Život
02.07.2022. 22:20
Vesti
25.11.2022. 18:05
R.E./Klima101
IEA
Koliko je Srbija, u odnosu na druge, zavisna od uglja
U novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, Srbija se našla na 6. mestu u svetu u udelu uglja u proizvodnji struje. Ali za razliku od drugih “zavisnika” od uglja, mi vučemo noge u energetskoj tranziciji
Sa oko 70 struje proizvedene u termoelektranama, Srbija se nalazi na šestom mestu u svetu po udelu uglja u elektičnoj energiji – iza, redom, Bocvane, Kosova, Južnoafričke republike, Mongolije i Indije.
Od 40 zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje, Srbija se takođe nalazi u maloj grupi od samo 6 zemalja koje se nisu obavezale na postepeno napuštanje uglja, niti su usvojile nacionalni plan za neto nula emisija gasova staklene bašte. Tu nam društvo prave samo Mongolija, Bosna i Hercegovina, Zimbabve, Niger i Gvatemala.
Ovi podaci nalaze se u nedavno objavljenom izveštaju Ugalj u neto nula tranziciji: Strategije za brze, sigurne i pravedne promene koji je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA). U pitanju je dokument sa globalnim zahvatom: cilj IEA bio je da procene koliko je energetska tranzicija širom sveta realna – i koliko bi ona zapravo koštala.
"Upotreba uglja je u umerenom porastu u nekim zemljama zbog aktuelne vremenske krize", navodi se u izveštaju.
"Ali iako je ovo privremeni fenomen, kako pokazuju naše analize, to je takođe i zabrinjavajući pokazatelj koliko je svet daleko od realizacije cilja smanjivanja emisija do neto nule – a posebno ako se posmatra tesan, ali moguć rok tog poduhvata do 2050. godine", prenosi Klima101.
Kako se navodi u izveštaju, ukoliko se prate već usvojeni nacionalni planovi neto nula emisija do 2050. godine, globalna cena napuštanja uglja u proizvodnji električne energije bila bi oko 6 biliona (hiljada milijardi) dolara. Međutim, ako je cilj dostići neto nula emisije na globalnom nivou do 2050. – što, po savremenim procenama, obaveza kako bi se porast prosečne globalne temperature zaustavio na 1,5 stepeni Celzijusa – onda ova cena raste na čak 9,5 biliona dolara.
U ove cene ne ulaze samo troškovi izgradnje održivih izvora energije, već i ona "ljudska strana" – tranzicija za oko 8,4 miliona radnika koji globalno rade u ekstrakciji, obradi, transportu i upotrebi uglja.
Položaj Srbije
Do jula ove godine, piše IEA, 75 zemalja se obavezalo na napuštanje uglja ili da neće graditi nove energetske kapacitete zasnovane na uglju. Zajedno sa 16 zemalja koje su se u svojim nacionalnim planovima obavezale na neto nula emisije do 2050. godine (što de fakto podrazumeva napuštanje uglja kao energenta), njih 91 zajedno čini gotovo 100% svetske proizvodnje uglja.
Biznis
22.06.2022. 13:05
Ugalj se vraća u EU i to nije dobro
"Gotovo" je, u našem slučaju, ključno. Nažalost, u ove brojke se ne ubraja Srbija.
Iako se nalazi u svetskom vrhu po udelu uglja u proizvodnji struje, Srbija je u apsolutnim brojkama po svemu sudeći ipak premali igrač, pa se u izveštaju IEA gotovo i ne spominje.
Međutim, iako nedostaje uvida koji se odnose konkretno na našu zemlju, to ne znači da tekst izveštaja nema ništa da ponudi u razumevanju situacije u kojoj se Srbija nalazi. Primera radi, među zemljama koje su u izveštaju izdvojene kao ključna mesta tranzicije, jedna se posebno izdvaja po okolnostima koje, po svemu sudeći, i nisu toliko drugačije od naših – u pitanju je Južnoafrička republika.
Kako piše u izveštaju:
"Južnoafrička republika nalazi u jedinstvenoj poziciji jer je izrazito zavisna od uglja a tamošnji glavni snabdevač, ESKOM, operiše sa velikim dugovima i nije u stanju da izdvoji nikakva sredstva za napuštanje uglja ili tranziciju ka čistoj energiji."
Pored vlasništva i udela uglja u proizvodnji struje, Južnoafrička republika je grubo rečeno uporediva sa Srbijom i po instalisanom kapacitetu zasnovanom na uglju u odnosu na broj stanovnika (obe brojke su u Srbiji manje za oko red veličina).
A šta izveštaj kaže o Južnoafričkoj republici? Rešenje je u međunarodnoj pomoći:
Komentari
