Koga sve nema u seriji "Porodica"

Dešava se, ponekad, da se određene ličnosti potpuno i ignorišu, bez razloga. Još je gore kada je reč o osobama koje su u realnosti zaista imale relativno značajne uloge.

Ni nedavno emitovana serija "Porodica" o hapšenju Slobodana Miloševića nažalost nije izuzetak. I to naročito kada je reč o potpunom ignorisanju pojedinih ličnosti.

Jedan od onih koji je totalno "izbrisan" iz cele priče je, na primer, Živorad Igić, u to doba savezni poslanik i predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a za Kosovo i Metohiju.

Igić je, naime, uz Miloševića ostao do kraja, odnosno do trenutka dok bivšeg predsednika Jugoslavije nisu sproveli u Centralni zatvor. Igić je pokušavao i da organizuje Miloševićeve pristalice koje su se nalazile pred kapijom vile "Mir".

Ostala je, međutim, upamćena i jedna pomalo komična situacija u kojoj Igić bezuspešno pokušava da preskoči visoku betonsku ogradu dedinjske vile kako bi se pridružio Miloševiću i ostalim saradnicima koji su bili kod njega. U seriji, po viziji njenih autora, nije bilo mesta ni za Boru Drakulovića iz Lovćenca, još jednog poslanika SPS-a. I on je do poslednjeg trenutka ostao uz Miloševića. Kako je sam pričao, on se u vili "Mir" nalazio još od oktobra 2000. godine.

„Slobo me je pozvao, rekao mi je da mu nešto spremaju i da mu trebaju poverljivi ljudi u okruženju. Došli su i mnogi iz vrha SPS-a koji su mnogo obećavali, ali ništa nisu uradili. Posle mog poziva 27 ljudi iz Lovćenca je došlo da ga obezbeđuje. Od tada nisam ni odlazio kući“, seća se Drakulović.

Da će doći do napada na vilu, kaže, saznao je nekoliko dana pre, i to na osnovu spiska sa imenima pripadnika novog unutrašnjeg obezbeđenja vile koji je Milošević dobio.

Reč je bila o dogovoru postignutom 23. marta da pripadnici MUP-a koji su do tada čuvali Miloševića budu zamenjeni novim ljudima.

Drakulović je na tom spisku pročitao ime svog sina, njegovog kuma i prijatelja koji su bili u Jedinici za specijalne operacije.

„Rekao sam Slobi da je reč o podvali, da ne dolazi nova smena obezbeđenja, već JSO. Bio je zaprepašćen. Na pitanje šta ću da radim, rekao sam: ’Moj sin se zakleo svojoj jedinici, kao što sam se ja zakleo tebi da ću te braniti. Verujem da će nam najaviti ako krene napad, ukoliko ikako bude mogao’“, pričao je Drakulović.

Tom linijom je i ostvaren kontakt između Miloševića i Legije, koji je trebalo da ga hapsi, ali je rekao da to neće učiniti, odnosno da neće napasti vilu „Mir“. Iz te perspektive, dakle, može se zaključiti kako je Drakulović bio mnogo bitniji igrač od, recimo, samoproklamovanog komandanta Miloševićeve odbrane Siniše Vučinića, koji je u seriji i te kako zastupljen.

Moglo bi se, takođe, reći da je prenaglašena i uloga Tome File koji je, prema svedočenju Branislava Ivkovića, na Dedinje došao tek u noći hapšenja, i to na poziv Miloševića. Za razliku od njega pak uz bračni par Milošević – Marković sve vreme bio je jedan drugi advokat, koji se u seriji ne vidi – Miša Ognjanović.

Ognjanović je, kao čovek od poverenja porodice, na primer, bio zadužen i da iz zemlje isprati Marka Miloševića, odmah posle 5. oktobra, baš kao što je put Rusije ispratio i Miru Marković 2005. godine.

Bilo je tu još zanimljivih likova, poput prokupačkog socijaliste Ratka Zečevića, koji je javnosti postao poznat nakon što je oktobra 2000. pucao iz pištolja na samo pedesetak metara od demonstranata. Pištolj je, kažu, imao i u noći hapšenja Miloševića pa je, uz Vučinića i Bogoljuba Bjelicu, bio jedan od osumnjičenih za pucnjavu te večeri.