluškivanja, objašnjava Banjac, dobijeni su i podaci o lokaciji predsednika države, namerama kretanja, a ako se još takve informacije prodaju kriminalnim grupama, onda je to ozbiljan bezbednosni udar i na predsednika države i na državu.

-Očigledno je da je Hrkalovićeva radila za kriminalce i da nema kriminalne grupe sa kojom nije na ovaj ili onaj način povezana. Ja verujem da svi shvataju ozbiljnost ove situacije i verujem da neće biti nedodirljivih u istrazi, a ni u hapšenju. Ukoliko Hrkalovićeva ne bude uhapšena, onda bi to značilo poraz države i pobedu kriminala. Kriminalci bi pokazali ne samo da su jači od države, već da oni vode i upravljaju državom - kaže Banjac.

U svakom slučaju, otkrivanjem prisluškivanja pao je i MUP kao institucija, ali i sve njegove dojučerašnje perjanice. Neki zbog direktne, neki zbog posredne odgovornosti. Krivica i jednih i drugih je podjednaka. Ali se epilog, onaj sudski, bar u predistražnom postupku, još čeka…

A zaključak je samo jedan: MUP je pao na ispitu pravde, prava i poštenja, a da na taj test kao institucija nikada nije imao pravo. Pobedio je na onoj drugoj, kriminalnoj strani, i država sada ima samo jedan zadatak. Da pobedi. Ma koliko Dijana Hrkalović bila moćna, ma koliko je sada moćna, ma koliko su moćni njeni dojučerašnji i sadašnji saradnici, ma koliko bili jaki i bogati klanovi sa kojima sarađuje. U suprotnom, ponoviće se “Sablja 2” i možda će opet neki, očigledno vrlo bitni ljudi biti prekasno uhapšeni. U suprotnom, neće biti razlike između državnih službenika i mafijaša, neće biti razlike između poštenih i prljavih policajaca, neće biti razlike između prisluškivanja sa sudskim nalogom i bez njega.

Dosadašnje činjenice ukazuju da je MUP tajno snimio 660 minuta razgovora predsednika Aleksandra Vučića. Sa druge strane žice bili su njegov sin, brat, roditelji, najbliži saradnici, a upravo je predsednik Vučić krajem prošle godine i obelodanio da je bio meta prisluškivanja.

„Ne sećam se”

Od tada, istragom ovog slučaja bavila se specijalno formirana Radna grupa MUP-a, koja je do sada saslušala 50 osoba, i svi do jednog saslušani su pripadnici MUP-a, od vozača i tehničara Službe za specijalne istražne metode do njenog dojučerašnjeg načelnika Dejana Milenkovića Bagzija, i takođe nedavno razrešenog načelnika Uprave kriminalističke policije Dejana Kovačevića. Ceo postupak finiširan je pretprošlog četvrtka, kada je na saslušanje u Sektor unutrašnje kontrole pozvana i svemoćna Dijana Hrkalović.

-Hrkalovićeva je na saslušanje pozvana nakon svedočenja Dejana Milenkovića Bagzija, koji je izjavio da je upravo po njenom naređenju i organizovano prisluškivanje, kao i da je njegov zadatak bio i da njoj lično nosi sve transkripte prisluškivanih razgovora, koji su u policijskom žargonu bili “na belo”, odnosno bez zaglavlja, a koje je obavezno u svim policijskim dokumentima - kaže za “Ekspres” izvor iz MUP Srbije.

Hrkalovićeva je na saslušanje pozvana posle Milenkovićeve izjave, ali je na svako pitanje odgovarala sa: ”Ne sećam se”. Zatim je pristala da dan kasnije dođe na poligrafsko testiranje, ali je u poslednjem momentu, po savetu advokata, odbila ovu vrstu ispitivanja.

-Prisluškivanje je organizovano po istom principu kao i kada je svojevremeno predsednik Vučić prisluškivan preko sudskog naloga odobrenog za Vladimira Đukanovića, a zatim su praćeni svi dalji Vučićevi razgovori sa drugim osobama. Ovog puta naloge za prisluškivanje je Viši sud, na ovaj ili onaj način, a verovatno uz žmurenje na jedno oko na obrazloženje UKP odobravao za osobe mahom iz sveta sporta, a za koje se zna da su u kontaktu sa predsednikom Vučićem. Onda je sledilo slušanje svih drugih Vučićevih razgovora, sa porodicom, saradnicima… - objašnjava naš izvor.

Za sada je poznato i da je prisluškivanje predsednika trajalo godinu i po dana, ali bar javnosti još nije poznato kada je tačno prestalo, odnosno da li je prisluškivanje okončano Dijaninim iznenadnim i naprasnim odlaskom iz MUP 2019. godine.

Povezane vesti - VULIN: MUP završio istragu o prisluškivanju, na potezu tužilaštvo

Da li je prisluškivanje nastavljeno i posle njenog odlaska, da li su njeni “zaduženi” saradnici u SSIM i dalje nastavili prisluškivanja predsednika, da li su transkripte i dalje nosili bivšoj sekretarki, samo na kućnu adresu ili nekome drugom, pitanja su na koja javnost još nije dobila odgovor, a na koja sa otkrivanjem afere ima pravo da zna. Zna se samo da je pokušano zataškavanje svih aktivnosti prisluškivanja, ali da su podaci sa svim tajno snimljenim razgovorima ostali na kompjuterskom softveru, i da je tako i cela afera otkrivena. Kada je i ko precizno pokušao zataškavanje, još nije poznato, ali je sigurno da je taj datum jedno od važnijih pitanja kojim se bavi Radna grupa MUP, a odgovor se čeka.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju da je cilj prisluškivanja njegovih telefonskih razgovora bio pokušaj njegovog ucenjivanja.

-Ponosan sam na činjenicu da nemaju šta da izvuku iz tih razgovora. To je za mene bilo vrlo bolno u ličnom smislu, ali prevazišao sam to. Ne živim da bih krao i bio prebogat kao neki, već da nešto ostavim iza sebe. Ne želim više da govorim na ovu temu, a nadležni organi neka rade svoj posao - rekao je predsednik Vučić u gostovanju na TV „Prva“.

Kome treba

Pokušaj ucenjivanja predsednika otvara i novo pitanje - zašto bi ucenjivački materijal bio potreban ikome ko časno i pošteno obavlja svoj posao, a pogotovo ako je to neko ko u svojim rukama ima sve poluge policijske moći? I u tom pitanju očigledno i leži odgovor, koji već odavno nije samo tema šuškanja po policijskim kancelarijama i beogradskoj i široj čaršiji. O Hrkalovićevoj se pričalo po službama, našoj, ali i crnogorskoj, koja se takođe na ovaj ili onaj način, ali sigurno ne pravim, bavila mafijom, odnosno mafijaškim ratom. A upravo se u tom mafijaškom ratu i njeno ime dovodilo u vezu sa jednim klanom, koji je zahvaljujući toj saradnji i podršci uspeo da onaj drugi, suparnički otera “u stečaj”.

Prve glasine o vanrednim kriminalnim aktivnostima Dijane Hrkalović počele su mesec i po dana pre čuvene konferencije za novinare o Stankovićevom ubistvu, i to kada je ispod Gazele brutalno pretučen jedan od najvažnijih pripadnika škaljarskog klana – Ivan Pavlović Iker. Po porukama koje su Dijanini asistenti iz MUP umesto zvaničnih saopštenja doturali medijima -  Pavlovića su pretukla i opljačkala petorica mladića, koji su se lažno predstavili kao policajci. Pavlović, međutim u svojoj izjavi nijednog momenta nije rekao da su mu se muškarci koji su ga prebili uopšte predstavili, već da je on, po načinu na koji su mu prišli, stekao utisak da se radi o policajcima. Još tada se pričalo da ta petorica i jesu pravi policajci, a sumnja javnosti je pala na saradnike Dijane Hrkalović iz Žandarmerije.

Onda je usledila čuvena Stefanovićeva konferencija za novinare, posle koje je i počelo sve glasnije povezivanje Hrkalovićeve i kavačkog klana. Aleksandar Stanković, zbog koga je organizovana konferencija, bio je mafijaš, za javnost isti kao i svaki drugi, ni prvi, a ni poslednji ubijeni. Likvidiran je krajem druge godine škaljarsko-kavačkog rata, koji je počeo u februaru 2015. godine ubistvom Gorana Radomana na Novom Beogradu. Za javnost, Stanković je bio samo XY žrtva tog rata, ništa više, ni manje nego bilo koji pre njega. Niko, zbog čijeg bi ubistva vrh MUP trebalo da organizuje vanrednu konferenciju za novinare i najavljuje borbu protiv mafije. Takve konferencije održavane su za ubistvo premijera, pre njega za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Za one čija su ubistva udar na temelj države i njenih institucija… Ali za Hrkalovićevu, i njoj već tada potpuno potčinjeni vrh MUP-a očigledno ta razlika nije bila baš najjasnija, pa je Stanković dobio status izjednačen sa ubijenim premijerom, sa ubijenim policijskim generalom…

U to vreme, u medijima su se pojavile i informacije o vezi Hrkalovićeve i ubijenog Stankovića, po kojima je ona navodno trebalo da bude kuma na njegovom zakazanom venčanju, i po kojima je ona preko njega držala link sa moćnim kavačkim narko-klanom.

-Naravno da policija sarađuje sa kriminalcima, ali kao sa saradnicima, doušnicima, o kojima sastavljaju službene beleške i te kontakte prijavljuju nadređenima. Ali, onog momenta kad policajac, i onaj na najnižoj i onaj na najvišoj funkciji, započne saradnju sa kriminalcima i uspostavi poslovnu saradnju koja nije zasnovana na saradničko-doušničkoj vezi, onda prestaju da važe policijska pravila, po kojima je policajac taj koji kontroliše odnos i koji je gazda tog odnosa. Kad policajac uđe u kriminal, od tog momenta važe ulična, kriminalna pravila, po kojima je kriminalac gazda odnosa, a ne policajac. On diktira saradnju. I to je upravo ono što se i desilo Hrkalovićevoj. Umesto da jedan klan, bilo koji iskoristi za dobijanje informacija, ona je prešla granicu i očigledno ušla u poslovni odnos, u kome su kavački klan, ali i njihovi saveznici u beogradskom podzemlju postali gazde odnosa - kaže za “Ekspres” jedan od visoko pozicioniranih funkcionera policije.

Povezane vesti - MUP prikupio dokaze da je predsednik nelegalno prisluškivan

I upravo je sada saradnja Hrkalovićeve sa kavačkim klanom novi nivo afere prisluškivanja, sa pitanjem da li je prisluškivane razgovore, i to prisluškivane razgovore predsednika države, najvažnije institucije u svakoj državi, prodala kavačkom klanu, ali i šta još, koje policijske informacije, koje policijske akcije? I da li je to najveće zlo koje se vezuje sa svemoćnu sekretarku, ili možda ima i teže i gore? I ono najvažnije: Zašto i sa kojim motivom?

Saradnja sa Zvicerom

Saradnja Hrkalovićeve sa kavačkim klanom, kako sada ukazuju policijski podaci, postala je još očiglednija posle ubistva Stankovića, kada je ona uspostavila direktan link sa vođom ove kriminalne grupacije – Radojem Zvicerom.

I očigledno je da je ta saradnja i bila razlog prisluškivanja predsednika Srbije, ali sa kojim ciljem, još nije jasno. Sigurno je samo da bi transkripti i privatnih i službenih razgovora predsednika bilo koje države bili moćno oružje u rukama bilo kog kriminalca, a kamoli kapaciteta kakav je Radoje Zvicer, i koji bi tako dobijene državne, službene, političke razgovore mogao da iskoristi za saradnju sa stranim tajnim službama.

Profesor Simeunović kaže da su u ovakvim slučajevima u praksi poznate različite mogućnosti.

-Te mogućnosti se kreću od zlih i merkantilnih namera i rušilačkih projekata, pa sve do izgovora da se to radi sa namerom zaštite te važne ličnosti, kao što je nekad bio slučaj sa prisluškivanjem Josipa Broza Tita. U svakom slučaju, ozbiljno nije dobro ako bi bilo kakav materijal, koji je potekao iz prisluškivanja došao u posed ljudi kojima nije namenjen, bilo da je reč o stranim državama, privatnim licima ili osobama koje pripadaju kriminalnom miljeu - kaže profesor Simeunović.

Obećanje bez epiloga

„Želim da poručim jednu stvar kriminalcima i banditima koji dolaze u Beograd i Srbiju i misle da na našim ulicama mogu da se obračunavaju da ovo nije njihova prćija. Nećemo dozvoliti da našu zemlju koriste kao poligon za svoje obračune“, rekao je ministar Nebojša Stefanović na konferenciji organizovanoj povodom ubistva Aleksandra Stankovića i dodao da će zabraniti ulazak stotinama ljudi u Srbiju.“

-Policajci, koji su na bilo koji način sarađivali sa pripadnicima mafije, bilo da su bili "ugledni gosti" u njihovim vilama, jahtama ili od toga imali materijalnu korist, biće počišćeni iz MUP-a. Možda do sada nismo imali dokaza da ih sudski procesuiramo, ali će do Nove godine svi oni biti počišćeni iz policije - rekao je tada Stefanović.

Policija je zaista tada na spisak osoba kojima je zabranjen ulazak u Srbiju stavila oko 300 bezbednosno-interesantnih osoba, odnosno osoba koje se povezuju sa kriminalom. Međutim, niko od prljavih policajaca sa kojima je Stefanović najavio obračun nije počišćen.

Gazdovanje u gradu

Darko Ristić Meda, jedan od najbližih saradnika tada još živog vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića, brutalno je pretukao u februaru 2015. godine pripadnika klana Amerika Zorana Jakšića (55) na ulazu u jedan beogradski noćni klub.

-Jakšić je u to vreme bio neprikosnoveni diler kokaina, vođa jedne od najjačih kriminalnih grupa. To što je neko imao smelosti da ga brutalno pretuče, i ne samo to, već da tim činom pokaže koja ekipa gazduje u Beogradu, govori da je već u to vreme Stankovićeva ekipa Velje Belivuka imala ozbiljnu zaleđinu u pojedincima iz državnih institucija - kaže izvor “Ekspresa”.

Dijana Hrkalović je godinu dana ranije postavljena za šefa kabineta ministra policije.

Promena identiteta

Ime Dijana poteklo je od imena rimske boginje Diane, koja je prema staroj rimskoj mitologiji boginja lova i šuma, ali i plodnosti, svetlosti i meseca. Po odlasku iz MUP, Dijana Hrkalović je promenila ime u Nika Rina, koje je koristila četiri meseca, da bi zatim vratila svoj stari identitet.