Koliko je realno da parlamentarni izbori budu raspisani do kraja 2025?

Kako navodi, o takvoj se mogućnosti trenutno razmišlja u vrhu Srpske napredne stranke (SNS).

U igri su i dva termina - prva polovina oktobra, najverovatnije 12, ili decembar. Ukoliko vlast prelomi i odluči da izbore raspiše za jesen, to bi morala da učini u drugoj polovini avgusta ili na samom početku septembra, jer zakon predviđa najmanje 45 dana za izbornu kampanju.

A koliko je realno da se neposredno pred obeležavanje prvih stotinu dana aktuelne vlade Srbije, organizuje još jedan izlazak na izbore i ponovno odlučivanje o novom kabinetu u Nemanjinoj 11?

Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Srbiji objavili su početkom maja da traže vanredne parlamentarne izbore jer studentski zahtevi nisu ispunjeni, a predsednik Srbije izjavio je da će izbori biti raspisani u trenutku kada to "bude dobro za državu".

Izvršni direktor CESID Bojan Klačar izjavio je da i pored najnovijih izjava najviših državnih zvaničnika u Srbiji da bi to moglo da se dogodi u bliskoj budućnosti i dalje ne može da se govori o izvesnosti vanrednih parlamentarnih izbora.

"Ta vrata su malo više otvorena nego ranije, a neke stvari su se promenile u odnosu na prethodni period. Vlast sa većom vremenskom distancom može da procesuira stanje na ulicima i same proteste, što je novina u odnosu na proleće. Stoga, verujem da odluka o izborima nije doneta, niti je blizu, kao i da će vlast procenjivati stanje sa protestima na jesen, kada počne nova akademska i školska godina, i da će na osnovu toga doneti odluku", rekao je za RTS Klačar.

Navodi da bi indikator o takvoj odluci mogao da bude i to što Srpska napredna stranka već procenjuje da je nezadovoljstvo dela građana i dalje prisutno u toj meri da neće splasnuti ni tokom sledeće godine, kakva su bila prva očekivanja.

"Postoji verovatno i razlog političke taktike. Rano raspisivanje izbora bi možda i studente i opoziciju uhvatilo nekonsolidovane. Studenti su najavili političku artikulaciju, ali u tom delu nisu daleko odmakli. O potencijalnoj studentskoj listi se zna malo, na terenu se ne radi u dovoljnoj meri, kontrolori i dalje nisu organizovani na tom nivou. Fokus je na protestima, više nego na izborima", ukazao je izvršni direktor CESID.

Tvrdi i da je jedan od važnih razloga razmatranja održavanja vanrednih izbora mnogo pre završetka projekta "EXPO 2027" stanje u opoziciji i njihovi odnosi sa studentima.

"Čini se da je finalna odluka studenata da opozicija neće ili ne može da bude deo studentske liste, ali je za vladajuću stranku vrlo važan i onaj deo koji se tiče same studentske liste. Istraživanja o eventualnoj takvoj listi su vrlo upitna. Nemamo detalje, ne znamo najvažnija imena i nosioce. Možda je jedan od razloga o skorijim izborima i taj što konkurenti SNS u političkom smislu nisu najspremniji za izbore".

Podvlači da će i bez obzira što je broj ljudi na protestima i blokadama u ovom trenutku činjenično manji, na jesen vrlo verovatno ponovo eskalirati i protesti i broj učesnika na njima.

"Ne možemo da znamo u kolikoj meri, jer deo odgovora zavisi od toga kakvi će biti odnosi među profesorima i studentima. Čini mi se da sada već možemo da tvrdimo da postoji jedan deo ljudi u Srbiji koji je toliko nezadovoljan da ni letnja pauza neće uticati na njihovu spremnost da se mobilišu ukoliko dođe do izbora".

Tvrdi da je studentski pokret napravio grešku što nije ranije tražio raspisivanje izbore, u nekom boljem periodu po njih.

"Nije isto da li tražite izbore kada imate iza sebe 200.000 do 300.000 ljudi na ulici, ili kada tražite izbore tako što ćete to učiniti putem društvenih mreža i sa znatno manjim brojem ljudi", napomenuo je Klačar.

Zaključio je da su glavni politički akteri u ovom trenutku studenti i njihov pokret, odnosno, vladajuća koalicija, te da je delovanje opozicionih aktera u tom smislu veoma ograničeno.

"Pred njima su loša ili nezgodna rešenja. Ako slušamo studente, opozicioni akteri imaju malu šansu da idu zajedno sa njima, što ugrožava njihov politički opstanak", smatra izvršni direktor CESID Bojan Klačar.