Kodeksom protivu poslanika

Mnogo se buke diglo oko najavljenog donošenja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Iskreno, verovatno je malo onih koji misle da ne treba usvojiti nekakav dokument sa opšte priznatim pravilima ponašanja koja bi srpski poslanici trebalo da poštuju.

Više puta su svojim ponašanjem i dokazali neophodnost usvajanja kodeksa, kako u ranijim, tako i u ovom najsvežijem skupštinskom sazivu. Moglo se, doduše, to možda rešiti i na drugi način, tako što bi svako od poslanika pri polaganju zakletve dobio i knjižicu „Bonton za početnike“. Samo poštovanje onog što je tamo navedeno, uz nadu da kod pojedinaca postoje i osnove kućnog vaspitanja, za početak bi bilo dovoljno da srpski parlament deluje kao pristojnije mesto.

Javno se za sada donošenju kodeksa usprotivio samo predsednik i poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, uz ocenu da se to radi samo zbog Evropske unije, te da nijednom poslaniku ne može da zameri bilo šta što je izgovorio u plenumu, „da je možda nekad nešto rečeno u afektu, ali uvek u odbrani od napada“.

Primedbe na tekst kodeksa i način na koji se ovog puta pristupilo njegovom usvajanju, međutim, dolaze i sa drugih strana, van parlamenta. Jedna od kritika odnosi se na nameru da kodeks bude usvojen po hitnom postupku. Nije, naime, obrazloženo šta je to toliko hitno osim, kako je navedeno u predlogu Odbora za administrativna pitanja, „ispunjavanja obaveza Narodne skupštine u procesu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju“.

A sa ispunjavanjem tih obaveza Srbija ionako kasni već najmanje pet godina, s obzirom na to da je Greco, organizacija za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope, zatražila od Srbije da hitno donese kodeks ponašanja narodnih poslanika još početkom 2015. godine. Uzgred, novi rok za ispunjavanje te obaveze ističe u oktobru 2021. godine.

Zanimljivo je i to da je u trenutku kada je Greco to prvi put tražio od Srbije, Nacrt kodeksa postojao već skoro dve godine, ali iz neobjašnjivih razloga nikako nije stizao do skupštinske procedure. Na stranu to što određena pravila ponašanja u parlamentu Srbija bezuspešno pokušava da uvede još od 2008. godine.

Povezane vesti - Zakoni koji će promeniti Srbiju

No, ovaj sadašnji gotovo da nema veze sa tim nacrtom, ili bar nema veze u nekim tačkama koje bi mogle da budu ključne. U analizi koju je uradio „Otvoreni parlament“, navodi se da nedostaje usklađenost sa međunarodnim standardima u poređenju sa nacrtom iz 2014. godine, kao i da su izbačene „ključne odredbe koje bi doprinele suštinskoj primeni kodeksa i promeni ponašanja poslanika“.

„U odnosu na nacrt iz 2014. godine, predlog koji je ušao u skupštinsku proceduru ne predviđa da je za sprovođenje kodeksa odgovoran Etički savet, telo koje bi činili poslanici iz više odbora i najmanje jedan predstavnik opozicije, već je sada predloženo da se o tome stara Administrativni odbor“, saopštava, pored ostalog, „Otvoreni parlament“ i dodaju da je izbačena i kazna u vidu javnog izvinjenja poslanika, kao i obaveza obaveštavanja javnosti o odlukama i kaznama na plenarnoj sednici.

A kako ne predviđa izvinjenje, novi kodeks ne pruža mogućnost ni udaranja po džepu poslanika koji se ne izvini za kršenje pravila ponašanja, što je bilo predviđeno nacrtom iz 2014. godine. Finansijski penal u tom slučaju iznosio je tri poslaničke plate. Prema ranijem nacrtu, takođe, svaka javna opomena nosila je i kaznu u vrednosti 10 odsto od plate.

Ostale su, naravno, one odredbe o zabrani upotrebe mobilnih telefona, snimanje i slikanje drugih poslanika, kao i unošenje partijskih obeležja...

Zanimljivo je, međutim, kako je poslanicima posebno naglašeno da ne smeju javnu imovinu i službene prostorije da koriste u privatne svrhe, da glasaju po sopstvenom uverenju „i neće delovati ili glasati u interesu fizičkog ili pravnog lica tako da ugrozi svoju slobodu glasanja“, a naročito da se uzdržavaju „od bilo kakvog ponašanja koje bi, po važećem međunarodnom ili domaćem krivičnom pravu, moglo da se okarakteriše kao aktivno ili pasivno podmićivanje“.